Koja su prava putnika kada agencija propadne: Građani bez putovanja i novca, osiguranja se pozivaju na "višu silu"

U protekle dve godine, devet turističkih agencija otišlo je u stečaj, a iako su ta preduzeća imala polise osiguranja, mnogi građani sa uplaćenim aranžmanima ostali su bez putovanja, ali i bez povraćaja novca.

Polisa od insolventnosti je jedan od osnovnih uslova za otvaranje turističke agencije, odnosno dobijanje licence organizatora putovanja. Njena osnovna svrha je da zaštiti putnike ukoliko agencija propadne. 

Kako za Euronews Srbija ističe Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA), u slučaju agencije Muzenidis iz Beograda svi putnici su dobili 80 odsto novca koji su prvobitno uplatili. On to smatra dobrim primerom i načinom na koji ova situacija treba da bude rešena.

"Iskreno verujem da će svi putnici koji su oštećeni po ovoj osnovi biti isplaćeni i da će to na neki način potvrditi da turističke agencije koje su prošle kroz jednu veliku krizu, zaista nisu krive za ovo što se desilo", kaže Seničić.

Posle dve pandemijske godine, u kojima je turistička industrija ispaštala, bilo je očekivano da deo turističkih agencije neće moći da prođe kroz krizu bez većih problema i propadanja, a taj slučaj je, kaže Seničić, podjednako prisutan i u ostalim zemljama Evrope.

Međutim, bez obzira na polisu, slučaj agencije Mouzenidis je jedan od retkih, mnogi građani koji su uplatili aranžmane kod drugih agencija poput novosadskog Kompasa, za sada nisu dobili odšetu.

Pojedine osiguravajuće kuće tretiraju pandemiju koronavirusa kao "višu silu", u kom slučaju garancije ne važe, dok je u drugim situacijama, došlo i do krivičnih prijava zbog sumnje da je agencija prouzrokovala lažni stečaj.

U čemu je problem?

"Turističke agencije koje su proglasile stečaj, ni u kom slučaju ne mogu da budu krive, niti mogu da se, kao to čine neka udruženja za zaštitu potrošača, nazivaju prevarantima. Nisu prevaranti, svi su uredno platili polise, osigurali se na 200, 300, 400 hiljada evra. Sada je na redu osiguravajuća kompanija koja treba da ispuni sve ono što je zakon propisao. Treba da aktivira tu polisu i obešteti putnike", ističe Dragan Subotić iz Udruženja turističkih agencija i turističkih radnika Srbije.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Dva osiguravajuća društva su za određene agencije odbile da obeštete putnike. Milenijum navodi da je deo zahteva odbijen, jer se nije mogao utvrditi osnov za isplatu naknade štete I da je prošlo više od dve godine od uplate aranžmana, pa kako navode, stečaj nije razlog što putovanje nije realizovano, dok Triglav dovodi u pitanje razlog odlaska agencije u stečaj.

"U odnosu na putnike jedne turističke agencije, poslato je obaveštenje da su odštetni zahtevi odbijeni iz razloga što postoji osnovana sumnja da je odgovorno lice agencije učinilo one radnje koje predstavljaju krivično delo prouzrokovanja lažnog stečaja", kaže za Euronews Srbija Aleksandra Živanović iz Triglav osiguranja.

Triglav osiguranje je dobilo više od 1.200 zahteva za obeštećenje, od kojih je 199 rešeno, putnicima je vraćen gotovo pun iznos aranžmana, dok je više od 200 njih obijeno. Za ostale se još prikuplja dokumentacija kako bi se ispitale okolnosti pod kojima su agencije otišle u stečaj.

Po podnetim krivičnim prijavama, kažu iz Triglav osiguranja, odlučuje nadležno tužilaštvo; oni ispituju sve okolnosti pod kojim je došlo do otvaranja stečaja.

"Ako je zakon nakaradno napravljen, ne može turistička agencija da bude kriva, niti može osiguravajuća kuća da bude kriva", dodaje Subotić.

Inicijativa TAS priprema tužbu protiv osiguravajućih društava, ali i nadležnih institucija među kojima su Narodna banka Srbije, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i APR, jer kako kažu, svi oni su pre dve godine bili upozoreni da do ovoga može doći. Tužbi se do sada pridružilo oko 380 putnika.

Zakonski okvir i dve vrste garancije

Zakon o osiguranju predviđa, tvrdi Seničić, da Narodna banka Srbije (NBS), kao regulator osiguranja treba da ima poslednju reč, odnosno da potvrdi odluku osiguravajućeg društva, ili da im vrati isto na ponovno odlučivanje.

"Naš zakon je u najvećoj meri usaglašen sa Evropskom direktivom o paket aranžmanima", ističe direktor YUTA.

"On objašnjava da postoje dve vrste garancije – bankarska garancija i osiguravajuća polisa.  Bankarska garancija koja podrazumeva keš depozit, ili takozvanu hipoteku na određenu imovinu u iznosu koji se zahteva. Trenutno otprilike polovina agencija ima osiguravajuće polise, a druga polovina bankarske garancije. U svakom slučaju, bankarska garancija je neopoziva i daleko bolje rešenje kada govorimo o obeštećenju putnika", podvlači Seničić.

Unsplash

Kada su u pitanju polise osiguranja, kaže Seničić, pravilnik  Ministarstva turizma predviđa da osiguravajuće kuće imaju obavezu da isplate, bez obzira na okolnosti pod kojima je do toga došlo.

"Da li je to u suprotnosti ili nije sa Zakonom o osiguranju, to je priča za pravnike", dodao je sagovornik.

"Protiv vlasnika agencije Faros, podneta je krivična prijava, jer postoji sumnja da je reč o lažnom stečaju. S druge strane, neke osiguravajuće kuće se pozivaju na član 4, prema kome u slučaju vanredne situacije, pandemije i više sile nemaju nikakvu odgovornost", podsetio je.

Seničić: Putnici ne treba da trpe posledice

Direktor Jute naglašava da su ovi problemi prisutni šutom Evrope i poziva građane da se obrate Narodnoj banci Srbije.

"Ukoliko su dobili u pisanoj formi da su odbijeni od strane osiguravača, moj savet bi bio da se obrate Narodnoj banci koja je regulator osiguranja i koja treba da donese odluku da li će prihvatiti takvo objašnjenje i da li je takvo objašnjenje i da li je takvo isključenje osiguravajućeg društva u skladu sa Zakonom o osiguranju", navodi Seničić.

On dodaje da bi putnici svakako trebalo da budu isplaćeni prvo, a potom osiguravajuće kuće da reše nesporazume sa agencijama.

"Osiguravajuća kuća bi, po mom shvatanju, trebalo da isplati putnike i onda naknadno u nekom procesu da zahteva naplatu tih sredstava od vlasnika ili odgovornih lica preduzeća ukoliko je bilo nekih radnji koje nisu u skladu sa Zakonom. Ne bi smeli putnici da budu ti koji trpe ove okolnosti. Uostalom, osiguravajuće kuće bi pre izdavanje polise bile dužne da ocene kredibilitet turističke agencije, i da na taj način preuzmu deo odgovornosti", dodao je on.

Zašto putnici ne dobijaju 100 odsto odštete?

U slučajevima kada osiguravajuća kuća pristane da isplati odštetu, često putnici ne dobiju 100 odsto od originalno uplaćene sume. Upitan od čega zavisi ko koliko novca dobija, Seničić objašnjava:

"Svaka agencija je osigurana na određeni iznos. U trenutku kada agencija propadne, svi zahtevi putnika za povraćaj novca se prikupljaju u određenom vremenskom periodu. Ukoliko su ti zahtevi u ukupnom iznosu veći od iznosa na koji je agencija osigurana, onda se recipročno svima u istom procentu umanjuje ta vrednost da bi se isplatila ukupna vrednost", objasnio je.

Svakako, to znači da ukoliko zahtevi ne prevazilaze iznos na koji je agencija osigurana, svi putnici će dobiti 100 odsto novca.