Evropa u epicentru turističkog haosa: Gužve na aerodromima i otkazani letovi mogli bi da potraju do sledeće godine

Od Londona, preko Amsterdama do Berlina vidljiv je potpuni haos u avio-industriji. Dok azijska turistička industrija još prolazi kroz pandemiju kovida 19, a SAD nemaju dovoljno pilota, cene karata i otkazivanje letova pokazuju da je Evropa glavno mesto previranja u avio-industriji u kojem zapravo najviše ispaštaju putnici.

U periodu između aprila i juna, Evropa je imala dvostruko više otkazanih letova od američkih avio-prevoznika, podaci su kompanije za praćenje letova Radarbox.com.

Nedostatak osoblja je glavni uzrok novonastalog haosa na evropskim aerodromima, a za dovođenje novih radnika i prolaženje bezbednosne procedure potrebno je i do šest meseci. Štaviše, Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja (IATA), koje predstavlja 290 avio-kompanija i 83 odsto svetskog vazdušnog saobraćaja, pozvalo je na ubrzavanje izdavanja bezbednosnih dozvola za nove radnike ili će kriza trajati celog leta.

"Vrhunac letnje sezone putovanja na severu se bliži, a putnici već osete efekte uskih grla u dobijanju bezbednosnih dozvola za osoblje na aerodromu", rekao je za Euronews Nik Karin, viši potpredsednik IATA za operacije i bezbednost i nastavio:

"Potrebni su dodatni resursi da bi se ubrzalo vreme obrade bezbednosnih dozvola za zapošljavanje koje na nekim tržištima može trajati i do šest meseci"

Istovremeno, cene karata na sezonskim linijama su tri puta veće na relacijama od Velike Britanije do Španije, dok su se cene od Pariza do Njujorka utrostručile od marta 2019. godine, podaci su platforme Kayak.com.

I tako umesto velelepnog povratka putnika na evropske aerodrome, nedostatak osoblja i duboki rezovi tokom pandemije učinili su da vazduhoplovna industrija dočeka leto nesposobna za ponovno pokretanje.

Primera radi, francuska Uprava za civilno vazduhoplovstvo naredila je u četvrtak hitno smanjenje letova sa pariškog "Šarl de Gola" zbog štrajka vatrogasaca. Kabinsko osoblje Rajanera u Španiji, Belgiji i Portugalu organizovalo je trodnevni štrajk prošlog vikenda, nakon čega su im se pridružile kolege iz Francuske i Italije. Zakazano je još akcija kako Evropa ulazi u pik letnje sezone odmora.

Izvršni direktor Lufthanse Karsten Špor upozorio je da se stvari verovatno neće vratiti u normalu do kraja godine, ali opasnost od otkazivanja rezervacija dodatno potkopava oporavak, piše Blumberg.

Vlade priskaču u pomoć

Vlade širom Evrope uzimaju u obzir trenutnu situaciju i preduzimaju mere, kao i finansijska tržišta. Investitori prodaju obveznice avio-kompanija jer se industrija koja je trebalo da profitira od velike potražnje za putovanja, umesto toga ponovo bori sa dugovima. Dugovi kompanija u rasponu od Easy Jet-a do Lufthanse su na prilično alarmantnom nivou, prenosi Blumberg.

Nemačka je rekla da će pomoći u dovođenju radnika obezbeđenja iz Turske kako bi popunili prazninu koju su ostavili oni koji su napustili posao tokom pandemije. U Irskoj, Ministarstvo saobraćaja stavlja i vojsku u pripravnost kako bi se pomoglo u ublažavanju kadrovskih problema na aerodromu u Dablinu.

profimedia

Britanski sekretar za saobraćaj Grant Šaps najavio je u četvrtak plan za rešavanje problema, istovremeno upozoravajući da je "sada na aerodromima i avio-kompanijama da se obavežu da će obavljati letove koje su obećali ili da ih otkažu u dogledno vreme".

Kompanije su se žalile da nisu bile u stanju da se pravilno pripreme za povratak putovanja zbog zbunjujuće politike o kovidu 19, dugih provera novih radnika i ograničene pomoći koja im je bila dostupna samo na vrhuncu pandemije. Ali, vlade nemaju ništa od toga, kaže Šaps, dodajući da je na industriji da dovede svoje poslovanje u red nakon ogromnih subvencija države.

"Ono što je neprihvatljivo jeste da kompanije stvaraju probleme, a zatim ih bacaju na prag vlade", rekao je nemački ministar rada Hubertus Hajl - "Sada je to njihov potez. Napravili smo okvir".

Kako zadržati osoblje?

Trenutni haos uglavnom je posledica pandemije virusa korona kada je svetska avio-industrija morala da proglasi više od četiri miliona radnika viškom. Sada pak, mnogi tek prvi put rezervišu letnje destinacije, ali nema dovoljno osoblja da zadovolji potražnju.

Iz IATA kažu da je najvažnije održavati "stabilnu bazu operativaca na zemlji", ali i usvajanje politike koja bi rešila pitanje rodne neravnopravnosti. Osim toga, potrebno je da kompanije ponude opciju "šegrtovanja" u školama, kako bi potom imali više nego dobre baze kandidata.

Trenutno pak, mnogi zaposleni na aerodromima i u avio-kompanijama su duboko nezadovoljni uslovima rada, a upravo osoblje na aerodromima koja su najviše pogođena krizom Hitrou, Šiphol i u Dablinu - vode kampanju za povećanje plata radnicima.

AP Photo/Emrah Gurel

IATA se nije direktno pozabavila problemima koje je navelo osoblje - naime, ugovorima na određeno sa niskim platama i neredovnim radnim vremenom. Umesto toga, udruženje poziva na "standardizaciju" kopnenih operacija na aerodromima i "pasoše za obuku". To bi omogućilo radnicima da se lakše zaposle čime bi se ubrzala bezbednosna procedura.

"Širom industrije je potreban pristup za postavljanje temelja za efikasnije regrutovanje talenata, a njihovo uključivanje i pre svega zadržavanje doneće velike koristi za sve. Rad u određenom sektoru ne treba da bude običan posao, već razvoj karijere", zaključio je Karin u razgovoru za Euronews.