Igre 
Naučnici rešili misteriju kako su stanovnici Uskršnjih ostrva pili vodu direktno iz mora
Komentari27/09/2021
-22:25
Kada su evropljani prvi put stigli na Uskršnja ostrva, bili su iznenađeni kada su videli domoroce kako vodu piju direktno iz mora. Skupa sa poznatim Moai statuama, ovo čudo prirode dodato je na listu lokalnih misterija.
Istraživači su kasnije saznali da je snabdevanje vodom za piće dolazilo iz slatkovodnih "priobalnih džepova". Ovog meseca otkrili su još novih detalja.
Uz pomoć dronova, istraživači su došli do boljeg razumevanja kako je narod Rapa Nui tokom istorije prikupljao vodu kojom se snabdevala lokalna zajednica.
profimedia
Tehnologijom do vode za piće u moru
Prema Robertu DiNapoliju, istraživaču na postdoktorskim studijama antropologije i životne sredine na Univerzitetu Bingamton, kišnica na Uskršnjim ostrvima pada direktno kroz porozno tlo u podzemnu stenu koja skuplja vodu.
Voda se pojavljuje uz obalu u vidu džepova slatke vode koja curi u okean.
Studija koju su sproveli DiNapoli i kolege istraživači sa Univerziteta Binghamton koristila je savremenu tehnologiju za lociranje džepova punih vode duž priobalja, omogućavajući sistematičniji pristup pronalaženju slatke vode.
Koristili su dronove sa termalnim kamerama koji su locirali džepove sa vodom.
Povezane vesti
"Malo je slana, ali ne mnogo, ta voda nije baš najboljeg ukusa", objašnjava.
profimedia
Otkrivanje istorijskih vodotokova
Antropolozi su otkrili da su, kako bi bolje prikupljali vodu iz džepova na obali, narod Rapa Nui pravili podvodne brane u okeanu kako bi držali razdvojenu slatku od slane vode. Pravili su i bunare koji su preusmeravali vodu pre nego što završi u okeanu.
Ovo ostrvo nema nijednu reku ili potok, ima svega tri jezerceta koja tokom sušnih perioda često presušuju.
"Živeli su u teškim uslovima, pa su i razvijali zanimljive strategije za preživljavanje. Ovo je pravi primer kako su ljudi iskoristili ograničenja života na ostrvu", objasnio je DiNapoli.
profimedia
Put za buduće istraživanje suša
Mesta kao što je Uskršnje ostrvo sklona su sušama zbog ograničenih zaliha sveže vode. Time se mogu uvrstiti među zajednice koje su najugroženije nestašicom vode jer klimatske promene samo pogoršavaju efekte suše.
Rezultati nove studije poslužiće kao osnova za nove projetke kojima će se istraživati kako priobalni čepovi sa vodom funkcionišu tokom perioda produžene suše.
Povezane vesti
Univerzitet Bingampton je ranije sproveo istraživanje o višegodišnjoj suši od koje je dva od tri jezera na ostrvu presušilo.
DiNapoli kaže da, kada jezera presuše, džepovi ostaju jedino mesto gde može da se dođe do vode za piće.
Godišnje je 55 miliona ljudi pogođeno sušom, dok četiri odsto svetske populacije trpi nestašicu u snabdevanju vodom. Ujedinjene Nacije su postavile Cilj održivog razvoja, po kom će svi ljudi morati da imaju pristup vodi i kanalizaciji do 2030. godine.
Komentari (0)