Mediteranske zemlje sa obalom koja oduzima dah: Da li ćemo ovde letovati u budućnosti?

Turizam u Siriji i Libanu ima bogatu i složenu istoriju koja seže unazad vekovima. Dve zemlje nalaze se na obali Sredozemnog mora zbog čega su oduvek bile popularne destinacije za turiste, a prelep pejzaž, istorijske znamenitosti i kulturna raznolikost privlačili su posetioce iz čitavog sveta.

Tradicionalno, obala Sirije bila je poznata po svojim slikovitim plažama i istorijskim gradovima. Gradovi poput Tartusa i Latakije bili su omiljena mesta za odmor, nudeći vekovima privlačna obeležja, kao što su trenutna arheološka nalazišta i očaravajući mediteranski pejzaži. Liban, na drugoj strani, bio je poznat kao "Švajcarska Srednjeg istoka" i njegova obala je privlačila turiste svojom živošću i kulturom. Grad Beirut, sa prelepim plažama poput Jounieh i Kaslik, bio je centar noćnog života i luksuznog turizma.

Sirija, nekada omiljena destinacija modernog sveta

Obalski gradovi Sirije, kao što su Latakija i Tartus bili su pravi magnet za putnike. Antička Palmira, sa svojim izvanrednim ruševinama, privlačila je naučnike i turiste, dok je užurbana luka Tartus nudila predivne plaže za odmor, ali i nesvakidašnji kulturni vajb. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, turizam u Siriji je cvetao jer je vlada promovisala istorijska i kulturna obeležja zemlje.

Pixabay

Nažalost, građanski rat u Siriji sve je prekinuo. Nekada cvetajuća industrija, infrastrukturno je devastirana, a zabrinutost oko bezbednosti odvraćala je međunarodne putnike. Nedavni izveštaji, poput onog koji su izdale UN, naglašavaju da, iako su u toku napori za obnovu, turizam uglavnom stagnira. Ipak, postoje znakovi mogućeg oporavka ako se situacija stabilizuje, pominje se u člancima Al Jazeere.

Pixabay

Da je već počelo da se radi na tome dokaz je i press-tura koja je organizovana nakon što je sirijski predsednik Bašar al-Asad svrgnut sa vlasti i pobegao u Moskvu. Naime, zapadni novinari otkrili su iz prve ruke posledice građanskog rata koji je odneo stotine hiljada života.

"Independent", koji je napravio reportažu o putovanju, piše da jedan britanski turoperater planira da ponovo organizuje putovanja po Siriji od aprila, uprkos upozorenju tamošnjeg Ministarstva spoljnih poslova koje se i dalje protivi tome  “zbog tekućeg sukoba i nepredvidivih bezbednosnih uslova”.

“Čim postane jasno da je sve tamo stabilno, mogao bih odmah da organizujem ture”, rekao je Dilan Haris, osnivač ekstremne avanturističke kompanije Lupine Travel u podkastu “You Should Have Been There”.

“Ako tranzicija vlasti prođe glatko, planiramo da organizujemo prve ture u aprilu, odmah nakon završetka Ramazana”

Unsplash

Šon Kenedi, preduzetnik ispričao je za "Independent" kako je izgledalo njegovo putovanje u Siriju 2009. godine i zašto je treba obići.

“Proveli smo 10 nezaboravnih dana putujući kroz Siriju, posetivši Damask, Homs, Alep i Palmiru. Svaka destinacija ostavila je jedinstven utisak, a putovanje je bilo ispunjeno izvanrednim znamenitostima i izuzetnom gostoprimljivošću”, rekao je on dodajući da je Damask “izuzetno religijski tolerantan”.

Unsplash

Posebnim iskustvom naziva Alep.

“Alep je bio neverovatno iskustvo: užurban, haotičan moderni grad obavijen antičkim starim gradom koji datira još iz 2600. godine p.n.e. Ovaj grad je preživeo Hetite, Grke, Rimljane, Vizantijce, Osmanlije, a sada i Asadove. Njegova istorija je opipljiva na svakom koraku, savršeno se stapa sa njegovom živopisnom sadašnjošću”, dodao je Kenedi.

Leto je spas za Liban

Poznat kao "Švajcarska Istoka", Liban je privlačio turiste svojom živahnom kulturom i zapanjujućim obalama. Beirut, sa svojim noćnim životom, luksuznim odmaralištima i mediteranskim plažama poput Jounieha i Baalbeka, postao je kulturni centar. U 1960-im godinama, Liban je bio popularna turistička destinacija ne samo za putnike iz arapskih zemalja, već i za Evropljane i Amerikance, zbog svoje raznolikosti i istorijskih lokaliteta.

Pixabay

Danas, Liban se suočava sa izazovima, uključujući političku nestabilnost i ekonomsku krizu. Ipak, njegova obala i dalje privlači posetioce i sve je veći interes za libanski turizam među arapskim zemljama. Analitičari sugerišu da, uz naglasak na gastronomski turizam, kulturne manifestacije i privlačnost plaža, Liban može da očekuje postepeni povratak posetilaca.

Štaviše, poslednji reklamni video Libanske turističke organizacije počinje veselim taktovima klavira i sunčanim pogledom na borove na vrhu libanskih planina. Srećni glasovi počinju da pevaju remiks starog arapskog hita “Idemo na put”. Ipak, uprkos glamuroznom snimku, primećuje se da zbog nedavnog sukoba Izraela i Hezbolaha nedostaje pogranični grad Tira, a izostavljen je i Tripoli, drugi po veličini grad u Libanu.

Za Liban, koji se već od 2019. godine suočava sa istorijskom ekonomskom krizom, leto predstavlja spas. To je obično vreme kada strani turisti dolaze, a Libanci u dijaspori lete u Beirut u velikim brojevima da provedu vreme sa porodicom, posete svoja nasledna sela i uživaju na suncu Mediterana.

I donose sa sobom velike količine novca. Prema lokalnim vestima L’Orient Today, prihod od turizma prošlog leta — 5,41 milijardi dolara za sezonu od juna do avgusta — činio je skoro trećinu BDP-a zemlje.

Pixabay

Prihodi su pak, stagnirali ove godine, što je i očekivano. Dolasci na jedinom međunarodnom aerodromu u Libanu opali su za oko 1,6 odsto u prvoj polovini 2024. godine, u poređenju sa istim vremenskim periodom 2023. godine, prema rečima Sareen Amar, šefice hotela i smeštaja u Ministarstvu turizma. Ona je napomenula za "Inkstick" da podaci po državama za dolaske na aerodrom nisu dostupni.

Pixabay

Gubici za hotele su još gori. Stope popunjenosti u Beirutu su letos bile 50 odsto niže nego prošlog leta, prema rečima Pjera Akara, predsednika sindikata vlasnika hotela u Libanu. Grupa se čak nije ni trudila da prebroji gubitke u južnom Libanu, gde su stope popunjenosti hotela verovatno samo "pet ili deset procenata", rekao je Akar dodajući da su se ljudi "plašili da idu na jug" zbog aktuelnog rata.

Da li će Sirija i Liban postati mejnstrim?

Pixabay

Možemo li zamisliti budućnost u kojoj su letnji odmori u Siriji i Libanu ponovo realnost?

Stručnjaci spekulišu da bi, ukoliko se političke i ekonomske okolnosti stabilizuju, revitalizacija turizma i te kako bila moguća. Izveštaj Svetske turističke organizacije naglašava važnost turizma u obnovi ekonomija i poboljšanju globalnog razumevanja.

Ulaganje u turističku infrastrukturu, mere sigurnosti i efikasne strategije marketinga mogle bi transformisati obe zemlje u poželjne letnje destinacije. Pored toga, jedinstvene kulturne raznolikosti, istorijski značaj i prelepe obale mogle bi privući specifična tržista koja se fokusiraju na ekoturizam i kulturni turizam.