Igre 
Zbog velike suše očekuje se smanjeni prinos kukuruza - ratari zabrinuti, stručnjaci rešenje vide u navodnjavanju
Komentari28/07/2022
-07:10
Žetva pšenice okončana je u najvećem delu Srbije, a sa njiva je požnjeveno ukupno 3,2 miliona tona te žitarice, podaci su Ministarstva poljoprivrede. Uzimajući u obzir prelazne zalihe, ali i prosečnu godišnju potrošnju u zemlji od blizu 1,7 miliona tona, jasno je da će pšenice biti dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz. Međutim, zbog velike suše, očekuje se smanjeni prinos kukuruza i do 30 odsto, dok je soja u još težoj situaciji. Uz najave da nas očekuju sve češći i sve duži sušni periodi, poljoprivrednici poglede usmeravaju ka nauci, očekujući odgovor na pitanje - šta je rešenje?
Stručnjaci kažu da ima načina da se prilagodimo uslovima klimatskih promena, ali da je ključno da Srbija reaguje što pre jer već kasni.
Dok na mini sajmu poljoprivrednici obilaze mehanizaciju koja će za mnoge, uprkos potrebi, ostati nedostižna, ne usuđuju se ni da izračunaju sa kolikim će gubitkom završiti godinu, naročito oni koji su na njivama posejali kukuruz. Na pitanja kakva je situacija i šta očekuju samo odmahuju rukom, a godinu porede za najsušnijim koje pamte - 2012. i 2017. Kažu, biće i gora.
"Slažem se sa ovom poslednjom konstatacijom da će biti čak i gora. Na mnogim mestima je kukuruz podgoreo do klipa, pa i do same metlice", kaže za Euronews Srbija Vojislav Malešev, poljoprivrednik iz Kaća.
Euronews/Printscreen
Godina će biti gora, kaže, ne samo zbog suše, već i zbog cene inputa, odnosno značajno većih ulaganja. Dodaje da poljoprivrednici imaju samo jednu šansu da zarade - kada prodaju svoje proizvode, ali su im i tu vezane ruke.
"Pšenica je bila proletos do pred žetvu 48 dinara. Sad mlinari i otkupljivači uopšte neće da je plate više od između 33 i 35 dinara, što je nerealno za ovakav rod kakav jeste i uopšte spram cene kakva je u svetu", dodaje Malešev.
Ovogodišnji prinos pšenice vidi kao nedovoljno dobar, a odluku Vlade da ukine zabranu izvoza kao jako zakasnelu meru. S druge strane, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede u podacima o prinosu pšenice vidi dokaz da Vlada vodi odgovornu politiku i dodaje - žita ima dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz na tradicionalna tržišta.
Povezane vesti
"Što se tiče kukuruza, to je jedna teža priča s obzirom da imamo, nažalost, vremenske prilike, ili bolje reći neprilike, koje u jednom dužem periodu pogađaju naša glavna područja. Ako govorimo o klimatskim promenama, to nije buduće vreme. Mi sada, u ovom trenutku se sa tim suočavamo", kaže Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.
Ima li načina da se prilagodimo klimatskim promenama?
U saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, sa domaćim i stranim stručnjacima, izradili su, priča, tri publikacije koje poljoprivrednicima daju uputstva kako da se prilagode sušnim godinama. One predlažu novi agrotehnički pristup u proizvodnji kukuruza, soje i uljane repice.
Kako postići da zemljište i u sušnim godinama ima dovoljno vode - to je inženjer poljoprivrede, i sam ratar, objašnjavao drugim ratarima na Sajmu poljoprivrede, industrije i tehnologije. Rešenje je, tvrdi, u drugačijem sistemu obrade zemljišta i drugačijem izboru gajenih biljnih vrsta.
"Znači, ne možemo reći - e da, mi smo kukuruzni pojas Evrope i samo sejemo kukuruz. Mi primećujemo iz godine u godinu da imamo bolje i stabilnije prinose ozimih biljnih vrsta, da li je to ozima pšenica, ozimi ječam, uljana repica, i mislim da bismo tu trebali da tražimo rešenje", kaže Bogdan Garalejić, savetodavac iz poljoprivrede, Institut "Tamiš" Pančevo.
Bez sistema za navodnjavanje, na kukuruz se u ovakvim uslovima, navodi, ne smemo oslanjati, a priča o tim sistemima je, kaže, kao priča o putovanju na daleke svemirske destinacije - nedostižna.
Profesor agroekonomije sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom sadu Radovan Pejanović za Euronews Srbija upravo primenu agrotehničkih mera, a pre svega irigacionih sistema, navodi kao ključnu.
"Voda je ključni resurs zbog koje se vode i vodie se ratovi u svetu. I tim resursom se mora racionalno koristiti i kad je u pitanju navodnjavanje i odvodnjavanje u uslovima jakih kiša i poplava. Od agrotehničkih mera jako su značajne i nove sorte i hibridi", objašnjava on.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, ima još načina da se prilagodimo ovakvim uslovima, a iz ove situacije, kaže, mogu nas izvući nauka i znanje.
"Po mom mišljenju pred novom vladom je zadatak da se napravi strategija održivog razvoja poljoprivrede u uslovima klimatskih promena i nova agrarna politika. Poenta u svemu tome treba da budu adaptivne mere na klimatske promene. Ovaj set mera treba da obuhvati prevashodno ekonomske mere - ulaganje kapitala, pre svega, u znanje i nauku. Zatim ulaganje u tehniku i tehnologiju je takođe jako važno", kaže profesor Pejanović.
Dodaje da se ne smemo prepustiti stihiji.
"Klimatske promene su jedna surova realnost koja dovodi do katastrofalnih posledica i sve više će dovoditi. Nažalost mi smo relativno kasnije shvatili ozbiljnost takve situacije, ali nikad nije kasno jer, ako ima volje i želje, naći će se i način", naglašava on.
Ukoliko se ove mere primene realni efekti, navodi Pejanović, neće biti vidljivi brzo, jer je to jedan proces, ali dodaje da je bolje i to, nego da čekamo.
"U tome nam može pomoći korišćenje iskustava drugih razvijenih zemalja koje su u tome daleko odmakle. Moramo primeniti principe koje smo zaboravili, racionalizacija, optimizacija, planiranje, zaštita... Mi imamo sve to, ali, s obzirom na brzinu kojom se razvijaju klimatske promene, nedovoljno primenjujemo.
Komentari (0)