Koja su prava putnika kada avio-kompanija otkaže let? Seničić: Na aerodrom treba doći ranije nego inače

Er Srbija dobila je zahteve od aerodroma Šipol u Amsterdamu i londonskog aerodroma Hitrou da smanji broj putnika i letova ka ovim destinacijama. Kriza u avio-industriji usled povećanog obima saobraćaja, a smanjenog broja zaposlenih dovela je do otkazivanja brojnih letova u celom svetu.

Više od 1.500 letova u svetu otkazano je samo tokom jučerašnjeg dana. Letnja sezona i posledice korone pogodile su gotovo svaku avio-kompaniju, a najveći problem je manjak zaposlenih.  

"Dve godine avio-kompanije i aerodromi nisu imali od čega da žive, čak i oni koji su dobili subvencije od država, i morali su da otpuštaju ljude. U tom slučaju se dogodilo da neki od tih radnika otpušteni. Pre svega govorimo o profilima radnika koji nisu toliko sofisticirani, ali su ekstremno bitni - oni koji ubacuju torbe u avione, čekiraju prtljag. Njihove obuke i sertifikacije da smeju da rade u zoni aerodroma traju između tri i šest meseci, a potrebni su nam odmah", rekao je za Euronews Srbija Petar Vojinović, urednik portala Tango Six.

U slučaju otkazanog leta, a u nedostatku zamenskog, putnik ima pravo na nadoknadu štete, a visina nadoknade zavisi od dužine leta.

"Ukoliko se radi o letu do 1.500 km, putnik ima pravo na nadoknadu od 250 evra. Za let između 1.500 i 3.500 kilometara putnik može potraživati 400 evra, dok za let od preko 3.500km naknada dostiže 600 evra", dodaje.

Avio-prevoznik je takođe u obavezi da putniku koji usled nedostaka leta ne može da napusti zemlju u kojoj se nalazi, obezbedi hotelski smeštaj. Putnici se ipak češće odlučuju na povraćaj novca u roku od sedam dana ili zamensku kartu, jer se na kompenzacije čeka i po nekoliko meseci.

"U praksi se događa da se pre svega gleda da se ode na sledeći let, ukoliko je prethodni otkazan, i u velikom broju slučajeva kompanija će, ukoliko ima mesta, obezbediti taj let. A kompenzacija je takođe moguća u isto vreme koliko vi i na tom odloženom letu kasnite više od tri sata, ili ukoliko iz nekog razloga odbijete kompenzaciju, ali često će svi da pristanu na taj sledeći let i stvari će se rešiti. Ukoliko odbjete i zahtevate kompenzaciju imate pravo na to. Ključni deo problema je što avio-kompanija na taj zahtev za kompenzaciju mora da odgovori u roku od 60 dana, tako da je koncept kompenzacije naknadno zadovoljenje, a ne ispunjenje toga odmah"

Avio-kompanija nije dužna da nadoknadi štetu ukoliko avion ne poleti usled loših vremenskih uslova ili štrajka zaposlenih, ali na zahtev putnika mora da refundira kartu. Ista pravila prema regulativama EU važe i za putnike Er Srbije.

"Građani treba da znaju da je naša zemlja potpisala Sporazum o pridruživanju EU, tako da smo mi prihvatili prava EU. Mi smo pravila koja važe u određenoj uredbi EU prebacili u domaće pravo, što znači da bilo da je let odavde u EU ili obrnuto, to pokrivaju ista pravila", rekao je za Euronews Srbija Jovan Ristić iz Efektive.

Usled nezapamćene krize u avio-industriji više stotina hiljada putnika ostalo je bez leta, a procene stručnjaka nisu optimistične, jer se prema njima stabilizacija avio-saobraćaja očekuje tek sledeće godine.

Seničić: Sada moramo doći mnogo ranije na aerodrom

U razgovoru za Euronews Srbija direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Aleksandar Seničić kaže da je važno da se unapred informišemo o tome šta se dešava jer putnici imaju široka prava.

"U Evropskoj uniji to dosta dobro funkcioniše jer postoji direktorat vazduhoplovstva koji je zadužen da sve zamerke ili žalbe putnika po tom osnovu rešava. Pre svega se obraćamo aviokompaniji, ukoliko oni ne reaguju, onda direktoratu. Kada je reč o Evropskoj uniji od dužine leta zavisi obeštećenje, koje se kreće od 250 evra pa sve do 600. S druge strane, ukoliko se to odloži duže od 24 sata ili do 24 sata postoje obaveze koje kompanija mora da ispuni - obroci, piće na samom aerodromu, obezbeđenje smeštaja transfera, itd", kaže on.

Seničić kaže da ne treba da čudi ako dođe do problema kada je u pitanju naplata jer "bez obzira na prava" avio-kompanije su u finansijskim problemima i imaju manjak radnika.

"Zato se i dešava sve ovo sada na aerodromima. Ogroman broj radnika u industriji je izgubio posao za vreme pandemije, jedan deo njih je sam napustio tražeći bolji. Trebaće vremena da se to sve stabilizuje. Čak i najveće kompanije morale su da prihvate pomoć i udeo države, da bi polako izlazile iz ovog problema. Biće velikih problema, i treba biti spreman sada u jeku putovanja na višesatna čekanja"

Ipak, on ističe da ovo nije razlog da menjate prevozno sredstvo ukoliko ste navikli da na letovanje idete avionom.

"Ne treba menjati, jednostavno putnici treba da budu spremni da će doći do takvih stvari. Mi još uvek nemamo tako drastične promene rasporeda letenja. Naravno, dešavaju se kašnjenja iz raznih okolnosti, kao što je to uobičajeno i bilo ih je ranijih godina. Imali smo velike kiše, nevreme na putu određenih destinacija, ali nije bilo kašnjenja većih od par sati, to i nije strašno", dodaje.

Još jedan otežavajući faktor su cene, koje su neminovno skočile zbog rata u Ukrajini. Koliko je to procentualno više?

"Za prosečnu Srpsku porodicu to znači oko 20 odsto više, ali sve zavisi kako putuju – sopstvenim autom, autobusom ili avionom, da li odsedaju u hotelu i apartmanu i u kom terminu putuju... Možemo da kažemo da cene apartmanskog smeštaja u Grčkoj nisu mnogo skočile, one su negde oko pet i sedam odsto u odnosu na sledeću godinu. Hotelski smeštaj u Grčkoj dosta je poskupeo, za oko 15 odsto u proseku. Egipat takođe, a u Turskoj je taj skok cena bio nešto manji, dok je Crna Gora je na nivou prošlogodišnjih cena. Inflacija vlada u celoj Evropi, to je posledica rata, koji je doveo do poskupljenja osnovnih životnih namirnica, pa samim tim i cena hotela. Biće malo skuplje i kada odete na neke destinacije, sve je poskupelo za pola evra ili za evro, ali nije to toliko strašno da će ugroziti ugodan boravak na letovalištima", zaključuje Seničić u razgovoru za Euronews Srbija.