Igre 
Da li jedan zločin inspiriše drugi: Istraživanja iz SAD pokazala da se slični incidenti grupišu
Komentari05/05/2023
-21:00
Dve masovne pucnjave u samo tri dana šokirale su Srbiju. Javnost je bila duboko pogođena napadom u OŠ "Vladislav Ribnikar" u kojem je trinaestogodišnjak ubio osmoro učenika i radnika obezbeđenja, a odmah je usledio strašan zločin u okolini Mladenovca u kojem je mladić u nekoliko sela iz automatskog oružja ubio osam osoba i još 14 ranio.
Nakon pucnjave u školi na Vračaru, stručnjaci su upozoravali da bi mogli da se dogode i novi slučajevi. Ovakvi incidenti u Srbiji do sada su bili veoma retki, a naročito je bilo nezamislivo da se dogode u tako kratkom vremenskom periodu.
"Mi nismo imali takvih slučajeva. Bilo je ranije slučajeva masnovnih ubistava kao što su Žitište ili Jabukovac, ali nikada da je dete ubilo drugu decu. Retko je i u Evropi da imate takve slučajeve. Imamo u SAD, par slučajeva na Tajlandu, Kini, Brazilu ali u Evropi jako retko, naveo je za Euronews Srbija Siniša Malešević, upravnik odeljnja za sociologiju univerzitetskog koledža u Dablinu.
Tanjug/STR
Kada govorimo o masovnim pucnjavama, najčešće se kao primer uzima SAD koja ima najviše takvih incidenata. Istraživanja koja dolaze iz te zemlje pokazuju da se ti incidenti grupišu i da se vezano dešavaju u periodu od 13 do 14 dana, rekao je za Euronews Srbija Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
"Nije jasno utvrđen razlog zašto, da li jedan događaj inspiriše drugi. U nekoj meri da. Da li možda pojačano medijsko izveštavanje usađuje neke ideje ljudima koji su možda imali već neke sklonosti? Nije jasno utvrđena ta veza, ali definitivno je utvrđen taj trend da do 13-14 dana postoji veća mogućnost da dođe do ovakvih događaja", rekao je Elek.
Napominje da bi trebalo razlikovati dva fenomena. Prvi je "kopiket", odnosno kopiranje koje se već moglo videti ovih dana kao jedan od fenomena gde osobe pokušavaju da oponašaju incidente.
Podsetimo, juče smo imali niz šokantnih incidenata u školama u kojima su deca imitirala ubicu. Dogodio se i jedan napad nožem, a u jednu školu je učenik čak doneo i plastični pištolj i pokazao ga posle minuta ćutanja, što je uznemirilo druge đake.
Tanjug/AP Photo/Armin Durgut
Povezane vesti
Kao drugi fenomen, Elek je naveo "društvenu zarazu" - kada je tabu srušen, masovno kreću da se dešavaju slične stvari.
"Situacija iz Mladenovca je potpuno suprotna od ove u sredu, budući da je ova u sredu bila planirana i sa predumišljajem, a ova iz Mladenovca deluje kao da se desila naprasno, odjednom", ukazao je Elek za Euronews Srbija.
Šta uzrokuje slučajeve masovnih ubistava?
Napominje i da postoji veliki broj zabluda o tome šta uzrokuje ovakve slučejve i da nije uvek u pitanju psihološki problem.
"Najveći broj ljudi u SAD je psihički zdravo, dakle nije neka psihička bolest u pitanju, ali jesu ljudi koji imaju određene psihološke crte, smatraju da se okolina ogrešila o njih i da zaslužuju neku vrstu osvete. Najčešće su proračunata, hladna, racionalna ljudska bića", rekao je Elek.
Smatra da mediji imaju veliku ulogu zbog načina na koji izveštavaju u ovakvim situacijama i da postoje standardi koji kažu da je potrebno izbegavati detaljno izveštavanje o metodama, načinima, planovima, deljenje slika i slično, jer to sve izaziva kolektivne traume kod građana
"Ovakvi periodi intenzivnog nasilja jako loše utiču na svest prvo onih ljudi koji su se zatekli tu, traumirani su verovatno doživotno. Ali utiče i na druge u smislu pojačane depresije i ogromne zabrinutosti, pre svega roditelja maloletne dece. Mislim da je jako opasno naprasno reagovanje merama koje nisu do kraja promišljene", rekao je Elek.
MUP Srbija
Kakva kazna čeka ubicu iz Mladenovca?
Drugo važno pitanje koje je isplivalo tiče se toga sa kojim kaznama bi počinioci masovnih ubistava mogli da se suoče. Zamenik republičkog tužioca Goran Ilić ističe da je nedavno u pravni sistem uvedena kazna doživotnog zatvora i da se takva kazna podrazumeva za jedan oblik terorizma kao i za krivično delo teško ubstvo.
Povezane vesti
"Međutim, šta bi moglo u ovom slučaju da bude kamen spoticanja za eventualno izricanje takve kazne, da ne prejudiciramo ničiju odgovornost u svemu ovome, to je da takva kazna može da se izrekne samo licu koje je navršilo 21 godinu života. Drugim rečima, za mlađe punoletnike nije moguće izreći kaznu doživotnog zatvora, već je najduža moguća kazna od 20 godina zatvora", rekao je Ilić za Euronews Srbija.
Podsetimo, u današnjem saopštenju Višeg javnog tućilaštva u Smederevu je navedeno da je osumnjičeni za pucnjavu u Mladenovcu rođen 11.10.2002. godine.
Osim toga, u današnjem obraćanju je predsednik Republike rekao da je predložio da bi trebalo razmotriti vraćanje smrtne kazne, ali Ilić ističe da Evropska konvencija isključuje tu mogućnost kroz garantovanje prava na život.
Printskrin/RTS
Povezane vesti
"Ali treba reći da u situaciji kada imate ovakvu javnu opasnost po društvo, sve teme su legitimne. Često se ovih dana čuje od pojedinih relevantnih stručnjaka da ne bi trebalo razmatrati mogućnost spuštanja cenzusa za krivičnu odgovornost maloletnika na 12 godina, i u tom smislu zaista Evropska konvencija o pravima deteta govori na implicitan način da to ne bi trebalo činiti. Međutim, kada imate ovakvu opasnost, svaka tema u demokratskom društvu je legitimna. U Americi je 90-ih godina pod uticajem kriminala maloletnika i dece promenjen pristup maloletničkoj delinkvenciji. Umesto rehabilitacije se pristupilo skoro jednakom tretmanu maloletnika i punoletnih počinilaca u krivičnom postupku, drugim rečima počele su i njima da se izriču čak i drakonske kazne izvršiocima krivičnih dela koji su maloletni", naveo je Ilić.
Upitan kakvi su rezultati takvih promena u SAD, rekao je da su oni bili promenjlivi, ali da su se SAD nalazile u situaciji kao i Srbija danas i da je država na neki način morala da reaguje.
Da li je pucnjava kod Mladenovca terorizam?
Prema prvim izveštajima od sinoć, napad u Mladenovcu je okarakterisan kao teroristički akt. Bojan Elek objašnjava da to, prema nekoj svakodnevnoj definiciji, podrazumeva korišćenje nasilja koje je usmereno prema civilima.
"Dakle, to je ovo što smo imali u Mladenovcu, ali treba da ima neku političku pozadinu. Ovo u Mladenovcu mislim da ne ispunjava to. Dosta je nategnuto okarakterisati ga kao teroristički čin, iako krivično zakonodavstvo Srbije malo drugačije definiše teroristički akt - dovoljno je da bude usmeren ka stanovništvu", rekao je on.
Upitan da li se menja situacija kad je reč o kazni u slučaju takve kvalifikacije dela, rekao je da je za to delo zapređena kazna doživotnog zatvora, ali da misli da je opasno što prizivanje terorizma daje sektoru bezbednosti odrešene ruke da uvodi represivne mere
"Jako je teško ovako 'na brzinu' odlučiti šta tačno treba da se radi. Na primer, neke od najavljenih mera su sjajne, kontrola naoružanja i uzimanje nelegalnog, ali neke druge mere, prema iskustvu SAD, nisu dale efekte. Na pimer, prisustvo naoružanih ljudi - policajaca ili obezbeđenja u školama možda kratkoročno učini da se osećate bezbedno, ali na duži period se svi osećaju nebezbednije. Druge mere su takođe pokazale različite efekte, a posebno su opasne ove najave uvođenja potencijalne smrtne kazne, danas smo čuli i da se potencijalno razmišlja o uvođenju vanrednog stanja. To je sve jako problematično iz mnogo aspekata, i mislim da je jako opasno da, dok smo svi još u šoku i pod utiskom jake tragedije, neke od mera preko kolena uvodimo, mada veoma podržavam određene, pre svega ove koje idu u pravcu kontrole naoružavanja", rekao je Elek.
Preporuka za vas
Komentari (0)