Kriza na Bliskom istoku bacila na kolena ionako posrnulu ekonomiju Egipta: Turizam prvi na udaru

Egipatska ekonomija se suočava sa novim rizicima od početka rata u susednom Pojasu Gaze, a posebno upliva jemenskih Huta u sukob koji su destabilizovali region Crvenog mora. Strepnje se pojačavaju posebno zbog činjenice da je Egipat prošle godine zabeležio rekordnu godinu kada je turizam u pitanju sa neverovatnih 15 milijardi dolara prihoda.

Još pre rata u Gazi, sektor turizma je bio retka svetla tačka Egipta, a prošla godina bila je pravi uspeh kada je u pitanju broj posetilaca i zarađeni novac. Turizam svake godine čini između 10 i 15 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Međutim, uprkos dobrim rezultatima, Egipat sve više tone u ekonomsku krizu kako egipatska funta nastavlja da devalvira, pa je pad u sektoru turizma poslednje što je potrebno državi.

Do sada je rat u Gazi uticao samo na popularna sinajska odredišta Taba, Nuveiba, Dahab i Šarl el Šeik, ali je ostatak zemlje ostavio relativno neoštećenim.

U celoj zemlji, neto otkazivanja od 7. oktobra su 10 do 12 odsto do kraja aprila, iako je popunjenost hotela u oktobru porasla za osam odsto u odnosu na oktobar 2022, rekao je Moataz Sedki iz Travco Holidays Egypt, velike kompanije za upravljanje hotelima i odmaralištima za Rojters.

Tara Tomović/Euronews

Egipatski ministar turizma rekao je Rojtersu u novembru da je uticaj rata bio ograničen na manje od 10 odsto otkazanih rezervacija.

Dok možda nema razloga za brigu u ostalim delovima Egipta, bojazan od loše turističke sezone u 2024. raste u popularnom Šarm el Šeiku.

"Šarm je bezbedan, to je grad mira", rekao je za DW Mustafa Hasan, menadžer za hranu i piće u jednom popularnom hotelu - "Ali, izgleda da potencijalni posetioci dva puta razmišljaju o dolasku"
Kako kaže, broj turista se već smanjio otkako je počeo rat u Gazi. Šarm el Šeik je udaljen oko tri sata vožnje od izraelske granice i, od svih tradicionalnih turističkih mesta, najbliži je granici Izraela sa Egiptom.

Neka odmarališta u Šarm el Šeiku zavise od posetilaca iz Izraela, nastavio je Hasan, a ti gosti ne dolaze zbog onoga što se dešava kod kuće.

"Ostali hoteli, oni koji su uglavnom namenjeni za turiste iz Evrope, trpe jer su turisti zabrinuti za svoju bezbednost na Bliskom istoku", dodao je on.

Manje od hiljadu Srba u Egiptu, sezona tek u aprilu

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić u razgovoru za Euronews Srbija kaže da u ovom trenutku nema velikih problema kada je u pitanju najpopularnija destinacija za srpske turiste - Hurgada.

"Relativno je daleko od mesta dešavanja, a još uvek nije sezona u jeku jer nema kupanja. Sezona za naše turiste kreće od druge polovine aprila, a po onome što sada vidimo jeste da je interesovanje slično prošlogodišnjem", rekao je on.

Kako kaže, turistički radnici posmatraju situaciju i vode računa o dešavanjima, ali u ovom trenutku nema razloga za brigu.

"Trenutno se možda hiljadu naših ljudi nalazi u Egiptu. Nema ih puno jer sada uglavnom idu penzioneri budući da su aranžmani povoljni, pa koriste po 20-24 dana da budu na lepom vremenu", kaže on.

Tara Tomović/Euronews

Seničić dodaje da će ove godine cene aranžmana biti za "nijansu više" jer Egipat ima problem sa unutrašnjom inflacijom i odnosom lokalne valute prema evru i dolaru.

"To će se reflektovati na naše cene, a osim toga, problem je i sa manjkom aviona u Evropi ove godine, pa su te cene koje smo mi dobili za čartere veće i do 20 odsto", ističe i dodaje da situacija nastavlja da se prati.

Dugotrajne slabosti egipatske ekonomije

Zalivske zemlje bogate naftom, koje su tokom protekle decenije u više navrata pomogle egipatske finansije depozitima deviza u centralnoj banci, nedavno su se preusmerile na traženje profitabilnih investicija. Sada će, kažu analitičari i bankari, možda opet priskočiti u pomoć.

Rat u Pojasu Gaze koji se graniči s egipatskim Sinajskim poluostrvom usledio je nakon što su posledice ruske invazije na Ukrajinu i pandemije koronavirusa već razotkrile dugotrajne slabosti egipatske ekonomije, prenosi Rojters.

Egipat se u velikoj meri oslanjao na kratkoročne investicije, prihode od turizma i doznaka kako bi delimično pokrio hronični trgovinski deficit, čime je ranjiv na spoljne šokove.

"Raspoloženje u inostranstvu za Egipat je tako slabo, a sada, ovo što se dešava, poslednja je stvar koja treba Egiptu. Treća kriza", rekla je još u novembru za Rojters Monika Malik, ekonomistkinja banke ADCB iz Abu Dabija.

pixabay

Ako se rat proširi izvan Gaze i Izraela, to će dodatno destabilizovati energetska tržišta, upozoravaju stručnjaci.

Nakon što je veliko zaduživanje u inostranstvu učetvorostručilo spoljni dug, Egiptu je samo u 2024. potrebno više od 28 milijardi dolara da pokrije otplate. Manjak deviza doveo je do blokade uvozne robe u lukama u vrednosti od pet milijardi dolara, kao i do problema stranim kompanijama u vraćanju dividendi, kažu bankari.

Odložene su isplate države za deo uvoza pšenice, kao i stranim naftnim i gasnim kompanijama.
Program Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u vrednosti od tri milijarde dolara je pod znakom pitanja zbog nevoljnosti Egipta da uvede fleksibilni kurs i odlaganja prodaje državne imovine. Sve tri glavne bonitetske agencije snizile su kreditni rejting Egipta dalje ispod investicionog nivoa, u kategoriji "smeća".