Spremaju se za crne dane i tvrde da nisu teoretičari zavere ni "ludaci koji žive u šumi"

Pandemija koronavirusa pokrenula je pitanje koje postoji od kako je sveta i veka, ali na koje često zaboravimo - koliko dobro možemo da se snađemo u nepredviđenim okolnostima? Neki su na ovo odgovorili pravljenjem zaliha oružja, neki su gomilali brašno i mleko, a neki toalet papir. Preperi, društveni pokret koji se zasniva na preživljavanju u svim zamislivim okolnostima, trude se da budu spremni upravo za ovakve situacije.

"Suština prepinga je sprečavanje da vam se dogode loše stvari. Ako se ipak dogode, onda bar imate bolje sposobnosti da se sa njima nosite", objašnjava za Euronews Srbija Džon Rejmi, osnivač onlajn zajednice "The Prepared", koja okuplja veliki broj prepera širom sveta.

"Nismo ludaci koji žive u šumi"

Kada se spomene preping, ljudima na pamet uglavnom padaju ljudi koji žive izolovani u divljini, očekujući smak sveta ili neku sličnu katastrofu neslućenih razmera u svom malom bunkeru. Zbog čega je to tako?

"Mediji se uvek usredsređuju na najluđe prepere, jer su im oni zabavni. Ipak, ekstremisti ili teoretičari zavera predstavljaju prepere isto koliko i porodica Kardašijan predstavlja celu Kaliforniju", kaže Rejmi.

Dodaje i da su već zastareli "stereotipi o ludacima koji žive u šumi", i da su u pitanju, zapravo, milioni normalnih i zdravih ljudi iz svih sfera života.

"Ljudi najčešće misle da se preping odnosi na bunkere i metke, dok se, zapravo, mnogo više bavimo konzervama pasulja i zavojima. Većinu prepinga čine racionalne stvari, poput štednje za crne dane, ili dovoljno hrane u vašem domu za nekoliko nedelja. Ako u svom domu imate aparat za gašenje požara ili komplet prve pomoći, to je preping", ističe.

Pixabay

Adam Feterman je profesor socijalne psihologije na Univerzitetu u Hjustonu, a predvodio je tim naučnika koji je napisao akademski rad o preperima.

Na osnovu njegovog istraživanja, preperi zaista imaju tendenciju da veruju u teorije zavere.

"Oni, ipak, nisu isto što i 'teoretičari zavera', mada i jedni i drugi imaju za cilj da smanje nesigurnost sveta oko sebe. Preping se tiče mogućih ishoda i što bolje spremnosti za njih, dok 'teoretičari zavera' veruju u neke kolektive koji imaju zle namere. Jedno sigurno može da vodi do drugog, ali potrebna su dodatna istraživanja kako bi se ta veza zaista i utvrdila", kaže Feterman za Euronews Srbija.

Zašto ljudi postaju preperi?

Početak modernog prepinga verovatno bi trebalo da tražimo negde oko 1930. godine, jer je samo godinu dana ranije bio veliki ekonomski krah na Vol Stritu. Upravo su ovakve ekonomske krize, kao i pretnje od nuklearnih bombi koje su se pojavile nešto kasnije, najzaslužniji za rađanje preperskog pokreta.

Tome su doprineli i pisci i drugi umetnici koji su se sve češće bavili temama apokalipse, katastrofalnih scenarija i sličnog. Kako Rejmi navodi, postao je preper zbog svega što je proživeo, ali i zbog generalnih pogleda na svet.

"Očigledne stvari su proživljavanje događaja poput 11. septembra ili globalne finansijske krize 2008. godine. Ipak, već dugo sam zabrinut zbog stvari kao što su klimatske promene, digitalna privatnost, nejednakost u prihodima, ili kapitalizam u kasnoj fazi. Većinu karijere sam proveo u Silicijumskoj dolini i sarađujući sa vladom SAD, tako da sam iz prve ruke video koliko su ovi problemi veliki i koliko su institucije neefikasne u njihovom rešavanju. Sve to spojite zajedno i na kraju ćete dobiti racionalnu brigu oko toga kako će izgledati narednih nekoliko decenija - pred nama su ozbiljni izazovi", objašnjava.

Feterman, sa druge strane, smatra da ljudi vole da zamišljaju apokaliptične scenarije, jer tako dobijaju osećaj kontrole nad budućnošću koja je, sama po sebi, neizvesna.

"Preperi najčešće veruju da su ljudi sami po sebi asocijalni i da im se ne može verovati, da nema dovoljno resursa za sve, posebno u vanrednim situacijama, da je ključ opstanka konkurencija umesto saradnje, i da smo na ivici društvenog kolapsa", kaže.

U srži svega ovoga vidi pokušaj da se održi osećaj kontrole, a stalne pretnje ili neizvesnosti ne pomažu baš u toj nameri.

"Ljudi ne vole slučajnosti, pa se pripremaju jer im to pruža utehu da će biti spremni za ono što svet baca pred njih. Sama priprema verovatno im smanjuje anksioznost, kao neka vrsta rituala. Iako nemam dokaze za ovu poslednju tvrdnju, čini se da postoji određena korelacija sa opsesivno-kompulzivnim simptomima", ističe Feterman.

Katastrofe bude "prepersko ponašanje"

Situacija u kojoj je čitav svet pogođen koronavirusom, unela je neočekivane neizvesnosti u svakodnevni život - rafovi u marketima bili su prazni, lokali pozatvarani, a mnogi su dobili i otkaze zbog toga što poslodavci jednostavno nisu imali odakle da ih plaćaju.

"Pretnje, stvarne ili zamišljene, utiču na to da ljudi postanu preperi. U istraživanju smo otkrili da su Bregzit i izbori u SAD 2016. godine doveli do toga da sve više ljudi razmišlja o prepingu. Pretpostavljam da i drugi događaji poput pandemije takođe utiču na rast broja prepera. Za to imamo neke dokaze - prilično veliki broj ljudi pravio je zalihe tokom lokdauna", kaže Feterman.

Džordan Makenzi, profesor sociologije sa Univerziteta Vologong u Australiji, za Euronews Srbija objašnjava da je pandemija, zajedno sa klimatskim promenama o kojima se sve više priča, doprinela tome da se češće govori o "kraju" sveta nego ranije.

"Mogućnost ogromnog broja žrtava zbog virusa, poplava ili nestanka hrane, danas je mnogo prisutnija u mislima ljudi. Zato je i preping postao uobičajen, ali se sada ogleda u tome da svi kod kuće imaju zalihe hrane, maske za lice i sredstva za dezinfekciju ruku", kaže Makenzi.

Unsplash

Džon Rejmi smatra da je pandemija koronavirusa doprinela znatno većem broju prepera.

"Preping zajednica brzo raste tokom poslednje decenije, i to ne samo zbog kovida, iako je on motivisao mnoge nove ljude. Svaki put kad se nešto dogodi, bilo da se radi o prirodnoj katastrofi, vojnom puču ili sličnom, ljudi shvate da sami moraju da se staraju o sebi i svojoj porodici", ističe.

Slično ovome smatra i Feterman, ali uz malu zadršku.

"Odgovor državnih vlada na pandemiju verovatno je ojačao uverenje prepera da se ne može verovati drugim ljudima. Mislim da neki imaju stav "lepo smo vam rekli". Zapravo, dobio sam mejl od jednog prepera koji, u suštini, kaže upravo to", objašnjava.

Dodaje, ipak, da če na neke pandemija imati trajni uticaj, ali da ne veruje kako će mnogo ljudi postati aktivni preperi.

"U Hjustonu je, na primer, nakon Harvi uragana primećen porast nagomilavanja zaliha. Obično se u ljudima probudi 'prepersko ponašanje' posle nekih katastrofa. Posle februarskih smrzavanja u Teksasu, i ja sam slično razmišljao, ali sad mi to ni ne pada na pamet. Tako, jednostavno, radi odbrambeni psihološki sistem", kaže Feterman.

Ima i prepera iz Srbije

Prema Rejmijevim podacima, samo u SAD postoji između 20 i 30 miliona aktivnih prepera. Zajednica "The Prepared", ipak, nije ograničena samo na severnoamerički kontinent.

"Imamo i posetioce i članove iz Srbije. Iako se uglavnom fokusiramo na severnoameričku publiku, pomažemo mnogim ljudima širom Evrope. Brinu ih stvari poput Bregzita, klimatske krize, Putina i gladi", kaže Rejmi.

U ovoj zajednici, do pre nekoliko godina, najviše je bilo muškaraca starijih od 55 godina, bele puti, iz ruralnih sredina i konzervativnih političkih uverenja.

"Sada je sve drugačije, imamo ljude iz raznih životnih sfera, različitih pogleda na svet, koji dolaze iz velikih gradova", dodaje.