Da li bi trebalo da dremnemo na poslu: Stručnjaci ističu potencijalne benfite koje bi ova navika mogla da ima

Dremanje tokom dana je kulturna norma u nekim delovima sveta, ali da li može da preobrazi vaš radni dan? Stručnjaci polemišu o potencijalnim prednostima ove navike. 

Ljudi dremaju u garažama, na sporednim ulicama pre nego što pokupe decu iz škole, u kapsulama za dremanje koje se iznajmljuju na sat ili opruženi u krevetu dok rade od kuće.

Ali da li oni koji dremaju tokom dana ili na poslu zaista imaju koristi po zdravlje?

Nekoliko istraživanja je pokazalo da dremanje može doneti koristi, poput poboljšane memorije i fokusa, prenosi Euronews.

Evo nekoliko saveta o tome kako dnevno dremanje može doneti benefite.

Neka dremke budu kratke

San je jednako važan za zdravlje kao i ishrana i fizička aktivnost, ali mnogi ljudi ga ne unose dovoljno, kaže Džejms Rouli, direktor programa za medicinu sna na Univerzitetskom medicinskom centru Raš.

"Mnogo toga ima veze sa elektronikom. Nekada su to bili televizori, ali sada su mobilni telefoni verovatno najveći krivci. Ljudi ih jednostavno nose sa sobom u krevet i gledaju", rekao je Rouli.

Na primer, studija iz 2021. godine pokazala je da su mladi odrasli koji su koristili telefone pre spavanja imali veće šanse da prijave probleme sa snom.

Ključ za efikasno dremanje je da ono traje kratko, kaže Rouli, dodajući da kratke dremke mogu biti osvežavajuće i povećati budnost.

profimedia

"Većina ljudi ne shvata da dremke treba da traju između 15 i 20 minuta", rekao je Rouli.

"Sve što traje duže može izazvati problem sa inercijom sna – mogu se javiti teškoće pri buđenju i pospanost".

Osobe koje se stalno oslanjaju na dremke da bi nadoknadile nedostatak sna trebalo bi da razmotre i svoje navike odlaska na spavanje, dodao je.

Kada je najbolje vreme za dremanje?

Popodnevni sati su idealni za dremanje jer se poklapaju s prirodnim cirkadijalnim padom energije, dok dremanje posle 18 sati može ometati noćni san kod ljudi koji rade tokom dana, kaže Majkl Či, direktor Centra za san i kogniciju na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.

"Bilo koje trajanje dremke doneće osećaj osveženja. To je kao sigurnosni ventil. Postoje jasne kognitivne koristi", rekao je Či.

Pregled studija o dremanju sugeriše da je optimalna dužina dremke oko 30 minuta kada se uzmu u obzir praktičnost i koristi, kaže Rut Leong, istraživač na singapurskom centru.

"Kada ljudi dremaju predugo, to možda nije održiva praksa, a duga dremanja koja prelaze dva sata mogu negativno uticati na noćni san", rekla je Leong.

Stručnjaci preporučuju da se alarm podesi na 20 do 30 minuta kako bi se ostavilo nekoliko minuta za uspavljivanje. Međutim, neki tvrde da čak i kratka dremka može imati osvežavajući efekat.

Stvaranje prostora za san

Dremke su prihvaćene, pa čak i neophodne u nekim profesijama. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) podstiču medicinske sestre koje rade noćne smene da dremaju. Međutim, mnoge medicinske sestre ne mogu da spavaju u bolnicama gde rade jer su previše zauzete i nemaju pristup krevetima.

"Medicinske sestre se redovno bore da imaju dovoljno vremena čak i za osnovne potrebe, poput odlaska u toalet ili izlaska na svež vazduh, a kamoli za dremku", rekao je portparol Nacionalnog sindikata medicinskih sestara.

Neke kompanije pokušavaju da reše ovaj problem. Inspirisan svojom majkom koja je radila kao medicinska sestra, Nil Vong osnovao je Nap York, koji u Njujorku nudi kapsule za spavanje koje se mogu iznajmiti za oko 27 dolara (26 evra) na sat.

Njegovi redovni klijenti uključuju ljude koji svakodnevno dugo putuju na posao, vozače UPS-a, pripadnike obezbeđenja koji rade dva puna radna vremena i lekare iz obližnjih bolnica.

Nap York nudi i popuste od 50 odsto za esencijalne radnike, poput policajaca, vatrogasaca i hitnih medicinskih službenika.

"U ovom društvu zapravo imate samo dva mesta za spavanje – krevet kod kuće i hotelsku sobu koja košta oko 100 dolara", rekao je Vong.

"Zaista ne postoji treći prostor koji je tih, koji pruža privatnost, a u kojem možete i da odmorite".