Istorijska suša u Paragvaju smanjila nivo vode na rekama koje su žila kucavica za zemlju

Nekoliko sušnih perioda koji su počeli krajem 2019. godine i dalje ostavljaju posledice na ceo region Latinske Amerike dok eksperti kažu da klimatske promene i seča šuma mogu samo da pojačaju negativne efekte.

U senci visokih silosa za žito koji se nalaze uz obalu reke Parane, drugog po dužini vodenog puta u Južnoj Americi, Lukas Krivenčuk stoji i posmatra radnike kako žure da natovare baržu sojom.

“Dvanaest barži treba da isplovi danas, ali moći će samo šest, nema vremena, nivo vode opada brzo“, kaže Krivenčuk, menadžer luke Tročjuk u južnom Paragvaju. On kaže da će ovo biti prvi put da je neka barža isplovila za protekla dva meseca.

Reka Parana koja prolazi kroz Brazil, Paragvaj i Argentinu pala je na najniži vodostaj za proteklih 77 godina. 

Nivo reke se privremeno povećao jer je Brazil  pustio vodu iz rezervoara hidrocentrale, ali on i dalje brzo opada. 

Ugrožene rezerve vode u Argentini

Suša je ugrozila i rezerve vode u Argentini, dovela do poskupljenja elekrične energije u Brazilu i pomogla izbijanje šumskih požara širom regiona.  

Paragvaj nema obalu i oslanja se na svoje reke za bezbroj društvenih, ekoloških i komercijalnih usluga, suočen je sa strašnim pritiskom.

„Paragvaj je zemlja bez izlaza na more, a reka je arterija u telu od koje zavisi život“, rekao je Krivenčuk.

Huan Karlos Munjoz, direktor administrativnog tela Paragvaja za luke i prevoz robe, kaže da je rečni transport veoma važan dok se ekonomija uglavnom fokusira na izvoz genetski modifikovane soje. 

Treća najveća rečna flota na svetu prenosi 96 odsto međunarodnog uvoza i izvoza Paragvaja duž dva velika plovna puta, Parane i Paragvaja, do i iz luka u Argentini i Urugvaju.

Reka Paragvaj je isto pala na najniži nivo, dok Munjoz kaže da je transportni sektor u gubitku 20 odsto u odnosu na očekivani prihod od 100 miliona dolara i to drugu godinu zaredom. 

Vlada proglasila vanredno stanje

Vlada je već proglasila vanredno stanje u Parani u julu i alarmirala javnost zbog rasta cena uvoznih proizvoda. 

Banka za razvoj Latinske Amerike Paragvaj je stavila na listu najranjivijih  zemalja kada su u pitanju ekstremne klimatske promene. 

U zemlji je primetna i velika deforestacija. Ostalo je samo sedam odsto Atlantskih šuma koje su do pre nekoliko decenije prekrivale istok zemlje. 

Masovna seča šuma je najviše izazvana naglim skokom proizvodnje soje i uzgajanja stoke.
Stručnjaci kažu da kraj suše nije ni na vidiku niti se očekuju veće padavine u narednom periodu.
Nivo reke je toliko opao da su i ribari ostali bez posla jer nemaju više šta da upecaju.

Ugrožena je i proizvodnja struje u hidrocentrali na brani Jakureta koju Paragvaj deli sa Argentinom. 

Mercedes Kanese, konsultant za energiju i bivši zamenik ministra energetike istakao je da Paragvaj ne oseća smanjenje proizvodnje struje, jer je ne koristi u velikom obimu. Ali da gubi čiste pare jer sav višak proizvedene struje vredan 1.5 7 milijardi dolara godišnje, izvozi susedima.