Neka ova generacija uradi više nego mi na SP u Francuskoj 1998. godine: Đorović i Drulović veruju u "orlove"

Posle dva kola grupne faze Prvenstva sveta u Kataru, Srbiju očekuje odlučujući duel za plasman u osminu finala sa Švajcarskom, 2. decembra na stadionu 974 (20, TV Arena 1 Premium).

Duel koji može imati prefiks istorijski, jer nacija čeka plasman državnog tima u nokaut fazu Prvenstva sveta još od leta 1998. godine i samita najboljih selekcija sveta u Francuskoj.

Ono što je interesantno jeste činjenica da je tada sa trakom na ruci državni tim predvodio selektor Dragan Stojković. Čovek koji je već ispisao istoriju našeg reprezentativnog fudbala, prvo kao igrač, zatim i kao selektor za nepune dve godine selektorskog staža. Istorijskim pobedama u Lisabonu protiv Portugala i Norveške u Oslu. Za dva velika dostignuća.

Nacionalni tim  je posle ko zna koliko decenija pobedio jednu veliku reprezentaciju, u ovom slučaju prvaka Evrope i pobednika Lige nacija, i izborio direktan plasman na Prvenstvo sveta. A zatim pobedom u Oslu, obezbedio Srbiji plasman među najbolje evropske reprezentacije u Ligi nacija.

Interesantno je da smo i tada, te daleke 1998. kao i danas, u timu imali igrače koji dolaze iz velikih klubova, majstore fudbala koji su osvajali trofeje i individualna priznanja u klubovima za koje su nastupali. I niko ne sumnja da Dušan Tadić, Aleksandar Mitrović, Sergej i Vanja Milinković Savić, Flip Kostić, Dušan Vlahović, Strahinja Pavlović i saigrači žele isto što i tada Dragan Stojković, dejan Savićević, Predrag Mijatović, Siniša Mihajlović, Vladimir Jugović, Goran Đoović ili Ljubinko Drulović.

Poslednja dvojica su danas i Piksijevi saradnici u nacionanom timu i svi zajedno žele da ostvare san dug 24 godine.

"Imali smo i tada zaista fenomenalne igrače, ali nedostajalo je malo sreće. Voleo bih da nas ovi momci nadmaše“, ne krije Goran Đorović, tada fantastični defanzivac i dugogodišnji reprezentativac Jugoslavije, u razgovoru za sajt Fudbalskog saveza Srbije.

I selektor Stojković i njegovi saradnici Đorović i Drulović pripadaju generaciji našeg reprezentativnog fudbala koja je poslednja vezala dva najveća takmičenja, Svetsko i Evropsko prvenstvo 1998 – 2000.

"Bili smo u sličnoj situaciji kao sada u Kataru. Imali smo dva gola prednosti u meču drugog kola protiv Nemačke, potpunu kontrolu igre, a onda dozvolili protivniku da iskoristi naš pad koncentracije i da osvoji bod. Nismo klonuli duhom, ušli smo maksimalno ozbiljno u duel sa Sjedinjenim Američkim Državama i pobedom od 1:0 izborili plasman u osminu finala. Uveren sam da će tako biti i ovoga puta", kaže Drulović i priseća se depavanja od pre 24 godin:

"Uvek sam prvi išao na zagrevanje, a nijednom nisam ušao u igru. Najviše mi je žao utakmice protiv Holandije, stajao sam pored aut-linije i čekao prekid u finišu regularnog toka da konačno dobijem šansu i pomognem timu da u produžecima stigne do istorijske pobede. Nažalost, Davids je postigao gol i uništio sve naše snove. Čim je lopta ušla u mrežu, samo sam se okrenuo i vratio na klupu".

Srbija danas ima u timu igrače koji nisu bili rođeni kada je Dragan Stojković, zajedno sa Goranom Đorovićem i Ljubinkom Drulovićem, bio akter SP u Francuskoj 1998. godine, poslednjem na kome je naš nacionalni tim izborio plasman među 16 najboljih selekcija sveta.