Igre 
Srbija i region "pate" od depopulacije - prognoze stručnjaka nisu optimistične, upozoravaju na ekonomske posledice
Komentari04/09/2022
-07:59
Popis stanovništva obaviće se u Srbiji od 1. do 31. oktobra. Iako bi trebalo da se radi svakih deset godina, ovog puta "kasni" zbog pandemije koronavirusa. Podaci koji će se dobiti značajni su da bi se ukazalo na problem depopulacije o čemu postoje negativne procene. Očekivanja Republičkog zavoda za statistiku su da će broj stanovništva Srbije opadati, dok će se prosečna starost povećavati.
Problem smanjena broja stanovnika nije karakterističan samo za Srbiju, već se sa njim suočava i ceo region u kojem takođe postoji trend migracije iz sela u gradove, ali i u države Evrope. Stručnjaci upozoravaju da bez ljudskog potencijala neće moći da raste ekonomija i da će ekonomske politike morati da se promene.
Kada je reč o procenama migracionih kretanja stanovništva u Srbiji, među istraživačima postoje razlike. Međutim, ono oko čega su svi saglasni je da će migracioni bilans biti negativan u odnosu na 2011. godinu, rekao je za Euronews Srbija Petar Vaisć sa odseka za demografiju Geografskog fakulteta.
"Moja neka lična ocena koju ne mogu da potkrepim argumentima jer naša država ne raspolaže podacima o spoljnoj migraciji, jeste da će biti negativnih 200.000", upozorio je Vasić.
Očekivanja Republičkog zavoda za statistiku nisu mnogo optimističnija, a negativne prognoze su rezultat i dugoročnijih procena.
"Te 2041. godine svaki četvrti stanovnik Republike Srbije imaće 65 ili više godina. Povećaće se udeo najstarijih građana, lica stara 80 i više godina i njihov udeo u ukupnom stanovništvu bi se kretao između sedam i osam procenata. Istovremeno, povećala bi se prosečna starost stanovništva koja je sada oko 43 godine na čak 46,5 godina, ističe za Euronews Srbija Snežana Lakčević iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Stanovništvo hrli u veće gradove
Ono što bi novi popis mogao da pokaže jeste i ono što je u praksi vidljivo, a to je da se stanovništvo koncentriše oko većih gradova, dok se pojedini krajevi suočavaju sa velikim demografskim problemima.
Povezane vesti
"Istraživači su već upoznati sa time da se depopulacija regionalno veoma različito odvija, odnosno da ćemo imati prkaz veoma nejednakog intenziteta depopulacija koji će biti najveći u rubnim planisnkim područjima, dok se stanovništvo koncentriše oko razvojne ose Beograd-Novi Sad", kaže Vasić.
Upravo u tim delovima Srbije proizvodi se dve trećine BDP-a zemlje, te ovi podaci ne bi trebalo nikoga da začude. Demografsku budućnost Srbije braniće još gradovi poput Šapca, Loznice i Leskovca, rekao je za javni servis profesor Pravnog fakulteta Danilo Vuković. Sela tu funkciju odavno nemaju, jer mladi iz njih odlaze već decenijama.
Izvesno je da će ovaj popis pružiti preciznije podatke o broju stanovnika zato što na prethodnom koji je obavljen 2010. godine nisu učetvovali pripadnici albanske nacionalne manjine - oni su se tada odlučili za bojkot, pa u opštinama sa juga Srbije poput Preševa ili Bujanovca nije bilo pravih podataka. Ovaj put, međutim, stvari će izgledati drugačije.
"Albanci su 2011. bojkotovali popis stanovnika, ali posle sastanka pre dva meseca sa ambasadorom OEBS, ministarkom Čomić i direktorom RZS, dogovoreno je da se ispune zahtevi koje su albanci predočili", ističe predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi za Euronews Srbija.
Alarm u celom regionu
Da je problem sa smanjenim brojem stanovnika jedinstven za ceo region, a ne karakterističan samo za Srbiju, smatra i hrvatski ekonomista Damir Novotni.
"U Hrvatskoj smo pravili popis prošle godine, gde je 300.000 manje stanovnika bilo nego pre deset godina. To, dakle, nije trend karakterističan samo za Srbiju. Sa jedne strane postoji trend migracije prema gradovima gde ima radnih mesta i ljudi mogu bolje živeti, ali i trend unutar Evrope prema razvijenim delovima ne samo zapadne Evrope, već sada i u Češku, Slovačku i Poljsku, gde se vidi veliki migracijski proces pogotovo iz Ukrajine", kaže Novotni za Euronews Srbija.
Kako ide razvoj, tako se razvija i tercijarni sektor kom treba puno više snage, dodaje on, naglašavajući da dok industrijska proizvodnja može da se robotizuje, to nije moguće u uslužnom sektoru.
Povezane vesti
"U Hrvatskoj je potrebno 100.000 ljudi godišnje za ugostiteljstvo, pa se čak traže radnici iz azijskih zemalja poput Bangladeša ili Nepala. Oni dolaze u Hrvatsku - građevinski sektor, s obzirom na veliki broj finansiranja projekata od strane EU, pun je radnika iz Indije i Bangladeša, dok radnici u turizmu dolaze iz Filipina, a u industrijski sktor dolaze iz Nepala. Oko 100.000 radnih dozvola je odobreno za njih, a jedan deo ljudi iz tih zemalja je odlučio da samo prođe kroz Hrvatsku, dok drugi nisu mogli da se naviknu na industrijski način rada, pa su se vratili", kaže Novotni
Ključna stvar je, smatra Novotni, da države shvate kako "bez ljudskog potencijala ne može ni da se nastavi rast ekonomija".
"Sećajući se vremena pre tranzicije, još smo pod pritiskom da bismo morali živeti bolje. Imamo sve pretpostavke za to, ali to bez ljudskog kapitala nije moguće. Biće neophodan tzv. 'imigrantski šok', uvoz radne snage kao što je to uradila Nemačka 1970-ih, koja je prihvatila oko milion radnika da bi ostavila čuveno "ekonomsko čudo", a pre nekoliko godina ponovo oko milion. Naše zemlje imaju sve pretpostavke za ugodan život, ali nedostaju nam radna mesta", kaže Novotni.
"Drugim rečima, ekonomske politike moraju da se usmere tako da postoji što je više moguće kvalitetnih i dobro plaćenih radnih mesta u budućnosti, kako bi se vratio jedan deo ljudi koji su otišli, ali i kako bi došli drugi imigranti. Ne mogu sve roboti da zamene, ljudi moraju da se angažuju, i bez tog imigrantskog šoka neće biti moguće osigurati nastavke ekonomskog razvoja i ukupno blagostanje", zaključuje ekonomista.
Kakvo je stanje u svetu?
Banka HSBC napravila je prognozu o svetskoj populaciji uzmiajući u obzir da sve manje ljudi ima decu. Kako je za Euronews rekao Džejms Pomeroj koji je glavni autor demografske studije, ako se gledaju sadašnje stope rađanja u svetu koje su u padu, onda demografska projekcija za budućnost mora izgledati bitno drugačije od onoga što se ranije mislilo.
"Mogli bismo da vidimo da studije koji pokazuju pad populacije nisu striktne, već je to scenario - a mi smatramo da je taj scenario verovatniji nego što mnogi misle", rekao je Pomeroj.
Dodaje da nas stope rađanja stalno neprijatno iznenađuju, i da se vide velike ekonomske i strukturne promene.
"Žene se kasnije odlučuju na rađanje, a ljudi se kasnije venčavaju i dobijaju prvo dete. Sve to utiče na ekonomsku realnost u svetu, pa ljudi više ne mogu da priušte da imaju velike porodice. Sve zajedno, to ostavlja posledice po stopu rađanja, pa kada se raščlane svi činioci, vidi se takav scenario", dodaje on.
Najbogatiji čovek sveta Ilon Mask je nedavno na Tviteru izjavio da "kolaps civilizacije zbog niske stope rađanja veći rizik od globalnog zagrevanja", a Pomeroj smatra da je to jednostavno tema o kojoj se premalo govori.
"Ukazujemo na relativno moguću situciju da će 2050. godine broj stanovnika na zemlji biti manji nego što se inicijalno mislilo. To je ogromna promena u smislu poreskih obvesnika, potrošača... šta to znači za BDP, ko će plaćati državne dugove? Sve to stvara veliki pritisak, ali ima i dobru stranu - ako na svetu ima manje ljudi, to će se odraziti bolje na klimatske promene, baš kao što je Mask i pomenuo u tvitu. Sa manje ljudi će se smanjiti pritisak na prirodne resurse, ali pritisci trenutno ostaju tu, jer će populacija nastaviti da raste bar u narednih 30 godina. Sve posledice koje bi to moglo da donese zavređuju mnogo više pažnje", ističe.
Kao potencijalno rešenje kojim bi se usporio pad stope rađanja, Pomeroj spominje da su vlade širom sveta pokušale finansijskim podsticajima da naprave neki rezultat, što je imalo pozitivan efekat.
"To je ono što bi vlade mogle da pokušaju, da oni koji imaju velike porodice nemaju ujedno i nedostižne troškove", zaključuje Pomeroj.
Komentari (0)