Barselona, kap koja je prelila čašu: Sve je više evropskih destinacija na kojima turisti nisu dobrodošli

Premda je i ranije bio bilo naznaka, problem masovnog turizma sve je izraženiji usled snažnog turističkog buma koji je nastao nakon pandemije virusa korona. Međutim, sada se čini da je nezadovoljstvo meštana velikim brojem turista na popularnim destinacijama izbilo u prvi plan. Tako je pre nekoliko dana svetom odjeknula vest o protestu u Barseloni tokom kojeg su demonstranti otišli korak dalje i prskali turiste koji su sedeli u restoranima iz pištolja na vodu.

Na protestu u popularnoj četvrti Las Ramblas je učestvovalo skoro tri hiljade ljudi, a demonstranti su nosili transparent "Dosta! Hajde da ograničimo turizam".

Konkretno u Barseloni, prema podacima iz 2019. godine, 17,3 miliona posetilaca noći u gradu i još 10,5 miliona izvan grada, ali svi zajedno dane provode na ulicama katalonskog grada. Upravo se zbog turista promenio i deo pejzaža Barselone što izaziva nelagodnost meštana i otežava suživost sa turistima u pojedinim kvartovima.

S druge strane, privrednici i Gradska skupština podsećaju da turizam donosi 14 odsto gradskog BDP i više od 150.000 radnih mesta.

Barselona pak, nije prvi grad koji je odlučio da se obračuna sa turistima. I prethodnih meseci bilo je pokušaja odvraćanja turistima na mnogim destinacijama, dok u nekim slučajevima i same vlasti učestvuju u borbi protiv masovnog turizma.

Lažni znakovi upozorenja

Pre nekoliko meseci i meštani Malage u Španiji su izrazili potrebu da se hitno reši problem nedostatak stambenog prostora i rastućih cena staranine za meštane.

Tako je centar ovog grada bio oblepljen plakatima na kojima se nedvosmisleno posetiocima poručivalo da nisu dobrodošli. Na plakatima su pisale neke prilično blage poruke kao što je "Ovo je nekada bio moj dom" (antes esta era mi casa) i "Ovo je nekada bio centar grada" (antes esto era el centro), pa sve do "Idi j****o kući" (a tu puta casa), "Smrdljiv (grad) od turista" (apestando a turista).

Slična situacija dogodila se i na Kanarskim ostrvima. Aktivisti kažu da više od deset miliona stranih posetilaca provodi svoj godišnji odmor na ostrvima i tako uništava život na arhipelagu. Meštani navodno spavaju u automobilima i pećinama zbog rastućih cena nekretnina.

Jedna lokalna organizacija rekla je da se ostrva "društveno i ekološki urušavaju" pod pritiskom masovnog turizma.

profimedia

Osim toga, prošlog leta su aktivisti na Majorki bili nešto ekstremniji i u nameri odvraćanja postavljali lažne znakove upozorenja na plažama širom ostrva kako bi oterali turiste koji govore engelski.

Neki plakati upozoravali su na "opasne meduze", "rizik od odrona" ili "morsku vodu zagađenu kanalizacijom".

Drugi su postavljali natpise na kojima je pisalo da su neke plaže zatvorene sa sve simbolom "zabranjeno kupanje" ili su lažno upozoravali da su potrebni sati da se do nje dođe hodom, iako je okean zapravo udaljen manje od 100 metara.

Međutim, nekoliko malih redova teksta na katalonskom ispod otkrivalo je isključivo meštanima da ova upozorenja nisu stvarna. Objasnili su da problem nije "odron kamenja, već masovni turizam" ili da je "plaža otvorena, osim za strance".

Milioni turista na tri iste lokacije

Francuska je takođe zabrinuta zbog masovnog turizma ili bolje rečeno zbog činjenice da toliko miliona turista dolazi da poseti samo nekoliko istih lokacija - Pariz, Mon Sen Mišel i Nacionalni park Kalanke u blizini Marselja.

Zato nove reklamne kampanje uglavnom stavljaju akcenat neotkrivene lokacije ili posete van sezone. Kako prenosi "The Local", ove zime pariški metro je bio oblepljen posterima koji pozivaju ljude da posete Mon Sen Mišel zimi kada je manja gužva.

Tanjug/AP/Aurelien Morissard

Postoje i provokativnije mere, pa je nekoliko lokaliteta uvelo čak i ograničenje broja posetilaca. Kalanke, ostrva Brea i Porkerol i nekoliko lokaliteta na ostrvu Korzika uveli su godišnje ponude za turiste tokom letnje sezone, a sve posete moraju biti rezervisane unapred.

Druge lokacije nemaju formalnu kvotu, ali su mnoge otvorene samo za unapred rezervisane posetioce, pa svi koji razmišljaju poseti turističkim žarištima kao što su Ajfelova kula, muzej Luvr ili palata u Versaju tokom leta, preporučuje se da rezervišu svoje karte unapred.

Skidanje ljage sa imena

Amsterdam već dugo pokušava da se "očisti" od reputacije destinacije za lude momačke zabave, drogu i seks, što su tri karakteristike koje su delimično i krive za 20 miliona posetilaca godišnje.  

Prošle godine je čak pokrenuta i online kampanja sa ciljem da obeshrabri mlade Britance da putuju u Amsterdam da bi se napijali i drogirali, govoreći im na tipično grub holandski način da se u tom slučaju "klone" Amsterdama ili će biti uhapšeni.

profimedia

U Amsterdamu je čak pre par meseci najavljena i zabrana izgradnje novih hotela, kao i da će se u roku od pet godina prepoloviti broj rečnih kruzera u gradu.

Prošle godine je zabranjeno i pušenje kanabisa na ulicama kvarta crvenih fenjera.

10.000 turista dnevno u selu od 750 stanovnika

Maleno selo Halštat od samo 750 stanovnika nedaleko od Salcburga popularno je jer upadljivo podseća na izmišljeno kraljevstvo iz Diznijevog crtaća "Frozen". Međutim, pojačan priliv turizma je prošle godine izazvao bes meštana koji su podigli ogradu na čuvenom vidikovcu kako bi odvratili turiste. Nakon oštrih reakcija sa društvenih mreža selo - koje je takođe pod zaštitom Uneska, uklonilo je ogradu, ali su tu znakovi koji podsećaju posetioce da ne narušavaju mir.  

Stanovnici su takođe protestvali zbog uvođenja turističkih trotoara u selu, koje u sezoni poseti čak 10 hiljada posetilaca dnevno. Žele i da ograniče broj autobusa u gradu posle 17 časova.

profimedia

Nedaleko od Halštata, Salcburg koji je postao poznat po klasičnoj muzici, holivudskim klasicima i božićnim pesmama, takođe se žalio na masovni turizam i opasnost da ga "preplave turisti i izletnici".

Grad u zapadnoj Austriji tek treba da preduzme konkretne mere, ali je izneo ideje poput zatvaranja određenih ulica za automobile i ograničavanja rada prodavnica suvenira. Grad takođe razmatra zatvaranje autobuske stanice na gradskom trgu Mirabelplac za kompanije koje sprovode dnevne izlete, dozvoljavajući pristup samo onima koji prevoze goste sa noćenjem.

Aplikacija koja predviđa kada će biti najveća gužva

Dubrovnik, koji je opasan zidinama jedan je od najnaseljenijih gradova u Evropi, pa priliv turista često onemogućava šetnju kroz njegov Stari grad.

Dragulj Jadrana doživeo je ogroman porast broja posetilaca otkako su scene iz serije "Igra prestola" snimljene na njegovim bedemima 2011. godine.

Godine 2023, grad od 41.000 stanovika primio je 1,2 miliona posetilaca, što je malo manje od rekorda postavljenog 2019. (1,4 miliona).

Pixabay

Lokalne vlasti su 2019. ograničile broj dolazaka kruzera na dva dnevno, sa najviše četiri hiljade putnika u isto vreme.

Takođe su pokrenuli aplikaciju koja predviđa u koje će tačno vreme Stari grad, mesto svetske baštine Uneska, biti najprometniji i kada treba izbegavati posetu.