Selo Bučumet izgrađeno od dragog kamena, a meštani jedva spajaju kraj sa krajem
Komentari08/01/2022
-17:45
Meštani sela Gornji Bučumet u opštini Medveđa dovijaju se na različite načine da bi preživeli, i to sve dok pod njihovim nogama vekovima unazad svetli pravo bogatstvo. Svesni su da ih okružuje kako kažu poludrago kamenje: stene opala i ametista i znaju da se od njih izrađuje skupocen nakit, ali kažu da od toga nemaju nikakve koristi i da oni, nezavisno od toga, vode svoje bitke kako bi sebi omogućili pristojan život.
Beda i bogatsvo ovde su uzidane jedno u drugo. Kuće su stare gotovo ceo jedan vek i kriju možda najveće blago na teritoriji cele države. Sagovornici Euronews Srbija kažu da ovo bogatstvo može da se iskoristi u razne svrhe – od lečenja zbog svojih minerala, do izrade nakita, ali dodaju, još nije privuklo dovoljnu pažnju.
Jedan od meštanina ovog sela, Rade Stanković kaže da nikada nije odlazio iz Bučumeta i da je ovo kamenje, za njega, sastavni deo života, pa zbog toga za njega ima posebnu vrednost.
"Za to kamenje se znalo da ima neku vrednost, pričala mi i moja majka. Ljudi greše kada kažu da je to dragi kamen. Nije, to je poludragi kamem", kaže on vidno ubeđen i dodaje da kamenja ima svuda po selu, da ga meštani više i ne primećuju niti doživljavaju na neki poseban način.
"Ima ga površinski. Vidljiv je golim okom, ali ne deluje ni približno onako kako ljudi zamišljaju drago kamenje. To je zapravo kremen kamen pun minerala, ali nikome nije zanimljiv", kaže Stanković.
"Ima kalcedona - on je onako, zagasito plavičaste boje, ali i opala - braonkastog, svetlijeg i tamnijeg. On ovako izgleda kao bilo koji drugi, ali kada ga razbiješ, e onda vidiš te razne boje", dodaje.
Na pitanje o tome zbog čega već neko nije došao da iskoristi bogatstvo ovog sela, Stanković kaže da ne zna, ali napominje da povremeno dođe neko ko je čuo za njega, ali jako brzo i ode.
"Dugo niko nije dolazio. Ranije dođe neko, potovare kola ovim kamenjem, nekada nešto i obećaju, odu i ne vrate se više. Povremeno se novinari zainteresuju, ali ništa više od toga", objašnajva.
Stanković kaže i da meštani znaju o kakvom je kamenu reč, ali dodaje da su ga oni najviše koristili za druge svhe - ne za izradu nakita.
"Mi smo to kamenje uvek imali, a ljudi su ga koristili u građevinske svrhe - za temelje kuća, a zidali su i bunare. Ovde ima više od 60 bunara, a ovaj kamen se ne ljušti, pa je voda čista i bistra. Za kuće je odličan, jer leti drži hladnoću. Kada ga malo obradimo bio je dobar i za ukrašavanje fasade i popločavanje puta. I ja sam nekoliko komada stavio u ploču. Zbog minerala ga često stavim u vodu i tako je pijem", objašnjava nam Stanković "bučumetsko cudo".
Da je kamen "uzidan" u njihove živote potvrđuje i Rade Milenković koji za JugMediju kaže da je on porodično sazidao već treći bunar od ovog kamena.
"Moj deda je tim kamenjem ozidao jedan bunar, otac drugi, a ja treći. Znali smo samo da ne propušta vodu, da se ne ljušti i ne prlja bunar. Tek pre tri godine sam čuo da je kamen navodno mnogo vredan", rekao je Milenović.
I zidovi staje i senare Dobrivoja Arsića prelivaju se u žutoj, plavoj, beloj, zelenoj, crvenoj i ljubičastoj boji, ali on kaže da prvi put čuje da to kamenje ima vrednost.
"To je čvrst kamen koji se teško kleše. Namučio sam se dok sam uklopio zidove. I temelji kuće su od tog kamena, ali sam ih izmalterisao. Hladno je kao u zamrzivaču, a zimi toplo", pokazuje on insistirajući na tome da je za njega vredniji jer ga je ugradio u kuću i štalu.
Sa druge strane, Stanković za Euronews Srbija kaže da je poslednjih pedeset godina ovo kamenje skretalo pažnju na sebe, ali nikada dovoljno, međutim, objašnjava, niko se nikada nije ozbiljnije pozabavio ovim fenomenom.
Škola sa sedam đaka, ljudi odlaze
Stanković kaže da nikada nije odlazio is Bučumeta, kao i da o tome nije razmišljao. Ima unuke, oni nisu tu, ali dodaje rado dolaze u posetu i tada im svira frulu i priča o bogatstvu svog sela.
"Mladih ovde gotovo da nema. Sve stariji. Kada sam ja išao u školu bilo je više stotina đaka. Tada smo i pešačili duže, nekoliko kilometara. Nakon toga su sagradili školu bliže, ali ljudi su počeli da odlaze tako da to i nije imalo neke svhe. Najviše idu u Beograd, valjda im tamo lepo. Sada naša škola ima jedva sedmoro đaka", priča Stanković.
Dodaje da i mlađi koji su ostali uglavnom rade u oblužnjem rudniku Lece, pa i ne mare za ovo bogatstvo koje ih okružuje i od kojeg nemaju neku posebnu korist, jer kako kažu, od nečega mora da se živi.
"Svi se snalazimo. Ja često sakupljam i pečurke po šumi, kao i moje komšije. Meni je srce puno, kada sednem i zasviram frulu, nema bogatstva većeg od toga za mene, pa ni ovo drago kamenje", dodaje.
Legende o selu - od Svetog Save do čuvene Soke
Mnoge legende se vezuju za ovo selo, a kako Stanković priča, glavna je vezana za to da je Sveti Sava blagoslovio Bučumet.
Kako je objasnio, legenda kaže da je ovo planinsko selo blagosiljao Sveti Sava dok je, silazeći sa Radan planine, umoran i iscrpljen zastao baš tu da malo predahne. Dok je tako sedeo, prišla mu je starica iz ovog sela i dala mu bokal hladne vode. On je bio zatečen njenom ljubaznošcu, pa je blagoslovio: "Selo vam se pozlatilo", rekao je po legendi Sveti Sava meštanki Bučumeta.
"Stari kažu da su se njegove reči obistinile i od tada naše selo leži na naslagama poludragog kamena", kaže on.
Međutim, objašnjava da se još jedna legenda vezuje za ovo selo. Na Radan planini stado je čuvala siromašna devojka Soka, iz okoline Medveđe. Zbog toga što je živela u bedi nije mogla da se uda. Međutim, jedne noći joj je u snu neko rekao da treba da uzme kamenje iz sela Bučumet i da ga stavi ispod jastuka To je i uradila, da bi nakon toga, kada se probudila videla da se kamenje pretvorilo u dukate. Zahvaljujući njima, uspela da je da se uda i stalno je pričala da je za njen srećan brak bilo zaslužno "čudo iz Bučumeta".
Opština Medveđa planira ulaganja u selo
Legende i drago kamenje prva su asocijacija na Bučumet. Da je zbog toga selo zanimljivo posetiocima potvrđuje za Euronews Srbija i predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsić koji kaže je interesovanja bilo, ali još ne dovoljno da se nešto pokrene. Kaže da su čak iz Indonezije dolazili ovde i zainteresovani za ovo "bučumetsko čudo".
"Ranije se od ovog kamenja pravio nakit, pa je izlagan po sajmovima u Beogradu, ali i Indoneziji. Njima je bio posebno zanimljiv jer oni inače dosta koriste nakit sa ovakvim kamenom", rekao je Arsić.
Do sada se, kako kaže, ništa više od oduševljenja ovim prirodinim bogatstvom nije desilo. Zbog toga opšitna sada planira da uloži u selo i da kamen, koji je, kako ističe, bogat mineralima iskoristi na pravi način - ne za izradu nakita, već za lečenje.
"Naš kraj je bogat mineralnim vodama, pa ne čudi i što imamo ovakav kamen. U blizini je Sijarinjska banja koja je poznata po gejziru koji je lekovit. Inače ovde imamo 18 vrsta mineralnih voda. Planiramo da uskoro otvorimo i velnes centar u kojem će se ovaj kamen koristiti i u lekovite svhe, ne samo za nakit za koji smo ga već korisitli. Treba uložiti u njega, a najbolje je da uradimo to mi jer ga mi najbolje i poznajemo", dodao je Arsić.
Komentari (0)