Najfotogeničnije mesto u Grčkoj gde pravoslavne svetinje paraju nebo, a pejzaž oduzima dah
Komentari08/06/2024
-10:36
Mesto na kojem se impoznatna priroda susreće sa surovim uslovima života, ujedno je i lokacija sa najvećom koncentracijom pravoslavnih manastira, odmah posle Svete Gore. Meteori, to jedinstveno čudo prirode koje se nalazi u zapadnoj Tesaliji, još uvek je jedna od nezaobilaznih destinacija i stanica većine srednjoškolskih ekskurzija đaka iz Srbije. Ali, možda moramo biti malo stariji da bismo shvatili da je mnogo više od toga.
Kompleks sačinjen od velikog broja stenovitih formacija na kojima ponosno stoje pravoslavne svetinje nalazi se na spisku svetske baštine Uneska. I zaista, prizor ovih manastira koji su ni na nebu ni na zemlji odaje ništa drugo nego strahopoštovanje, pa se čini kao da je monolite visoke i do 500 metara stvorio sam Bog i namenio smelim monasima koji u ovom okruženju traže idealno mesto da se posvete molitvi. Upravo zato divlja priroda Meteora i asketski život idu ruku pod ruku. Jer istinska molitva svakako zahteva mesto poput ovog - grubo i impozantno, goli kamen i nebo.
Ono što se svi prvo zapitaju pri poseti Meteorima jeste kako su oni nastali. Najverovatnije objašnjenje stenskih formacija leži u tome da su one nekada činile deltu u obliku konusa, odnosno nastale od mase stena, peska i sedimenata koje je reka nosila i taložila u drevnom jezeru koje se nekada nalazilo na ovim prostorima. Kada je vodena masa našla svoj put ka Egejskom moru, akumulirana delta se erodirana zemljotresima, vetrom i obilnim padavinama, rascepila i formirala brda i stene različitih oblika.
Kao da već ovakav fenomen sam po sebi nije svojevrsno čudo prirode, negde oko 11. veka počeli su da niču i prvi manastiri u stenama. I dan danas je velika enigma kako su opšte neki od njih izgrađeni.
Od preko 20 manastira koliko Meteori broje, danas je u funkciji tek šest, dok su ostali ili zatvoreni ili zapaljeni za vreme Otomanske okupacije.
Najveći manastir je Veliki Meteor do kojeg se može doći isključivo stepenicama. Interesantno je da ovaj manastir ima veze i sa Srbijom jer je baš u njemu Prepodobni Joasaf, odnosno kralj Jovan Uroš, poslednji iz loze Nemanjića proveo ostatak svog života i uložio svoje bogatstvo nakon što se odrekao prestola.
Drugi po veličini je manastir Varlam koji je sagrađen početkom 16. veka, a danas ga čuva samo šest monaha. Tu je i manastir Rusanu koji se nalazi u nešto pitomijem prirodnom okruženju, kao i manastir Sveti Nikola Anapafsas. Manastir Svete Trojice teško je dostupan posetiocima jer do njega vodi uspon od preko 150 stepenika i nalazi se na jednoj od najnepristupačnijih stena Meteora.
Možda najpopularniji među turistima svakako je manastir Sveti Stefan do kojeg možete stići kolima. Nalazi se na visini od 300 metara, a iz porte se pruža panoramski pogled na grad Kalabaku i širu regiju Tesalije. U okviru manastira nalaze se dve crkve, a u jednoj od njih su mošti Svetog Haralambosa. Osim toga, u dvorištu manastira je muzej, kao i suvenirnica.
Baš kao i u ostalim manastirima, ulaz se plaća, a radno vreme zavisi od sezone u kojoj posećujete Meteore, o čemu se više možete informisati ovde. Ženama u pantalonama je zabranjen ulaz u manastire, ali bez brige, domaćini već imaju spremne suknje ili marame koje će vam ustupiti.
Najlepše lokacije za slikanje
Dok jedan deo posetilaca dolazi isključivo radi hodočašća, postoji onaj drugi, nezanemarljiv deo turista koji želi da uživa u romantičnim zalascima sunca, ali i tzv. hotspotovima za slikanje. Stoga ne ne iznenađuje činjenica da postoji čak nekoliko ključnih lokacija na kojima turisti doslovno čekaju red za slikanje.
Sedeći na liticama, posetioci mogu posmatrati kako sunce tone iza planina, što je možda i savršen način da se završi prelep dan na Meteorima i ostane u večnom pamćenju.
Međutim, ako ne želite sami da lutate razuđenim kompleksom Meteora, možda nije loša ideja da uplatite turu i to onu popodnevnu. Jedna od najpopularnijih i višestruko nagrađivanih od strane turista je Meteora Sunset Tour gde vodiči tokom četvorosatnog popodnevnog obilaska pripovedaju istoriju i legende ovog pordučja kroz krivudave uske puteve, pa sve do lokacija koje su van utabanih staza.
Tura počinje posetom jednom od manastira Meteora - obično je to Sveti Stefan ili Sveti Nikola. Nakon toga posetioci će imati priliku da obuđu vizantijsku Crkvu Uspenja presvete Bogorodice u starom gradu Kalabake koja govori o dugoj istoriji grada staroj 27 vekova.
Veliko finale ture je baš taj savršeni zalazak sunca na nekoj od ključnih lokacija. Cena obilaska se u letnjoj sezoni kreće oko 35 evra po osobi.
Pitka istorija
Moramo se nakratko vratiti na manastir Varlam koji karakteriše još jedna lepota. Naime, u podnožju manastira nalaze se vinogradi imanja Teopetra koji se prostiru na preko 100 hektara. U neposrednoj su blizini praistorijske istoimene pećine u kojoj su pronađeni prvi tragovi ljudskog prisustva u Grčkoj. Naučnici su, između ostalog, baš ovde otrkili i semenke grožđa iz srednjeg paleolita što dokazuje drevni suživot ovog mesta sa vinovom lozom i vinom.
Vina su tu da istaknu pejzaž i viziju porodice Cililis u nameri da ožive lokalni vinograd poštujući način života na Meteorima, ali i životnu sredinu.
Tako se baš na ovom mestu misterija kojom odišu Meteori pretače u vino koje odlikuje redak sastav zemljišta i kontinentalna klima, čineći tako region večnom kolevkom proizvodnje vina sa karakterom i visokog kvaliteta.
Porodica Cililis uspela je svojim vinima da istakne posebnost regiona, ali i oživi retke grčke sorte vina kombinujući ih sa međunarodno visokokvalitetnim sortama i sve to u skladu sa principima organske poljoprivrede.
Provincija koja vrvi od života
Ako ste se sve vreme tokom čitanja ovog teksta pitali gde odsesti i koliko je daleko prvo naselje, odgovor je Kalabaka, grad koji se nalazi u samom podnožju impresivnih Meteora čiji stenoviti delovi zalaze čak i u samo naselje.
U pitanju je jedan od retkih gradova koji ima tek osam hiljada stanovnika, a odiše tako živom i jedinstvenom energijom. I sami smo svedočili tome, pa je i nekoliko minuta nakon ponoći svaka taverna bila dupke puna, a glavna ulica ispunjena ljudima.
Živost grada koji je pod ljubomornom zaštitom Meteora doista prkosi stereotipu klasične provincije.
Ulice prepune taverni i radnji, ali i ljudi koji obožavaju prijatelje iz Srbije. Mnogi od njih će čak i prozboriti koju na srpskom, a u suvernicama ćete imati prilike da vidite i Novaka Đokovića, doduše u umanjenoj varijanti.
Lokalna gastronomija je ono što će vam se takođe dopasti u Kalabaki - kombinacija tradicionalnih lokalnih recepata i modernih kulinarskih trendova. Preko dana vam savetujemo da ručate u strogom centru u otmenom restoranu “Meteora” ili pređete ulicu i uputite se u tavernu “Pannelinion” koja je i svojevrsan muzej posvećen nekim starijim vremenima, a u kojoj dominira fotografija Meline Merkuri na Akropolju.
Uveče se uputite u pak, nešto tradicionalnije taverne kao što su “Dias” ili “Yamas” gde je atmosfera “lokalnija” i pruža autentičan doživljaj Grčke.
Potpuno očekivano, Kalabaka obiluje hotelima, ali onaj najluksuzniji od svih jeste “Grand Meteora” u kojem je čak snimana i popularna grčka serija “Tatuaz”.
Mondenski butik hotel nudi sve uslove za udoban boravak u gradu, a sa dobro opremljenim sobama i modernim sadržajima, i savršena je polazna tačka za istraživanje Meteora - nalazi se na dva kilometra od manastira Veliki Meteor i 10 kilometara od iskopina u pećini Teopetra.
Jedan dan za istraživanje Tesalije
Kalabaka je možda izvadila keca iz rukava sa Meteorima, ali krije mnoge tajne koje turisti još nisu otkrili. Na samo 45 minuta vožnje od grada nalazi se jedno od najlepših mesta u Tesaliji, veštačko jezero Loga. Jezero je nastalo u svrhu vodosnabdevanja i navodnjavanja naselja u okolini. Zimi je raj za lovce, a leti za pecaroše, a ovde se čak održava i jedno od popularnijih takmičenja u pecanju u Grčkoj.
Zbog šume koja “grli” jezero sa svih strana i obiluje drvenim stolovima i klupama, Loga je raj za ljubitelje piknika koji će biti okruženi bukovima i hrastovima. Jezero je i jedna od omiljenih lokacija za stanovnike Kalabake i Trikale koji vole planiranje ili biciklizam, a jedan od predloga jeste da se prati ruta duga dva kilometra kroz šumu.
Oni koj posete jezero obavezno bi trebalo da se upute samo tri kilometara dalje i posete istoimeno selo u kojem vreme kao da je stalo. I baš na takvom mestu koje zvanično broji samo 129 stanovnika i nalazi se na hiljadu metara nadmorske visine, u taverni u centru sela dočekaće vas čovek koji priča srpski nostalgično se prisećajući perioda studiranja u Prištini.
Možda i najbolji način da zaokružite dan u prirodi jeste da se iz sela Loga uputite nazad ka Kalabaki, odnosno ka selu Gavros gde ćete u podnožju jednog Meteora, na prostranoj zelenoj površini moći da uživate u jahanju konja u planinskom i rečnom ambijentu.
I taj jedinstveni Meteor krije jednu prelepu tajnu - jednu od najmanjih crkava koje ste ikada videli.
Ne propustite ni da se upoznate sa pređašnje pomenutom praistorijskom pećinom Teopetra, jedinstvenim arheološkim nalazištem koje krije tajne o čovečanstvu praistorijskog porekla u Grčkoj. Premda će pećina iz bezbednosnih razloga biti zatvorena do sledeće godine, u međuvremenu možete posetiti Dokumentaciono-edukativni centar Teopetre u kojem se nalaze odabrani artefakti pronađeni u njoj.
Poseta Tesaliji je tako dobila jedan potpuno drugi zaključak. Dok je bilo očekivano da će nas Meteori impresionirati - i jesu, zapravo su grad Kalabaka i sve prirodne lepote Tesalije pružile potpuno novi ukus one autentične Grčke.
Komentari (0)