Radnici u nezavidnom položaju posle preinačene odluke suda: "Dobili smo 27-28.000 dinara, moramo da vratimo do 130.000"

Desetinama zaposlenih u Infrastrukturi železnice Srbije, koji su to preduzeće tužili zbog retroaktivne primene kolektivnog ugovora, a potom ga dobili na sudu, sada stižu obaveštenja da, po odluci o reviziji, moraju da vrate novac sa zateznom kamatom i sudskim troškovima. Još stotine radnika sa neizvesnošću iščekuje sličan odgovor Vrhovnog kasacionog suda. Ocena advokata je da su, kao i u slučaju tetkica, domara i drugih zaposlenih u javnom sektoru sa minimalnim primanjima, takve sudske presude stvorile pravnu nesigurnost. 

Iz "Infrastruktura železnice Srbije" Beograd kažu da je određeni broj zaposlenih podneo tužbu, iako je zaposlenima naknada za ishranu u toku rada (topli obrok) i regres za korišćenje godišnjeg odmora isplaćena u skladu sa Kolektivnim ugovorom. Ipak, zaposleni su prvobitno tužbama dobili isplatu razlike za topli obrok i regres za period od 1. marta do 24. maja 2018, međutim Vrhovni kasacioni sud je potom svojom odlukom preinačio presude prvostepenih i drugostepenih sudova. 

Više stotina zaposlenih su odlučili da tuže Infrastrukture železnice zbog razlike između isplaćenog regresa i toplog obroka i onoga što smatraju da im je, po tada važećem kolektivnom ugovoru, pripadalo. Uprkos dobijenoj drugostepenoj presudi, mnogi će morati da vrate i do četiri puta veću sumu.

"Dobili smo 27, 28 hiljada. Sada treba da se vrati 110, 120, 130 hiljada. Za jednog železničara, to je ogromna suma novca. Mi smo socijalno ugrožena kategorija. Retko ko prima malo više od minimalca", kaže Nada Kostić, zaposlena u Infrastrukturi železnice.

Kako su tekli postupci?

Kako da im tu situaciju objasne ne znaju ni advokati. Svetlana zastupa blizu stotinu zaposlenih na železnici, a veruje da je između hiljadu i dve takvih tužbi podneto u čitavoj zemlji. Najpre su prvostepeni i drugostepeni sudovi presudili u njihovu korist, a onda je, kaže, krenulo sporadično ulaganje revizija po kojima je Vrhovni kasacioni sud odlučivao u korist poslodavca. 

"Ja imam i presude Infrastrukture gde je propušten rok za revizije, nisu ulagane revizije i ti radnici su se naplatili. Ne vraćaju ništa, a opet sa druge strane, imamo radnike gde je uložena revizija i totalno drugi stav donet po reviziji - tužba ne može da opstane, odnosno preinačenje u potpunosti tužbenog zahteva i ti radnici su obavezani da vrate celokupan iznos sa troškovima, kaže advokatica Svetlana Tašić.

Dodaje da je tuženo preduzeće tokom sudskih postupaka bilo pasivno, te da se njihovi zastupnici nisu ni pojavljivali na ročištima.

U Infrastrukturama odgovaraju da su, radi smanjenja troškova, advokate angažovali tek za vanredni pravni lek, odnosno ulaganje revizije za svaki pojedinačni slučaj, ističući da su parnični troškovi iz tog razloga minimalni.

Napominju i da nakon revizije zaposleni treba da vrate samo sredstva koja je Infrastruktura železnica po prethodnim odlukama (pre revizije) već isplatila zaposlenima. Dodaju da veći deo iznosa za povraćaj zapravo čine advokatski troškovi tužilaca i da zaposleni imaju mogućnost i da ih potražuju od svojih advokata.  

Do 1. avgusta ove godine, uložene su revizije u ukupno 508 predmeta, a Vrhovni kasacioni sud do sada je u 62 odlučio u njihovu korist. 

Infrastrukture železnica Srbije: Mogi nisu dostavljali neophodne podatke

Iz "Infrastruktura železnice Srbije" za Euronews Srbija kažu da su imali nameru i da su pokušali da tužiocima dobrovoljno isplate iznos po pravnosnažnim presudama, tražeći od njih podatke za uplatu.

"Mnogi tužioci, odnosno njihovi punomoćnici, nisu dostavljali tražene neophodne podatke za uplatu, već su pokretali izvršne postupke i preko javnih izvršitelja prinudnim putem naplaćivali od "Infrastrukture železnice Srbije" dosuđene iznose, znatno uvećane troškovima izvršnog postupka", navode oni.

Takođe dodaju da je znatan broj tužilaca podneo dve tužbe, sa namerom da njihovi punomoćnici ostvare parnične troškove u dva postupka. 

Ipak nakon odluke Vrhovnog kasacionog suda u njihovu korist, zaposlenima su ostavili, kako kažu, dodatni rok za dobrovoljnu isplatu novca, što je više od desetoro njih iskoristilo. 

"Mi smo pokušali sa firmom da se dogovrimo, da razgovaramo. Ne bežimo od toga ako treba da se vrati, ali da nam se omogući da to bude u nekim ratama. Oni ne pristaju na to", kaže Nada Kostić.

Ona smatra da je to "maćehinski odnos prema zaposlenima", dok u Infrastrukturama napominju da im do sada nije stigla nijedna pojedinačna molba radnika za vansudsko poravnanje, a da su jedino one legitimne.

Takve razlike u presudama dovode do pravne nesigurnosti, kaže advokat čijoj je klijentkinji 2020. Vrhovni kasacioni sud potvrdio da joj u sklopu minimalne zarade nisu isplaćivani topli obrok i regres. Dve godine kasnije, kada je broj takvih tužbi, kaže Dinčić, dostigao deset hiljada, Vrhovni kasacioni sud donosi potpuno drugačiju odluku, čime tetkice, domare i druge zaposlene u javnom sektoru sa najnižim primanjima, stavlja u nezavidan položaj.

"Ako i Ustavni sud zauzme stav da zaposlenim to pravo ne pripada, jedini preostali pravni lek je predstavka Međunarodnom sudu u Strazburu", kaže advokat Danijel Dinčić.

A ako taj sud presudi u korist radnika, to bi u nezavidan položaj moglo staviti državu.