Igre 
Zakoračite na rajsko ostrvo mučne prošlosti: Danas ga obilaze turisti, a nekada je bilo simbol patnje
Komentari23/01/2022
-23:00
Dobrodošli u Gorgonu, malo poznati deo kolumbijske istorije koji se često upoređuje sa Alkatrazom ili ostrvom Roben.
Do 1984. godine ovo ostrvo od 26 kvadratnih kilometara, koje se nalazi 55 kilometara od pacifičke obale Kolumbije, bilo je sinonim za tragediju, odnosno mesto gde su politički zatvorenici i opasni kriminalci slani na izdržavaju kazne - koja je nekada trajala do njihove smrti.
Daleko od radoznalih očiju, zatvorenici su bili ostavaljani da pate i mučeni od strane brutalnih čuvara ostrva.
"Prokleto da je ovo mesto", napisao je jedan bivši zatvorenik u pesmi.
Ovih dana ostalo je samo nekoliko ruševina koje predstavljaju zatvorske zidove, a ostrvo je poznatije kao središte eko turizma, koje privlači ronice i ljubitelje prirode u nameri da istraže neverovatan biodiverzitet Kolumbije.
Jedini način da se dođe do Gorgone je dvočasovna vožnja čamcem od priobalnog grada Guapi.
Gorgona je mešavina vulkana i džungle, gde svakodnevno pada kiša, a okean je pun delfina i kitova.
Povezane vesti
Otkrili su ga 1526. španski konkvistadori koji su izgubili 87 muškaraca od ujeda otrovnih zmija u roku od nekoliko meseci od dolaska.
Tako je ostrvo dobilo ime po meduzi, Gorgoni iz grčke mitologije čiju su kosu činile zmije. Neko vreme je bio raj za pirate, ali ubrzo ga je kolumbijska država prisvojila i izgradila zatvor.
"Postoje mnoge legende koje prate Gorgonu", kaže Korason de Hesus Aguino, tehničar u parku i lokalna poznata ličnost - "Većina njih je neproverena, ali ono što je sigurno jeste da je to bilo mesto kažnjavanja i strašnih patnji"
Kroz zatvor je prošlo više od hiljadu zatvorenika: ubica i silovatelja, ali i političkih zatvorenika iz La Violensije, desetogodišnjeg građanskog rata u Kolumbiji.
"Posetioci ponekad imaju veoma negativna osećanja", priznaje De Hesus Aguino koji brine o napuštenim spavaonicama u zatvoru.
Većinu je "preuzela" džungla, ali jedan deo je ostao i to baš drveni kreveti na sprat bez dušeka.
"Svakom zatvoreniku je dodeljivan broj"
Posetioci su bili retki, a vežbanje na otvorenom bilo je dozvoljeno samo zatvorenicima koji su pomagali u seči šume.
Povezane vesti
Jedno mesto pak, oličava svu bedu ovog zatvora više od bilo kog drugog: disciplinski kvart gde su ćelije za izolaciju obezbeđene teškim gvozdenim rešetkama.
"Limenka" je bila najgori oblik kazne u Gorgoni. U pitanju je jama od 80 centimetara u kojoj su zatvorenici morali da stoje danima u vodi do grla.
"Mučenje, maltretiranje, pokvarena hrana... kada sam stigao, Gorgona je bila paklena rupa", kaže poslednji direktor zatvora Migel Dario Lopez.
Imenovan 1981. godine, Lopez s ponosom tvrdi da je okončao zlostavljanje od strane čuvara i "pacifikovao" zatvor.
"Ovdašnji čuvari su bili lopovi, korumpirani, svetili su se zatvorenicima", kaže Lopez koji je sada u penziji:
"I dalje je u upotrebi bilo deset 'limenki'. Sve sam to prekinuo. Bilo je i mučenja glađu. Zatvorenici su smeli da jedu samo krompir i malo pirinča, povredno i jedva kuvane zmije. Često su plakali, svi su imali psihičke probleme. Ubijali su se improvizovanim noževima ili davili jedni druge običnim krpama".
Ukupno je u Gorgoni umrlo skoro 150 zatvorenika, ocenjuje on, negirajući da su tela bacana u more.
Zatvor je prestao s radom 1984. godine nakon pritiska organizacija za ljudska prava, ali i ekologa i naučnika koji su želeli da zaštite prirodni raj nakon što su zatvorenici posekli 70 odsto džungle.
Profimedia
Od tada, džungla je počela da vraća svoju izgubljenu teritoriju.
"Kolumbijci treba da otkriju ovo mračno istorijsko mesto", kaže Omar Nanez, turista koji je posetio ovo ostrvo.
Preko 147 različitih vrsta ptica i 100 vrsta insekata može se videti u gustoj prašumi Gorgone. Okean kojim je ostrvo okruženo privlači delfine, pliskavice i kitove, dok je koralni greben najveći u kolumbijskom Pacifiku.
Tokom sunčanih dana, posetioci mogu uživati u šetnjama zahvaljujući pešačkim stazama koje ih mogu odvesti i do 400 metara nadmorske visine. Oni koji više vole istoriju mogu svoje vreme provesti otkrivajući pre-hispansku istoriju Gorgone, odnosno niz arheoloških nalazišta koja datiraju iz 1300. godine pre nove ere.
Međutim, dok turizam na ostrvu nastavlja da raste, neki su zabrinuti da je "mračna istorija" zauvek izgubljena.
"Vlada će morati da odluči šta želi da sačuva od zatvora", kaže jedan zaposleni u nacionalnom parku koji nije želeo da bude imenovan.
"Da li je ovo kulturno ili istorijsko dobro? Ili ga treba ostaviti da nestane?", zapitao se on.
Komentari (0)