Domino-efekat nasilja: Nikad ne znamo šta može biti okidač za tragediju, mali povodi mogu izazvati drastične reakcije
Komentari07/05/2023
-21:41
Sedamnaest života ugašeno je u dva masovna napada u Srbiji - najpre u beogradskoj školi "Vladislav Ribnikar", a zatim i u Duboni, Šepšinu i Malom Orašju kod Mladenovca. Počinioci - K.K. (13) iz Beograda i Uroš Blažić (21) iz Mladenovca - naizgled nisu imali nikakvih dodirnih tačaka, ali se ipak ne može isključiti mogućnost da je prvi zločin na neki način uticao na drugi, napominju sagovornici Euronews Srbija i dodaju da bi trebalo sačekati rezultate istrage.
Ekspert za terorizam Marija Đorić je ocenila da se iz informacija bezbednosnih službi i Ministarstva unutrašnjih poslova može zaključiti da je masovno ubistvo u beogradskoj školi planirano, a da ono što se desilo u Mladenovcu može da bude domino-efekat.
"To su već pitanja na koja treba da odgovore stručnjaci, jedino tada ćemo znati pravi odgovor. Očigledno je da je kod nas nastupio jedan crni talas, da je dominatna kultura nasilja, ali mi ne smemo da prihvatimo tu kulturu kao normalnost. Celokupno društvo mora da radi, a najviše treba da rade državne institucije jer one jedine imaju moć da u ovom momentu krenu sa preventivnim programima i programa pomoći onima koji su traumatizovani nakon ovakvih događaja", navela je Đorić.
To je i mišljenje i specijalistkinje neuropsihijatrije prof. dr Slavice Đukić Dejanović, koja kaže da će najkvalitetniji stručnjaci u budućnosti analizirati ove slučajeve.
"I jedan i drugi su naneli jezivu tragediju Srbiji. Vrlo je verovatno da je u afektu prvi slučaj uticao i na drugog izvršioca. Naravno, istraga će pokazati detalje, ali u svakom slučaju možemo govoriti o jednoj sociopatskoj indukciji. Jer, ljudima koji nose u sebi sklonost da učine drugima zlo, potrebna je neka podrška ili podsticaj. Tako jedan zločin može provocirati drugi", rekla je Đukić Dejanović za Euronews Srbija.
U slučaju trinaestogodišnjeg K.K. koji je otvorio vatru u školi "Vladislav Ribnikar" često smo mogli prethodnih dana da čujemo da je on važio za "uzorno dete", odlikaša, koji je osvajao nagrade na takmičenjima. Đukić Dejanović kaže da je moguće, ne samo da se ne prepozna sklonost neke osobe ka zločinačkom ponašanju, nego i da "slika bez tona bude sasvim u redu".
"Za malog 13-ogodišnjeg ubicu koji je uneo u škole najveću moguću tugu koju Srbija pamti u poslednje vreme, se kaže da je bio jedan fino vaspitan dečko, odličan učenik, darovit... Ono što predstavlja ličnost sa ovog fizičkog aspekta i utisak koji ponašanje nekad može ostaviti, može biti jako daleko od onoga šta se događa u duši i koji sistem vrednosti imaju počinioci ovakvih strahota o kojima razgovaramo", kaže naša sagovornica.
Uz podsećanje da će eksperti tek utvrđivati o kakvoj strukturi ličnosti je reč i kod jednog i kod drugog mladića, ona podseća da počinioci takvih dela najčešće na tom planu imaju problema.
"Unutar strukture ličnosti postoji deo koji se zove moralnost - superego i drugi koji se zove nagonski život. Osobe koje su sklone ovakvim manifestacijama, često su naučile da zadovoljavaju sopstvene nagone, a njihov nagonski život ispunjen je socijalnim motivima koji su u suštini amoralni i nisu u skladu sa sistemom društva u kome živi i vaspitnim modelima koji se promovišu kao poželjni za svakog čoveka", objašnjava Đukić Dejanović.
"Kad unutar jedne ličnosti dođe do sukoba njegovih moralnih vrednosti, njegovih nagonskih potreba, takva osoba, ako je iz kruga onih koje imaju problem u strukturi ličnosti, reaguje impulsivno i vrlo teško kontroliše svoja ponašanja. Ona na male povode ima drastične reakcije i nekada se nažalost to završava teškim sociopatskim ponašanjem i tragedijama koje uviju u crno ne samo porodicu i ne samo određene lokacije, nego i čitavu Srbiju, kako se to ovih dana događa", ukazuje sagovornica Euronews Srbija.
Prema njenom mišljenju, jasno je samo to da je prvi izvršilac K.K. planirao zločin, koji je zatim i izvršio, a tek ostaje da se vidi da li su motivi iz zdravog ili bolesnog dela njegove ličnosti.
Psihološke rane, dublje od svake fizičke
Ogromne posledice zločina ne snose samo oni koji su se našli ispred nišana počinilaca, nego i mnogi drugi iz njihovog okruženja. Đukić Dejanović ukazuje da je psihološke rane mogu da budu dublje od svake fizičke.
"Zbog toga je jako važno da svi stručnjaci koji se bave mentalnim zdravljem, svi etičari i pravnici, timski pristupe jednom kolektivnom načinu nalaženja puta da se tim ljudima pomaže. Mi moramo imati ne samo savetovališta, nego prosto i interventne ekipe koje će za slučaj realizacije ovako traumatičnih situacija promptno reagovati. Ovo je jeziva i najtužnija moguća istina koja nam se događa, ali ona istovremeno mora biti i učionica za lekcije da nam budući koraci na nivou države, porodice, prijateljstava i škola budu malo drugačije organizovani", ukazuje Đukić Dejanović.
"Nije normalnost da deca u Srbiji aplaudiraju zločincima"
Na pitanje da li se sklonost ka izvršenju ovakvih zločina poput sinoćnjeg u Mladenovcu mogla prepoznati ranije, Đorić kaže da to što je neko dobar komšija i što kaže "dobar dan" ne mora značiti da će na prvu loptu odmah pokazivati svoje mentalne i patološke sklonosti.
"U svakom slučaju nikad ne znamo sta će biti okidač za nasilno ponašanje, svako ljudsko biće u sebi sadrži elemente agresije, ali je pitanje šta će na vas uticati kao okidač, kao generator nasilja - šta na mene, a šta na nekog drugog. Smatram da što pre treba eliminisati sve opasnosti koje mogu generisati nasilje, a to je svakako uticaj negativnog medijskog progama, poput rijaliti šou sadržaja, nasilja kao narativa", upozorava Đorić.
Prema njenim rečima, neophodno je na vreme reagovati i na nasilje koje se javlja na društvenim mrežama.
"Nije normalnost da deca u Srbiji podržavaju i aplaudiraju onima koji su zločinci. Moramo da identifikujemo one koji podržavaju ove zločince i da se bavimo njima na adekvatan način", navodi naša sagovornica.
"Treba proveravati psihičko stanje vlasnika oružja"
Dodatna opasnost je, upozorava Đorić, samo posedovanje oružja.
"Ako neko ima nameru da nanese zlo drugima jer je u pitanju svakako zločin mržnje u prvom, a u drugom videćemo šta je, onda će on naći različite načine i sredstva za izvršenje tog krivičnog dela, a naravno da ako poseduje automatsku pušku posledice će biti mnogo veće. Treba skrenuti pažnju na to da automatsko oružje ne može da poseduje bilo ko. Tačno se zna da dozvolu za to oružje mogu da imaju pripadnici vojske, policije i specijalnih jedinica, tako da je verovatno reč o ilegalnoj upotrebi. To će istraga pokazati i tu nam treba edukacija, kako čuvati oružje, na koji način se odnositi prema njemu", navela je Đorić.
Eskpertkinja za terorizam je naglasila da će morati da budu kontrolisani sve koji imaju oružje, kao i streljane.
"Moraćemo, ako hoćemo da budemo civilizovano društvo i da nam deca žive normalno, da kontrolišemo sve te ljude koji imaju dozvolu za nošenje oružja. Prvo moramo da proverimo njihovo psihičko stanje, svi moraju da budu provereni i mora da se svakako kontroliše da li je oružje čuvano na odgovarajući način, odnosno da li je municija odvojena od oružja, da li se čuva adekvatno, to je takođe jedan od prioritetnih ciljeva", kaže Đorić.
Smatra da je potrebna hitna prevencija i rad sa mladima i rad na idetifikovanju njihovih problema.
"Mi smo ispustili našu decu, mi se njima nismo bavili na adekvatan nacin, kad kažem mi, mislim na celokupan sistem koji je potpuno degradran u moralnom vrednosnom smislu reči. Sada žanjemo ono što smo posejali, ali neka nam ovo bude za nauk da se mnogo drugačije, sistematičnije, organizovanje sa multiresornim pristupom bavimo našom decom i mladima jer očigledno da je mentalno zdravlje uopšte srpske nacije, pre svega mladih, vrlo upitno", rekla je Đorić.
Komentari (0)