Ogromno tržište, ali i niz zamki u koje može da se upadne - šta Srbiji donosi sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom

U poslednjih deset godina, izvoz Srbije u Kinu povećan je 152 puta saopštilo je Ministarstvo finansija. Prošle nedelje održana je i prva sednica Radne grupe za pripremu Nacrta sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine. Premijerka Srbije povodom ovog ugovora, koji bi trebalo da bude potpisan do kraja godine, rekla je da je "samo nebo granica". Međutim, mišljenja stručnjaka o sporazumu sa Kinom su podeljena. 

Oni ističu da je kineska ekonomija mnogo veća od srpske i napominnju da bi sporazumom trebalo zaštiti određene sektore. Takođe, ukazuju i na značaj necarinskih barijera i šanse vide u fokusiranju na određene regione u Kini.

Glavna urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar" Radojka NIkolić smatra da sporazum o slobodnoj trgovini sa velikim ekonomijama kao što je kineska, ne mora uvek da donese dobro maloj ekonomiji kao što je srpska zbog toga što nisu kompatibilne.

"Kineska ekonomija je ogromna, po nekim parametrima prva u svetu, i ako na takvu ekonomiju u kojoj već imate ogroman spoljnotrgovnski deficit omogućite još i trgovinu bez carina, prilično može da bude ugrožena mala ekonomija. Dakle bolje je ostaviti neke carinske barijere i zaštiti domaću privredu", kaže za Euronews Srbija Radojka Nikolić.

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene Kine i Srbije prošle godine iznosila je oko 4,5 milijardi evra. U ovoj razmeni međutim izvoz srpke robe čini samo 822 miliona, dok više od tri i po milijarde evra čini uvoz kineske robe u Srbiju.

Šta Srbija može da ponudi Kini?

Među top 5 proizvoda koje uvozimo iz Kine nalazi se nerazvrstana roba, telefoni za mrežu i vakcine protiv koronavirusa, dok Srbija u Kinu u najvećoj meri izvorzi bakar, drvo i preparate za čišćenje. Srbija bi Kini mogla da ponudi poljoprivredne proizvode, mesne prerađevine i domaća vina, ali stručnjaci ističu da je naša ponuda premala za ogromnu Kinu. 

"Neupitno je da sa ovim sporazumom mogu doći određeni potenijcali za srpske kompanije koje posluju u Srbiji i žele lakši pristup kineskom tržištu, ali i za strane kompanije koje ili već postoje u Srbiji ili bi došli kako bi imali pristup kineskom tržištu. Naravno to sve podrazumeva da sporazum mora biti dobro formulisan i da mi moramo raditi na izgradnji naših kapaciteta, jer džaba nama što je kinesko tržište veliko i može da primi puno robe ako mi nemamo kapaciteta i naša privreda i naše kompanije da proizvedu proizvode koji bi zadovoljili potrebe kineskog tržišta", kaže Stefan Vladisavljev, programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo.

Ako potpiše ovaj ugovor, Srbija će biti tek treća zemlja u Evropi posle Islanda i Švajcarske koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. I dok državni vrh ističe da će ovaj sporazum doprineti jačanju srpske privrede, iz EU upozoravaju da je to ugovor sa oročenim rokom trajanja, jer će isti Srbija morati da raskine ukoliko postane članica Unije.            

Sanja Arežina, autorka knjige "Kina u Evropi" za Euronews Srbija kaže da ono što prethodi pregovorima jeste jedna dubinska analiza od eksperata obe strane - da se vidi koje industrijke strane su osetljive kako bi se kroz sporazume one zaštitile, dok se sa druge strane oni sektori koji su konkurentni guraju napred kako bi bustovali trgovinsku razmenu.

Ona ističe da bi sa sporazumom Srbija dobila smanjenje ili ukidanje carina.  

"Carine nisu dobra mera za zaštitu svog tržišta, zato što one u suštini sprečavaju privredni razvoj. Ovim sporazumom se smanjuju ili ukidaju carine, ali je važno reći da se svode na minimum necarinske barijere, koje su postale naročito popularne u poslednjih nekoliko godina, pa i decenija", ističe Arežina.

Države pokušavaju da smanje necarinske barijere

U necarinskim barijerama, kako navodi, Kina je prva i sve države pokušavaju da na neki način smanje te njihove necarinske barijere.

"Tu se prvenstveno radi o raznim kvotama, sertifikatima, sporim carinskim procedurama, raznim pakovanjima koji oni zahtevaju, obeležavanjima. S druge strane ono što dobro donosi ovaj sporazum su investicije, doći će više investicija iz Kine sa ovim sporazumom. Te kompanije koje budu investirale u Srbiji, izvoziće svoje proizvode u Kinu po sniženim cenama, a sa druge strane u Srbiju će doći investitori iz drugih država koje žele da po povlašćenom tretmanu uvoze na kinesko tržište. Međutim, i jedna mala Švajcarska i Island takođe imaju potpisan sporazum o slobdnoj trgovini sa Kinom pa nisu progutane", objašnjava ona.

Kada je kinesko tržište u pitanju, Srbija bi, ističe, mogla da baci akcenat  na poljoprivrednu proizvodnju - izvoz drveta, tvrdih sireva, mesa, sušenog voća, vina, zatim na prerađivačku industriju, IT sektor.

"Možda je bolje da se fokusiramo na jedan veliki grad ili region, posebno na zapadu Kine koja nije u fokusu pažnje zapadnih država i time bi naše tržište moglo da nađe lakši prolaz. Takođe bilo bi dobro da se države regiona CEFTA dogovore o zajedničkom izlasku na kinesko tržište i da Srbija služi kao čvorište preko kojeg će se po boljem tretmanu izvoziti na kinesko tržište", zaključuje sagovornica Euronews Srbija.