Igre 
Da li smo spremni za vrele talase: Jugoistočna Evropa među "globalnim šampionima" u najbržem porastu letnjih temperatura
Komentari30/04/2023
-14:00
Kao posledica klimatskih promena poslednjih godina toplotni talasi širom sveta postaju sve učestaliji, duži i intenzivniji. Naučnici su identifikovali koja područja su u najvećem riziku od razornih efekata ekstremnih vrućina, a uglavnom su to oni delovi sveta koji su nedovoljno pripremljeni za periode neuobičajeno visokih temperatura.
Istraživaci sa Univerziteta u Bristolu pokazali su da ekstremne vrućine bez presedana u kombinaciji sa socio-ekonomskom ranjivošću dovode određena mesta u opasnost, a pokazalo se da su Avganistan i Centralna Amerika među najugroženijim regionima.
Peking i Centralna Evropa takođe su bili na listi žarišta toplotnih talasa, a ukoliko bi u ovim gusto naseljenim područjima došlo do rekordnih temperatura, istraživači kažu da bi time bili pogođeni milioni ljudi, piše Euronews.green.
Toplotni talasi i porast temperatura takođe je zabeležen u čitavom regionu jugoistočne Evrope, a prof. dr klimatolog Vladimir Đurđević za Euronews Srbija kaže da na kopnenom delu, u ovom regionu one "rastu brže od globalnog proseka" i da smo "globalni šampioni" u najbržem porastu letnjih temperatura.
Do ekstremnih vrućina može doći bilo gde
Naučnici su koristili klimatske podatke i modeliranje kako bi odredili gde će u svetu najverovatnije biti oboreni svetski temperaturni rekordi i gde su zajednice u najvećoj opasnosti od ekstremne vrućine.
Otkrili su da su se "statistički neverovatni ekstremi" dogodili u 31 odsto regiona koje su analizirali između 1959. i 2021. godine, ovo ukazuje na činjenicu da nije bilo posebnog obrasca gde su se ove temperaturne abnormalnosti dešavale što znači da se ovi ekstremi mogu dogoditi bilo gde.
profimedia
"Videli smo da su neki od najneočekivanijih toplotnih talasa širom sveta doveli do smrtnih slučajeva kod desetine hiljada ljudi. U ovoj studiji pokazujemo da se takvi događaji koji obaraju rekorde mogu dogoditi bilo gde", kaže Dan Mičel, jedan od autora istraživanja profesor atmosferskih nauka na Institutu za životnu sredinu Kabot Univerziteta u Bristolu.
Povezane vesti
Istraživači takođe kažu da su zemlje koje tek treba da iskuse najintenzivnije toplotne talase posebno podložne štetama, a mere prilagođavanja često se uvode tek nakon što se osete najgori efekti.
Gde je najveći rizik od ekstremne vrućine?
Uprkos tome što su ovakvi događaji sveprisutnosti, neki delovi sveta suočavaju se sa većim rizikom od ekstremne vrućine.
Avganistan, koji se u studiji naziva "jednom od najnerazvijenijih zemalja na svetu", posebno zabrinjava. Iako region obično ima vruća leta, neubičajeni vremenski događaj mogao bi da dovede do toga da temperature prelaze granice koje ljudsko telo može da podnese. Nagli projektovani rast stanovništva takođe pogoršava potencijalne rizike od viših temperatura.
profimedia
Centralnu Ameriku, Gvatemalu, El Salvador, Honduras, Nikaragvu, Kostariku i Panamu autori studije takođe karakterišu kao zemlje u većem riziku od ekstremnih temperatura, koje bi mogle skočiti znatno iznad svega što je ranije viđeno. Sve ovo dodatno će im otežati prilagođavanje na maksimalne temperature koje se očekuju u budućnosti.
U Nemačkoj, Belgiji i Holandiji očekuju se toplotni talasi, a gustina naseljenosti ih dovodi u opasnost. Mada, kao razvijene zemlje, mnogo je veća verovatnoća da će imati planove za ublažavanje rizika.
Koliko su nam neophodni akcioni planovi za toplotne talase?
Naučnici sa Univerziteta u Bristolu pozivaju kreatore politike u ovim rizičnim regionima da naprave akcione planove za smanjenje rizika od smrti i drugih posledica koji su vezani za klimatske ekstreme.
"Pošto se toplotni talasi češće javljaju, moramo biti bolje pripremljeni", kaže glavna autorka studije i klimatska naučnica doktorka Viki Tompson.
Ovo znači da moramo poboljšati naše razumevanje o tome koje zajednice nisu spremne za klimatske ekstreme i kako dati prioritet ublažavanju rizika u najugroženijim regionima, jer kako klimatske promene povećavaju učestalost, intenzitet i trajanje toplotnih talasa, postoji mogućnost da nastupi na hiljade dodatnih smrtnih slučajeva širom sveta.
Povezane vesti
"Moramo da počnemo da se pitamo jesu li akcioni planovi koji postoje u slučaju ekstremno visokih temperatura za ova područja dovoljni", kaže Tompson.
profimedia
Đurđević takođe naglašava da je potrebno imati akcione planove i da mnoge zemlje koje se detaljnije bave ovim problemom imaju nešto što se zove Plan reagovanja u slučaju pojave ekstremnih toplotnih talasa.
"Na primer 2003. godine je u Francuskoj preko 30.000 smrtnih slučajeva zabeleženo tokom jednog intenzivnog toplotnog talasa i zbog toga oni imaju vrlo detaljno razrađen plan reagovanja u ovim slučajevima", rekao je Đurđević
Povezane vesti
U Srbiji je 2007. godine zabeležen izuzetno jak toplotni talas, a Đurđević kaže da je zabeležena "smrtnost od 65 procenata u odnosu na neke referentne vrednosti", jačih toplotnih talasa bilo je 2012. kao i 2017. godine, međutim za njih nemamo podatke o smrtnosti.
"Trenutno imamo vrlo jak toplotni talas u Aziji, škole su bile zatvorene na nekoliko dana, tako da postoji spisak mera, a pored toga u nekim zemljama tačno se zna kad se koja procedura aktivira, na koji način se građani obaveštavaju i koje mere se preduzimaju, kod nas to trenutno ne postoji", rekao je Đurđević.
Toplotni talasi u Srbiji - rizik po javno zdravlje
On navodi da svako leto u Srbiji sa sobom donosi rizik od ekstremno visokih temperatura i velikog broja toplotnih talasa.
"Polovinom 20. veka bilo je puno godina kad se toplotni talasi uopšte nisu ni dešavali u toku leta, a poslednjih godina imamo od dva do četiri u proseku, oni su postali duži, intenzivniji i češći kod nas. Teško je očekivati leto bez toplotnih talasa, a kako bude prolazilo vreme ne samo da će postajati očigledniji, nego i rizičniji, posebno u smislu javnog zdravlja", ističe Đurđević.
Đurđević kaže da u proseku sada imamo jedan mesec viška leta tokom godine, nekada čak i dva, zbog čega ljudima često deluje nejasan prelazak u druga godišnja doba.
"Leto se često produži na ceo septembar, čak su i u oktobru prisutni dani koji više liče na leto, nakon čega odmah uđemo u hladni period. Zbog toga trenutno izgleda kao da imamo topli i hladni deo godine, a ne različita godišnja doba", dodaje Đurđević.
Naglašava da su kod toplotnih talasa, posebno opasne visoke noćne temperature jer "organizam tada očekuje niže temperature kako bi mogao da se regeneriše, a ako temperatura ne padne ispod neke granice, naš procenat regeneracije tela u toku noći ne može da prođe kako treba, što stvara pritisak na zdravlje".
Koliko je svet spreman da se adaptira na drastičnu promene u temperaturi?
Velike vrućine direktna su posledica globalnog zagrevanja, a ekstremi poput intenzivnih količina padavina, suša, poplava i šumskih požari postaju sve intenzivniji i učestaliji.
Đurđević objašnjava da je danas planeta toplija jer su ljudi tokom poslednjih 150 godina, kako bi proizveli svu energiju koja ima treba, prvenstveno koristili ugalj, naftu i gas kao energetske izvore.
"Sagorevanjem ovih energenata, uglja, nafte i gasa - mi emitujemo veliku količinu ugljen dioksida u atmosferu, globalno društvo je povećalo njegovu koncentraciju za više od deset procenata u poslednjih 150 godina zbog čega je atmosfera postala toplija. Više ekstrema znači veće rizike za štete i gubitke, zbog toga je nezgodno što se planeta zagreva", rekao je Đurđević.
AP Photo/Michael Probst
Planeta je trenutno toplija za jedan stepen, a Đurđević smatra da će se zagrevanje za jedan stepen sigurno desiti u narednih 30 godina, čak i u slučaju implementacije međunarodnih dogovora kao što je Pariski sporazum, koji predviđa da u jednom trenutku zaustavimo proces globalnog zagrevanja.
"Da biste zaustavili ceo proces morate da napustite fosilna goriva i da počnete svu energiju da proizvodite iz obnovljivih izvora, a to nije jednostavna stvar, ne može da se uraditi za kratko vreme, potrebno je nekoliko decenija da bi se to uradilo. Globalno društvo kasni u tom procesu", dodaje Đurđević.
U slučaju da globalno društvo ne uspe da implementira Pariski sporazum do 2050. godine, Đurđević zaključuje da je adaptacija na drastičnu promenu sigurna, ali da se isto tako u svetu postavlja pitanje "da li je moguće da se na ovu promenu adaptiramo na organizovani način koji ne iziskuje ogromnu promenu u funkcionisanju ukupnog društva i koliko će nam za to biti potrebno finansijskih izdataka".
Preporuka za vas
Komentari (0)