Igre 
Slučaj Ujgura kome je odbijen ulazak u Srbiju: Strahovao od izručenja Kini, advokat: Danas se vratio porodici u Tursku
Komentari08/12/2021
-20:05
Slučaj Ujgura Kahari Hejtema, pripadnika muslimanskog manjinskog naroda iz kineske pokrajine Sinđijang, koji je zadržan je 2. decembra na beogradskom aerodromu okončan je danas, šest dana kasnije, njegovim povratkom u Tursku, zemlju iz koje je i došao u Beograd.
Hejtemov slučaj eskalirao je kada je objavljena vest da je pripadnik Ujgura, muslimanske manjine koja je pod represijom vlasti u Pekingu, zadržan na beogradskom aerodromu, a pre svega zbog bojazni da bi njegovo izručenje mogla da zatraži Kina, čiji je Hejtem državljanin.
Slučajem Kahari Hejtema bavili su se advokati Beogradskog centra za ljudska prava koji su za Euronews Srbija objasnili šta se zapravo dogodilo pre nego što se Hejtem danas letom u 12:20 sati iz Beograda vratio u Tursku, gde sa porodicom živi duži niz godina.
Saradnik Beogradskog centra za ljudska prava, advokat Marko Štambuk, koji ga je zastupao, dobio je potvrdu njegove porodice da je on stigao kući u Tursku. Kako je objasnio, Hejtemu je 2. decembra odbijen ulazak u Srbiji i on je zadržan na beogradskom aerodromu, nakon čega mu je ograničena sloboda kretanja u skladu sa Zakonom o strancima.
On je, dodaje, nakon odbijanja ulaska u Srbiju, smešten u Prihvatilište za strance u Padinskoj skeli, a Beogradski centar za ljudska prava kontaktirala je njegova supruga, jer se on nakon informacije da mu je ulazak u Srbiju odbijen - nije javljao.
"Dobio je odluku o odbijanju ulaska u Srbiju i pravno formalno nije ušao na teritoriju RS. Iz tog razloga, smešten je u Prihvatilištu za strance, gde je čekao prvi let kojim bi se vratio nazad u zemlju iz koje je došao. Slabo govori engleski jezik, te je komunikacija bila otežana, a upravo zbog nerazumevanja sadržine odluke, najviše se bojao mogućnosti da mu preti ekstradicija u Kinu", rekao je Štambuk za Euronews Srbija.
Štambuk je, međutim, dodao da za to nije postojala velika verovatnoća jer nije postojao zahtev za izručenje Kini.
Povezane vesti
Hejtem je poreklom Ujgur iz kineske pokrajine Sinđijang koja je pod represijom vlasti u Pekingu. On u Turskoj boravi od 2011. godine, ima suprugu i troje dece, a moguć razlog dolaska u Srbiju je mogućnost dolaska kineskih državljana bez vize, te mnogi upravo to koriste kao šansu da kasnije odu u neku od zemalja zapadne Evrope kako bi tamo zatražili azil.
"Iz Istanbula postoji direktan let za Beograd, kineskim državljanima je dozvoljen boravak do 30 dana bez vize u Srbiji, te se pretpostavlja da je on prosto iskoristio tu mogućnost. On lično ipak nije potvrdio tačan razlog dolasak u Srbiju", rekao je Štambuk.
Kako je objasnio advokat Štambuk, saradnik Beogradskog centra za ljudska prava, Uprava granične policije ima diskreciono pravo da odbije ulazak svakom strancu za kojeg posumnja da će dolazak u Srbiju koristiti isključivo na onaj način na koji navede u razgovoru sa graničarima.
Redakcija portala Euronews Srbija kontaktirala je i Ministarstva pravde, unutrašnjih i spoljnih poslova, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore na pitanja o slučaju odbijanja ulaska u Srbiju Kahari Hejtemu.
Osude na račun Kine, Peking negira represiju
Manjinski narod Ujguri koji naseljavaju pokrajinu Sinđijang su poslednjih godina pod lupom međunarodne zajednice zbog navoda o odvođenju Ujgura u "kampove za prevaspitavanje" od strane kineskih vlasti, zbog mogućnosti da njihova religija preti komunizmu u Kini.
Pitanje kampova u Sinđijangu pokrenuto je u Ujedinjenim nacijama avgusta 2018. godine. Komitet UN za eliminaciju rasne diskriminacije preneo je saznanja da je oko milion Ujgura pritvoreno u "tajnim kampovima za političku indoktrinaciju", međutim, zvanični Peking negira sve navode o represiji nad Ujgurima.
Ponašanje Kine osudila je međunarodna zajednica, uključujući SAD i Evropsku uniju, ali je Srbija je ovom slučaju država koja je stala na stranu Kine. Prošle godine su Srbija, Belorusija i Rusija, za razliku od ostalih evropskih zemalja podržale deklaraciju upućenu Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u pokrajini Sinđijang definiše kao borba protiv terorizma i ekstremista koji ugrožavaju ljudska prava. Tako je upravo ova podrška Kini jedna spornih tačaka kada je usklađivanje spoljne i bezbednosne politike Srbije sa Evropskom unijom u pitanju, što dalje otežava pregovore i ispunjavanje uslova za članstvo.
profimedia
Povezane vesti
Kako se podseća, više tajnih dokumenata kineske vlade koji su dospeli u javnost, kao i izveštaja međunarodnih organizacija i svedočenja otkrili su represivno delovanje kineskih vlasti unutar kampova. Međunarodni izveštaji su otkrili i da su hiljade pripadnika Ujgura prebačeni na rad u fabrikama širom Kine, u uslovima koji "snažno sugerišu na prisilni rad". Sa druge strane, Kina navodi da su u pitanju dobrovoljne škole za obuku protiv ekstremizma.
Komentari (0)