Niz nesreća i incidenata u rudniku "Soko" - 1998. godine poginulo 29 rudara, četrnaest godina ranije njih 15

Nesreća u kojoj je jutros poginulo osmoro rudara i povređeno više od 20, nije prva u Rudniku "Soko" u Čitliku, kod Sokobanje koji pripada JP "Resavica". Poslednja tragedija dogodila se 1998. godine, kada je u eksploziji metana poginulo 29 rudara, dok ih je 27 povređeno. Kako su mediji tada pisali, došlo je do izbijanja otrovnih gasova koji su doveli do nesreće kada je stradalo 29 rudara od kojih je deset bilo izloženo toplotnom i mehaničkom udaru eksplozije, a ostalih 19 rudara se ugušilo, jer nije bilo dovoljno kiseonika.

U rudniku "Soko" do sada se dogodilo nekoliko fatalnih nesreća, a 1974. u eksploziji metana poginulo je 15 rudara. Godinu dana kasnije u izbijanju gasa i materijala poginulo je pet rudara. 

U međuvremenu je bilo još mnogo incidenata u kojima je više rudara povređeno. U jami ovog rudnika uvek ima metana, što ga čini jednim od najopasnijih rudnika za rad u Srbiji. Metan ima podmukle osobine, ne može da se vidi niti namiriše, a vrlo je zapaljiv i eksplozivan.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović je ranije izjavila da je u JP "Resavica", kome pripada i rudnik "Soko",  u poslednjih 20 godina ukupno bilo približno 11.000 teških i lakih povreda i 27 izgubljenih života, odnosno da je bilo oko 550 povreda godišnje.

U nesreći pre 33 godine stradalo 90 rudara

Inače, jedna od najvećih tragedija u rudnicima "Resavica" i uopšte u Srbiji dogodila se u Aleksinačkim rudnicima 1989. godine, kada je od trovanja ugljenmonoksidom stradala cela jedna smena u jami "Morava".Tada je život izgubilo 90 rudara, a o razmerama ove tragedije svedoči i podatak da je izvlačenje njihovih tela trajlo 25 dana. Posle ove nesreće rudnik je zatvoren.

Aleksinačko ležište mrkog uglja i uljnog škriljca zahvata centralni deo basena na prostoru između Južne Morave i Moravice, ležište se pruža neposredno od grada Aleksinca u dužini od deset kilometra i zahvata površinu oko 20 kvadratnih kilometara.

Rudnik "Soko" otvoren 1883. godine

Rudnik "Soko" je otvoren davne 1883. godine Aleksinčanin Đorđe Dimitrijević lekar u Beogradu i vlasnik Aleksinačke pivare Johan Apel zatražili su i dobili povlasticu zvanu "Kraljevac", da na površini od 950 hektara mogu ispitivati i eksploatisati rudno blago.

U 1922.godine radilo je 1.013 radnika, a 1923.godine dogodila se velika nesreća kada je nastradalo 10 rudara. Između dva svetska rata Aleksinački rudnik je smatran najunosnijim ugljenokopom u Srbiji. Najveću proizvodnju Aleksinački rudnici ostvarili su 1963.godine, kada je proizvedeno iz šest okana 444.007 tona uglja.