Život

Da li smo korak bliže svetu bez plastičnog otpada - jedan materijal može u tome da pomogne

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Maja Repić

01/02/2022

-

07:41

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Svetski lideri sastaće se ove godine na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini gde će se pregovarati o krizi plastičnog otpada. Tim povodom međunarodni brendovi među kojima su Koka-kola, Pepsiko i Nestle pozvali su na globalni dogovor za borbu protiv zagađenja plastikom. 

Biosporin je korak bliže ka svetu bez plastičnog otpada. To je biorazgradivi materijal osmišljen da služi kao zamena za stiropor, pre svega za jednokratna pakovanja.

"On se proizvodi u potpunosti od poljoprivrednog otpada posredstvom specijalne vrste gljiva koju mi selektujemo u našoj laboratoriji. Njegova proizvodnja ne samo da koristi 98 odsto manje energije nego proizvodnja stiropora, on takođe ne ostavlja nikakav otpad iza sebe u smislu mikroplastike ili otpada na deponijama, već se on u potpunosti u prirodnim uslovima raspada na organsko đubrivo", rekao je generalni menadžer "Soma" Nikola Stojković.

Televizori, veš-mašine, šporeti mogli bi, umesto u stiropor, da budu pakovani u biosporin. Njegovom primenom smanjuje se ne samo upotreba plastike već i zagađenje vazduha.

"Njegova proizvodnja je karbon negativna, što znači da on zapravo umesto da proizvodi ugljen-dioksid on ga apsorbuje iz atmosfere i time dodatno smanjuje njegovu količinu u atmosferi, a i sprečavanjem upotrebe stiropora smanjujemo zagađenje plastikom i dodatno zagađanje ugljen-dioksidom jer se negira potreba za recikliranjem odnosno spaljivanjem", navodi Srojković.

Ovakvi, ekološki prihvatljivi materijli su neophodni, ali ključ za smanjenje plastike i dalje je reciklaža. Stučnjaci upozoravaju da su plastične ambalaže često napravljene od različitih materijala i da većinu pakovanja koje svakodnevno koristimo uopšte nije moguće reciklirati. To znači da najveći deo zavšrava na deponijama i u rekama.

"Mehanička reciklaža dozvoljava da se tretira i u novi proizvod preradi samo određena kategorija proizvoda i to odgovarajućeg kvalieta. Nekakve su procene da je generalno na globalnom tržištu samo 20-30% plastike reciklabilno, a da sve drugo ili ne može da se preradi uopšte ili je jedini tretman za ovu vrstu plastiku inseneracija, odnoso korišćenje za dobijanje energije", kaže Kristina Cvejanov, ekspert u oblasti upravljanja otpadom.

"Najvažniji mehanizam da bi se sprečilo dalje globačno zagađenje jeste finansijsko oprerećenje onih koji plastiku na tržište stavljaju i Evropa to sada uvodi kroz čitav niz mera, od kojih je jedna taksa za plasitku u neveroavtnom iznosu od 800e po toni, to znači da će članice morati za sve ono što nisu reciklirale i preradile u nove proizvode da plaćaju visoke penale", kaže Cvejanov.

Novac se, kažu stručnjaci, mora ulagati i u sakupljanje otpada kako bi svako domaćinstvo moglo da ga razvrstava i šalje u fabriku umesto na deponiju. Ovakvi koraci se međutim moraju preduzeti u što kraćem vremenskom roku jer istraživanja pokazuju da bi u narednih 20 godina količina otpada u okeanima mogla da dostigne preko 700 miliona tona i time prestigne ukupnu težinu svih riba.

Preporuka za vas

EU klimatski pakt upozorava da je Mediteran i dalje najugroženiji: 55 odsto plastičnog otpada završi u njemu

Komentari (0)

Magazin