"Klimatska tempirana bomba otkucava": Generalni sekretar UN poziva na hitne mere

Situacija sa globalnim zagrevanjem je loša i postaje sve gora, procena je izveštaja baziranog na desetinama hiljada naučnih radova koji je objavljen uponedeljak. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da ''klimatska tempirana bomba otkucava'' i pozvao bogate nacije da što pre smanje emisije štetnih gasova.

U poslednjem izveštaju međuvladinog Panela za klimatske promene (IPCC) opisuju se uticaji koji su predviđani, ali koji sada stižu "šokantnom snagom". Navodi se da će se nevolje za ljude proširiti u predstojećim decenijama, naročito među siromašnima.

Na sajtu UNSDG se ističe da novi izveštaj nudi "uputstvo za preživljavanje čovečanstva" koje se suočava sa klimatskim promenama. Problem koji se ističe je da će simbolično ograničenje povećanja temperature od 1,5 stepeni Celzijusa skoro sigurno će biti probijeno. 

"Još postoji prilika da se izbegnu najcrnji scenariji, navodi se u izveštaju i dodaje da se prelazak na čistu energiju odvija brže nego što se očekivalo. Ipak, u mnogim oblastima koje su označene kao kritične, naučnici IPCC su naveli da svet 'slepo uleće u oluju'", prenosi Politico.

Kako se navodi, do momenta kada bude objavljen sledeći izveštaj, na kraju sledeće decenije, biće jasnije na kojim mestima će globalne temperature dostići vrhunac.  

Tanjug/AP/Alvaro Barrientos

Zelene politike su pokrenule društvenu i ekonomsku transformaciju, uz velike koristi i preokrete, ali i dalje ima previše nepoznanica o tome kako i kada će se dogoditi najrazorniji uticaji.  

"Generalno gledano, nauka još zaostaje za politikom", rekao je Pirs Forster, direktor Pristili Međunarodnog centra za klimu pri Univerzitetu Lids i dodao: "Potreban nam je mentalitet žive laboratorije da bismo testirali ideje na otvorene i transparentne načine i da bismo zaista naučili kako da trasformišemo društvo. U suprotnom, osuđeni smo na tehnologije prema principu ko viče najglasnije, a ne ko je najbolji".

"Ekstremni klimatski događaji iznenadili mnoge naučnike"

Politico piše da su ekstremni vremenski događaji u proetklih nekoliko godina, uključujući i toplotni talas iz 2022. koji je proizveo temepraturne rekorde u mnogim delovima Evrope, ali i razorne poplave u Pakistanu, iznenadili neke od najboljih svetskih naučnika o klimi. 

Dodaje se i da stručnjaci još uvek znaju relativno malo o tome kada i gde će se opet dogoditi ovakve ekstremne klimatske prilike.

Da je planeta već zaglavljena u ozbiljnim klimatskim uticajima, od užarenih toplotnih talasa i destruktivnih oluja do velikih suša i nestašice vode", navela je i Ana Dasgupta, predsednica i izvršna direktorka Instituta za svetske resurse, prenosi CNN. 

I taj američki medij ističe da je najveća pretnja po klimu stalna zavisnost sveta od sagorevanja fosilnih goriva, koja i dalje čine više od 80 odsto svetske energije i 75 odsto zagađenja planete izazvanog ljudskim zagrevanjem.  

Tanjug/AP/Jorge Saenz

Uprkos tome što je Međunarodna agencija za energiju rekla 2021. da sada ne može biti novih razvoja fosilnih goriva ako svet želi da ispuni klimatske obaveze, vlade nastavljaju da odobravaju projekte nafte, gasa i uglja. 

Na to se nadovezuje upozorenje generalnog sekretara UN Antonia Gutereša koji je rekao da "klimatska tempirana bomba otkucava" i pozvao bogate nacije da što pre smanje emisije štetnih gasova.

Da li se i šta može učiniti?

Nakon zabrinjavajućih upozorenja, pitanje je šta se može uraditi? Osnovna poruka koju je IPCC poslao iz Švajcarske je – ima nade, piše portal Klima101.

"Ovaj izveštaj nedvosmisleno kaže: mi imamo alate, imamo tehnologiju i imamo znanje da rešimo naše klimatske probleme", rekao je na konferenciji za štampu Hoesung Li, predsedavajući IPCC.

Ali danas ovaj cilj podrazumeva hitne i sveobuhvatne mere. Sumirajući najvažnije stvari iz novog izveštaja o klimi, BBC navodi da su obnovljivi oblici energije poput vetra i sunca sada jeftiniji i da zadržavanje fosilnih goriva može biti skuplje na mnogim mestima od prelaska na sisteme sa niskim sadržajem ugljenika.

"Poruka u smislu hitnosti jeste da se prestane sa sagorevanjem fosilnih goriva što je brže moguće", navela je Friderike Oto, jedna od autora izveštaja. 

Iako mnogi misle da se naučni izveštaji o klimatskim promenama odnose samo na vlade i energetsku politiku, IPCC nastoji da istakne činjenicu da akcije koje ljudi mogu da preduzmu sami po sebi čine veliku razliku u celokupnoj slici. 

Tanjug/AP/John Amis

Kaisa Kosonen iz Grinpisa kaže da bi projektovana emisija do 2050. godine mogla da se smanji od 40 do 70 odsto uz mere kao što su prelazak na biljnu ishranu, izbegavanje letova, gradove koji podrazumevaju više šetnje i biciklizma.  

BBC navodi i da će akcije koje čovečanstvo preduzme sada odjekivati vekovima. U izveštaju se upozorava da će uz trajno zagrevanje za između dva i tri stepena izazvati gotovo nepovratno topljenje ledenih pokrivača na Grenlandu i na zapadu Antarktika.

Kako se dodaje, da bi se to zaustavilo, vlade moraju da povećaju svoje obaveze veoma brzo kako bi se dostigao cilj od nula neto emisija gasova do 2050. godine. 

"Mislim da nam naš klimatski sistem, ali i naši društveni sistemi i naši ekosistemi, pokazuju da je to prokleto hitno", kaže Oto. 

Ipak, britanski javni servis ističe da je prava moć IPCC u tome što se njihovi izveštaju dogovaraju s vladama, jer budućnost fosilnih goriva postaje sve više političko pitanje.

Jedna od najvećih saradnji u istoriji nauke

Šesti izveštaj IPCC je kulminacija istraživačkog projekta koji je počeo još 2015. godine. U pitanju je sinteza ranije objavljenih izveštaja o savremenim naučnim saznanjima (2021), izveštaja o posledicama i merama adaptacije (2022) i o mitigaciji klimatskih promena (2022), kao i tri specijalna izveštaja (Globalno zagrevanje od 1,5°C, Klimatske promene i zemlja i Okean i kriosfera u promenjenoj klimi), piše portal Klima101.

Sveukupno, u neposrednoj izradi Šestog izveštaja učestvovalo je 796 stručnjaka, koji su tokom prethodnih osam godina analizirali preko 100 hiljada naučnih članaka i ostavili preko 300 hiljada uredničkih komentara. Samo tri osnovna izveštaja broje više od 7.000 strana podataka, tumačenja, procena i preporuka. U pitanju je, ukratko, monumentalni dokument i proizvod jedne od najvećih saradnji u istoriji ljudske nauke.