Čuvaj ga, on je sve što mi je ostalo: Kako je program boravka srpske dece u grčkim porodicama zauvek zbližio dve zemlje

Jedan od najdirljivijih primera vekovnog prijateljstva između srpskog i grčkog naroda je program koji je hiljadama dece iz ratom pogođenih oblasti bivše Jugoslavije u periodu od 1993. do 2011. godine ulepšao detinjstvo. 

Mališani koji su u ratu izgubili jednog ili oba roditelja, kao i deca iz socijalno ugroženih i raseljenih porodica, dobili su priliku da se na neko vreme izmeste iz surovih uslova i budu gosti grčkih porodica. Program Crvenog krsta Srbije i Grčke, trajao je punih 19 godina i njim je obuhvaćeno preko 21.000 dece iz Republike Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i Republike Srpske Krajine, od kojih su mnoga sa svojim grčkim porodicama i vršnjacima koje su tamo upoznali, razvili doživotna prijateljstva. 

Euronews Srbija u četiri epizode predstavlja neke primere ljubavi i prijateljstva koji su se gradili kroz sve te godine. 

Program oporavka

Cilj programa boravka dece u grčkim porodicama, u početku je bio da se deca izmeste iz neposredne ratne opasnosti i okruženja opterećenog ratom i nemaštinom i da se podrži njihov psihofizički oporavak i razvoj. Razvijao se kroz različite faze: od šestomesečnog boravka u grčkim prodicama i školovanja, do oporavka tokom praznika i letovanja. Potom, uvidevši pozitivne efekte izmeštanja dece iz nepovoljne sredine, program je proširen tako da se boravkom u trajanju od šest meseci u Grčkoj, deci omogućilo i redovno školovanje.

Gostoprimstvo grčkih porodica prvi su osetili štićenici Doma za nezbrinutu decu "Rada Vranješević" iz Banjaluke. Te 1993. godine, njih četrdesetoro, u organizaciji Crvenog krsta, provelo je tri nedelje na udaljenom grčkom ostrvu Kos, a o svima njima brinula je Slađana Dimić, stručna saradnica za informisanje i promotivne aktivnosti Crvenog krsta Srbije, sa svojim suprugom. Zbog svojih sposobnosti, znanja, mudrosti i velikog šarma, određena je, na izričit zahtev Grka, za stalnog koordinatora veličanstvenog projekta podrške Grčke srpskoj deci.

Euronews Srbija

"To iskustvo koje smo imali na ostrvu Kos poslužilo je svima nama kao jedan putokaz za taj program, koji inače ne postoji u Međunarodnom pokretu Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Postoje različite vrste pomoći, I to su obično paketi hrane, lekova, ima i oporavka, ali su to uvek oporavci koji se odnose na neke kampove. Nikad niko nije u svoje domove prihvatio decu koju ne poznaje, koja govore nekim jezikom koji oni ne znaju i to na šest meseci", objašnjava Slađana Dimić za Euronews Srbija.

Inicijativu tadašnjeg gradonačelnika Atine Leonidasa Kurisa i Unije grčkih opština, da čitava Evropska unija prihvati decu iz zaraćene zemlje, odbile su sve evropske prestonice, pa su Grci, preuzeli stvari u svoje ruke. Nakon što je tadašnja gradonačelnica Beograda i ujedno direktorka Crvenog krsta Srbije, Slobodanka Gruden prihvatila ovaj predlog, otpočele su brze, ali opsežne pripreme, koje su između ostalog podrazumevale i odabir iskusnih koordinatora, lekara, pedagoga i učitelja. 

Euronews

"Jedan od sledećih uslova za nas koordinatore i učitelje u programu, bio je da krenemo na šest meseci i da sa sobom ne vodimo svoju porodicu. Čak smo i neke protokole potpisivali, pogotovo učitelji. To je možda zvučalo malo onako strogo, ali je to bilo razumljivo. Znate, kada ste tamo, vi niste samo učitelj, vi ste jednostavno sve tom detetu", objašnjava Dimić.

"Grčka nam je svima bila kao raj na zemlji"

Jedan od mališana koji je dobio priliku da u jednom od najtežih perioda za prostor bivše Jugoslavije ode u Grčku, bio je Dragan Gavrilović, koji je tada bio četvrti razred. Njegova mama Branislava kaže da je sa zebnjom odlučila da ga pošalje na to putovanje.

"Spremila sam mu nešto najosnovnije i sećam se njegovog pogleda kad je ušao u autobus. Mahali smo dugo za njima. U tom trenutku, imala sam taj naboj u grudima…", priseća se ona.

Euronews Srbija

Dragan, kaže, nije bio zabrinut.

"Sećam se da nisam preterano razmlišljao o tome, da nije bilo neke tuge kod dece. Više smo maštali o tome, samo da odemo u Grčku, samo da se nađemo tamo. Grčka nam je svima  bila u glavi kao, ne znam, neki raj na zemlji...", kaže Gavrilović.

Slađana se priseća da je na rastancima uvek bilo suza.

"Plakali smo svi. Plakala su deca, roditelji, staratelji, mi... Pogotovo prvih godina, teških devedesetih. Majke su nam onako sa zebnjom davale decu. Jedna majka mi je rekla na polasku: 'Čuvaj ga, on mi je sve što mi je ostalo!'. Izgubili su sve, ostalo im je samo to dete. 'Morate da ga sačuvate'. Bilo je jako teško. Naravno ja sad plačem, ali tada sam se osmenula i rekla: 'Ne brinite, sve će biti dobro'. A plašila sam se, možda i više nego ta majka", kaže Dimić.  

Za to vreme, Grci su uveliko pripremali doček, a ključnu ulogu u tome imala je Maria Traga iz tamošnjeg Crvenog krsta.

Euronews

"Pomogla su mnogo sredstva masovnog informisanja, televizija, radio, intervjui... Porodice su se izjašnjavale da žele da učestvuju, podnosili su prijave, a nakon toga su prolazili intervjue, kako bismo utvrdili ko može. To je uz sav posao zahtevalo i malo sreće", priseća se Traga.

Ona kaže da je motiv porodica da na taj način pomognu srpskoj deci bila čista empatija.

"Prijateljstvo pre svega! Saosećanje zbog rata je ono što je podiglo celu Grčku i hteli su da pomognu. Hteli su da pomognu deci iz rata", objašnjava dobročiniteljka.  

"Samo Bogu i Grcima možemo poveriti našu decu"

Georgia Camuri odlučila je da u svom domu u Opštini Vironas u Atini prihvati srpske mališane. Mesto u kom živi i samo je pre jednog veka prihvatilo Grke izbegle iz Male Azije i zato neguje saosećanje sa prijateljskim narodom koji je bio u nevolji.

Euronews Srbija

"Stigli smo nakon mnogo sati u Beograd. Tog dana je padao sneg, a 750 dece čekalo je napolju ispred Crvenog krsta. Držali su se za ruke i bili su odvojeni po oštinama. Kada sam sišla i videla decu, rekli su mi: 'Ovo su vaša'. Uzeli smo ih za ruku i uveli u voz. Bio je to jedan od najšokantnijih trenutaka koje sam doživela u svom životu. Mislim da ću ga zaboraviti tek kad umrem", priseća se Camuri.

U pamćenju su joj ostale reči koje je tada izgovorio neki od ministara.

"Kada nam je napravio jedan kratak prijem, pošto smo zakasnili, rekao je: 'Samo Bogu i Grcima možemo poveriti našu decu'. Od tada, pa nadalje, smatram da sam jednostavno postala bolji čovek. Postala sam još jača, jer ni jedno dete ne treba da bude u takvoj poziciji, ni jedno na svetu. Voleli smo ih naravno kao svoju decu", kaže Georgia.

Nastaviće se...