U Srbiji od početka godine više od 27.000 saobraćajnih nezgoda, mladi najugroženiji - koji su najčešći uzroci?

Neprilagođena brzina, gubitak kontrole nad vozilom i konzumiranje alkohola najčešći su uzroci saobraćajnih nezgoda u Srbiji. Ovo potkrepljuje i podatak da je se u Srbiji od početka godine dogodilo 27.280 saobraćajnih nezgoda, u kojima je povređena 15.701 osoba, dok je život izgubilo 444 naših sugrađana. 

Naime, potpukovnik Dejan Stević iz Uprave saobraćajne policije, povodom predstojećeg Međunarodnog dana sećanja na žrtve i stradale u saobraćajnim nezgodama, rekao je da su ovi podaci zabrinjavajući i apelovao je na veću odgovornost svih učesnika u saobraćaju.

"Posebno zabrinjavajuća činjenica je da su saobraćajne nezgode vodeći uzrok smrti među osobama starosti od pet do 29 godina. Ovi porazni podaci zahtevaju od svih nas da se zalažemo za veću bezbednost na putevima i podižemo svest o važnosti odgovorne vožnje", rekao je Stević za Tanjug.

Kako je naveo, na globalnom nivou saobraćajne nezgode odnose preko 1,3 miliona života svake godine, dok više od 50 miliona ljudi zadobije povrede koje često imaju dugoročne posledice po njihov život i zdravlje.

Dodao je i da je u Srbiji statistika i dalje zabrinjavajuća, i podsetio da je u ovo vreme prošle godine zabeleženo 27.964 nezgoda, sa 16.314 povređenih i 419 poginulih od početka 2023. godine.

On je ukazao da iako beležimo blago smanjenje ukupnog broja nezgoda i povređenih, porast broja smrtnih slučajeva naglašava potrebu za dodatnim naporima u unapređenju bezbednosti.

"Posebno želimo da uputimo apel mladima, starosti do 30 godina, koji su najugroženija starosna grupa u saobraćajnim nezgodama. Statistike pokazuju da mladi vozači i putnici čine značajan deo stradalih, što ukazuje na hitnu potrebu za dodatnim edukativnim aktivnostima kako bi se podigla svest o odgovornom ponašanju u saobraćaju", rekao je Stević.

profimedia

On je, uoči Međunarodnog dana sećanja na žrtve i stradale u saobraćajnim nezgodama, pozvao sve učesnike u saobraćaju da budu svesni svoje odgovornosti - ne samo prema sebi, već i prema drugim učesnicima.

"Neka ovaj dan bude podsetnik na to koliko je važno pažljivo i odgovorno učestvovati u saobraćaju, sa ciljem da zajedno sprečimo tragedije i sačuvamo ljudske živote", rekao je Stević.

Kako je rekao 17. novembra, širom sveta obeležava, se Dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda. Stević ističe da je to "dan kada sa dubokim pijetetom odajemo počast svima koji su tragično izgubili živote na putevima, kao i onima čiji su životi nepovratno izmenjeni zbog posledica saobraćajnih nesreća, kada saosećamo sa porodicama i prijateljima stradalih i pružamo podršku svima koji se bore sa fizičkim i emotivnim posledicama ovih tragedija". 

Svaki šesti vozač u Srbiji za volanom u alkoholisanom stanju

Stručnjaci takođe upozoravaju da alkohol i dalje predstavlja jednu od najvećih pretnji po bezbednost saobraćaja. Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović rekao je ranije da je svaki šesti ispitanik u Srbiji rekao da je u alkoholisanom stanju seo za volan.

"Podatak je lošiji u odnosu na Evropu, gde je svaki sedmi priznao da je to učinio. Napredovali smo u smislu da to nije prihvatljivo, ali je alkohol jedna od najvećih pretnji po bezbednost saobraćaja. Alkohol ima niz negativnih posledica na vozača, poput brzine rekcija i procene situacije", rekao je Stamatović ranije za RTS.

On je ukazao da su ti podaci deo međunarodnog istraživanja u kojem je učestvovala i Srbija. 
Istraživanje je pokazalo da je svaki šesti vozač u Srbiji priznao da je, nakon što je popio čašicu ili dve alkohola, seo za volan, ali i da su vozači u Srbiji odmorniji u odnosu na evropski prosek. Podaci tog istraživanja, koje je sprovedeno u 39 zemalja, pokazali su da u Srbiji građani nose dvostruko manje kacige dok voze bicikl u odnosu na evropski prosek.

Napominje i da su ispitanici rekli da su za nultu toleranciju prema vozačima sa probnim vozačkim dozvolama, ali ističe i podatak da samo trećina putnika, odnosno 67 odsto njih, vezuje sigurnosni pojas na zadnjem sedištu, što je najveća razlika u odnosu na Evropu.

"Vezivanje sigurnosnog pojasa je najveći problem po bezbednost u saobraćaju. Svaki peti putnik u Srbiji koji sedne na zadnje sedište vezuje pojas, koji ne sprečava saobraćajnu nezgodu, ali smanjuje posledice. Važnije je vezati pojas na zadnjem, nego na prednjem sedištu. To treba da nam bude navika", naglasio je Stamatović.

Koji još faktori utiču na dođe do saobraćajne nesreće?

Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije pukovnik Slaviša Matić rekao je ranije za Euronews Srbija da i drugi faktori značajno utiču na to da do saobraćajne nesreće dođe. Kako je objasnio, jedan od većih faktora je i neprilagođena brzina uslovima saobraćaja i stanju puta i to u 45 odsto slučaja.

Kako je dodao, tu su propust vozača koji se odnosi na nepropisno sagledavanje situacije sa 17 odsto, gubitak kontrole nad vozilom sa 14 odsto, vozač koji je pod uticajem alkohola kao uzrok 11 odsto, neiskusan vozač sa devet odsto i neustupanje prvenstva prolaza šest odsto.

"Ovi podaci su hronološki poređani po učestalosti, ali ne isključuju jedni druge. Zapravo, često se dešavaju nezgode na čiji nastanak utiče više od jednog uticajnog faktora. Često postoji direktan i prateći uzrok. Na primer, da se desi da vozač nije prilagodio brzinu uslovima saobraćaja i da je izgubio kontrolu nad vozilom", objašnjava on.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Zbog toga je, navodi jako važno da se vozači pridržavaju saveta saobraćajne policije, da povećaju opreznost na putevima, posebno ukoliko su vremenske prilike netipične u zavisnosti o godišnjeg doba. On je pozvao vozače i da budu odgovorni i poštuju saobraćajne propise kako bi se smanjio broj nesreća i obezbedila veća sigurnost na putevima.

Na pitanje koje mere policija preduzima kako bi se saobraćaj odvijao bezbedno za sve učesnike u saobraćaju, Matić kaže da je njihov spektar širi - od tehničkih do ljudskih. Kaže da se savest vozača kreira od rođenja, i da policija nije jedina koja treba na tome da radi.

"Svest vozača se kreira od samog rođenja pa sve do momenta saobraćanje nezgode. Ukoliko porodice ne deluje na mladu osobu-učesnika u saobraćaju, ili škola i predškolska ustanova, onda imamo problem. To je širi kontekst i šire pitanje. Policija je ovde pre svega represivni organ. Sama represija ne može da da trajne rezultate. Ovo je možda najbolje ilustrovati na primeru mere privremenog oduzimanja vozila, koja je u primeni od 22. februara ove godine. Za svega sedam meseci, saobraćajna policija privremeno je oduzela čak 256 vozila od učinilaca težih prekršaja", naveo je on.