Luka je posle 16 godina doneo Srbiji medalju u zimskim sportovima: "Cilj su mi Olimpijske igre, daću sve od sebe"

Luka Jašić je mladi klizač koji je posle 16 godina Srbiji doneo medalju u nekom zimskom sportu. On ima samo 16 godina, a osvojio je srebro u trci na 500 metara na zimskom Evropskom olimpijskom festivalu mladih (EYOF). Luka se školuje, živi i trenira u Budimpešti.

"Imao sam cilj da osvojim medalju. Spremao sam se mesecima i imao sam veliku nadu da ću je osvojiti. Hteo sam prvo mesto, ali mi je falilo malo sreće za zlatnu medalju", priča Luka za Euronews Srbija.

Ovom mladom klizaču već sada predviđaju veliku karijeru. Osim srebra, na istom takmičenju zauzeo je i dva peta mesta, u trkama na 1.000 i 1.500 metara. U trci za uspehom, iz rodnog Beograda preselio se u Budimpeštu.

Mađarska dosta ulaže u brzo klizanje i njihovi klizači su među najboljima u svetu. Luka je stigao kao veliki talenat i oberučke su ga prihvatili. "Moj klub se zove Ferencvaroš. Jako su me dobro primili, od prvog dana su svi bili prijatni, imam dobre prijatelje ovde, i trener je jako dobar", kaže Luka.

Euronews Srbija/Printskrin

"On je veoma mlad, ali je takođe veoma zreo za svoje godine. On je individualac, može da odvozi svaku trku, bez roditelja, to je veoma teško u tom uzrastu, ali on uspeva. Rešavamo sve probleme. Veoma je zabavan, tim ga je prihvatio i ima dosta prijatelja ovde. Volimo ga", kaže za Euronews Srbija Lukin trener Ildiko Čismadija.

Rizičan sport, ali sad je mnogo lakše

Ne samo što ima odlične uslove za trening, već je Luka u Budimpešti video i priliku za dobro školovanje. Pohađa 10. razred srpske gimnazije "Nikola Tesla", ali zbog svojih sportskih rezultata nema protekciju.

"Škola je malo teška, učimo stalno, ali profesori su jako dobri. Naše odeljenje je podeljeno u dve grupe, na svakom času je po 15 učenika u svakoj grupi, tako da profesori imaju više vremena da se posvete svakom učeniku", priča Luka.

Njegov drug Bogdan Ćuk navodi da Luka ustaje vrlo rano kako bi otišao na treninge, kao i da rano odlazi na spavanje, pa se trude da je tišina u sobi kada se Luka vrati sa treninga.

Roditelji retko imaju priliku da njegove trke gledaju uživo. U početku im nije bilo svejedno, jer je sport kojim se on bavi veoma rizičan.

"Jeste jako rizičan sport, krivine su jako oštre. Često se dešavaju padovi, to je deo ovog sporta. Dolazi do jako puno guranja", kaže Luka. Njegova majka, Biljana Jašić, navodi da je "sve bilo strašnije dok su bili mlađi, ali je sada već opuštenije".

U brzom klizanju postoje tri discipline - trka na 500, 1.000 i 1.500 metara. 500 metara na klizaljkama prelazi se za malo više od 40 sekundi, a Lukin lični rekord iznosi 42 sekunde i 76 stotinki.

"Snaga je jako potrebna pošto su krivine oštre. Treba dosta snage da se zadržimo u krivini i da skrenemo lepo, ali takođe potrebna je i jako dobra tehnika, jer njom čuvamo mnogo snage", priča Luka, dodajući da se koriste i klizaljke koje su drugačije od hokejaških.

"Praktično rođen na ledu"

Na obične klizaljke, Luka je stao sa samo tri godine u beogradskoj hali Pionir.

"Nama je starija ćerka bila stalno bolesna i prehlađena. Čuli smo da je led dobar za respiratorne infekcije, tako da smo sa njom krenuli, pa da se Luka praktično rodio na ledu", priča Lukina majka.

On dodaje da je sa tri godine krenuo da trenira hokej i rolere, kao i da se ispostavilo da trener koji je držao tadašnji klub, drži i klub brzog klizanja, pa su Luka i njegova sestra zajedno krenuli i na te treninge.

Roditelji su od početka prepoznali ljubav prema klizanju, i podržali oba svoja deteta. Treninzi u Beogradu bili su rano ujutru, ali često i posle ponoći. Odvoženje na treninge u njihovom slučaju trajalo je punih 16 godina.

Euronews Srbija/Printskrin

"Ustajanje u 5 sati, pokret i onda sedenje ovako pored leda do radnog vremena, onda brzinski do škole i na posao. To je sve bila borba i požrtvovanje svih roditelja, snalaženje trenera i tako", priča Miroslav Jašić, Lukin otac.

I dalje je u svemu potrebna roditeljska podrška. Oprema koja se koristi veoma je skupa, a dosta koštaju i pripreme, kao i odlasci na takmičenja. Uglavnom sve finansiraju sami, uz malu pomoć Međunarodne klizačke federacije.

"Pomogle su nam te stipendije, pomogao je Klizački savez. Sad videćemo, šta da radimo. Borba je, snalazimo se. Dok ima neki cilj i dok mu je lepo, mi smo tu da podržimo koliko možemo", kaže Lukin otac.

"U celoj priči je najvažnije da je on srećan. I sve ostalo što radimo i suprug i ja je samo praćenje te ideje da njih dvoje budu zadovoljni i srećni, i on i njegova sestra, time što rade. Ako je ovo to što on bira u životu, mi smo tu da pratimo", dodaje Lukina majka Biljana.

Luka kaže da bi želeo da ode na Olimpijske igre, i da se celog života bavi ovim sportom. "Daću sve vreme koje mogu i sve od sebe da postignem što više mogu", dodaje Luka.

Njegov trener napominje da, iako ne zna šta će se desiti u budućnosti, Luka ima mnogo šanse da dođe u sam vrh u brzom klizanju - možda u prvih deset, prognozira on.