Igre 
Izmene Krivičnog zakonika i školstvo: Da li će zakonske izmene uticati na status prosvetnih radnika?
Komentari23/11/2024
-18:13
U Narodnu skupštinu stigao je predlog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kojim su predviđene strože kazne za teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, ali i sankcionisanje napada na zaposlene u prosveti, zdravstvu i socijalnoj zaštiti.
U predlogu piše da će osoba koja napadne zaposlene u prosveti, zdravstvu ili socijalnoj zaštiti ili članove njihove porodice, a u vezi sa poslovima koje se obavljaju u tim ustanovama, biti kažnjena zatvorom od tri meseca do tri godine.
Kako će se u budućnosti tretirati napadi na prosvetne radnike i koje su kazne predviđene u Temi jutra govorile su sagovornice Euronews Srbije advokatica Sara el Sarag i Biljana Blagojević iz Sindikata obrazovanja Srbije.
Advokatica Sara el Sarag je objasnila kakve promene za zaposlene u prosveti donosi predlog o kojima će parlamentarci odlučivati.
"Do sada je bio predviđen napad kao napad uopšte, znači ugrožavanje psihičkog i fizičkog integriteta, a jedino smo mi, da kažem, advokati imali taj status službenog lica", navela je ona.
Prosvetni radnici posebno ranjiva kategorija
Sarag je objasnila kako je za vreme pisanja primedbi na Zakon zajedno sa svojim kolegama zaključila kako postoje profesije koje su ranjivije od ostalih.
"Na primer, dok smo mi sad pisali primedbe na ovaj Zakon i koje smo slali dok su bile ove javne rasprave, sa kolegama sa kojima sam sedela, prvo smo bili mišljenja 'kao, pa napad je napad' i onda posle toga kada smo poslali primedbe, onda smo shvatili da smo mi u stvari ugrožene kategorije, jer smo smatrali prvo da je napad, sad da li se radi o napadu na ovu profesiju ili onu profesiju, da je definitivno napad-napad. Međutim, onda smo posle toga shvatili, u stvari, da su advokati, prosvetni radnici, zdravstveni radnici, novinari, meni je čudno da se novinari nisu našli u tom predlogu Zakona, što bi trebalo, da smo po nekoj statistici te četiri kategorije koje su izložene napadu non-stop. Da li je to nezadovoljan roditelj, pacijent, stranka ili eventualno vama neki prolaznik na ulici kada se izveštava. Jednostavno, to nas je onda negde probudilo", navodi Sarag.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Biljana Blagojević iz Sindikata obrazovanja Srbije je rekla kako je zadovoljna predlogom rešenja problema.
"Nažalost, škola je postala mesto gde treba da se neko na svom radnom mestu oseća ugroženo i nesigurno. Rečeno je da će do kraja kalendarske godine ući u skupštinsku proceduru i da će sve što ste nabrojali, još su neki članovi dodati, i teže i lakše povrede, ukoliko se uništava imovina... Nadamo se da će ipak na taj način kolege dobiti koliku toliku zaštitu. Vi kada uđete na radno mesto da se nosite sigurno ,znate sve što se dešavalo, nažalost., da su kolege trpele nasilje, tako da nadamo se da će ipak na taj način negde sprečiti bilo kakve buduće vrste nasilja koje se upućuju prema zaposlenima" ističe Blagojević.
Ona je mišljenja kako izmene Krivičnog zakona imaju preventivnu ulogu kada je u pitanju nasilje prema zaposlenima u obrazovno-vaspitnim institucijama, međutim, ističe kako puno toga zavisi od vaspitanja koje se nosi iz kuće.
"Mi smo isto svi završili škole, zašto kod nas niko nije imao potrebu da naše nastavnike na bilo koji način, ne da ima nameru da povredi, već ružnu reč da kaže. Sve se nosi iz kuće. Vaspitanje se nosi iz kuće. Mi jesmo vaspitno obrazovna ustanova, ali prosto i roditelji su ti koji zaista utiču kako će se njihovo dete ponašati. Ja i dan danas prema svojim profesorima gajim veliko poštovanje i Vi im se obraćam. Prosto, to je neko moje kućne vaspitanje", rekla je Biljana Blagojević
Na parafrazu konstatacije tužiteljke Bojane Savović koja je rekla kako će psiholog i pedagog koji radi u školi imati zaštitu, a kako psiholog i pedagog koji ne radi u školi neće imati tu zaštitu i kako, prema njenim rečima, ni vaspitači u kazneno-popravnim zavodima koji rade isključivo sa problematičnom decom, Sara el Sarag je ukazala na postojanje razlika između navedenih kategorija.
Euronews Srbija
"Na primer, u centrima za socijalni rad pedagog i psiholog su poprilično zaštićeni. Znači, vi ne možete ni da napišete primedbu na nalaz i na mišljenje centra za socijalni rad koji se suprotstavlja, odnosno koji se kosi sa njihovim stavovima, a da ne trpite kasnije neke konsekvence", kaže ona i dodaje:
"A sa druge strane, kada su popravni domovi, kazneno-popravni domovi u centru, ipak su oni tamo obezbeđeni. Oni nikad nisu bez nekog nadzora i videonadzora kao i nadzora policije. Tako da ipak mislim da treba ostati ovde, jer to su opet neka slobodna kretanja, ovo su ustanove gde dolazite sa određenim problemom, ili iz određenog razloga", zaključuje ona.
Povezane vesti
Bezbednost prosvetara je problem koji se tiče svih
Na pitanje ko su najčešći napadači šta su glavni uzroci napada na prosvetne radnike predstavnica sindikata je istakla neophodnost razumevanja celokupnog konteksta.
"Ja sam shvatila da dete kada napravi problem uzrok se nalazi u primarnoj porodici, nažalost. I onda se to reflektuje u školi, da li među svojim drugarima, da li među nastavnicima". kaže Blagojević.
Na pitanje kako vratiti poštovanje prosveti i prosvetnim radnicima ona je rekla kako su neophodne sistemske promene i da "deca treba da budu deca" i "da nastavnici budu nastavnici".
Povezane vesti
"Ne može nikakav zakon da obezbedi poštovanje, sistemski je došlo narušavanje prosvete, nažalost. Ovime svi treba da se pozabavimo. Osnovna škola je, nažalost, vidite da je tu najviše došla do nasilja i moramo od tih mlađih uzrasta pa onda posle dok dođe u srednju školu. Tako da moramo da nađemo sponu i vezu da vidimo koji je glavni uzrok svega toga. Zašto dete koje je, znači, u nekom uzrastu od prvog do četvrtog razreda, zašto ima potrebu da bude nasilno prema svom drugaru, prema svojoj učiteljici ili kasnije nastavnicima, profesorima. Zaista, tu negde moramo da vidimo šta se dešava, da deca budu deca, a da nastavnici budu nastavnici", kaže Blagojević i dodala:
"Moram da se nadovežem, više je nametnuto da se bavimo administracijom nego samom decom. Nama je primarno da im mi prenesemo znanje i da tu decu negde oblikujemo i spremimo za neki budući život. Mi ih dobijemo u najosetljivijem periodu, od predškolaca, osnovna i srednja škola i posle. Dobro, na fakultetu su već formirane ljudi, ali osnovna i srednja škola, znate i sami, pubertet je, pa razni problemi u porodici, to sve mi, da kažem, rešavamo. Pogotovo odeljenske starešine, vi ste tu i roditelji, i medijatori, i psihijatar, i psiholog, prosto ulazite u nečiju porodicu", zaključuje Blagojević.
Komentari (0)