U nekim konzervama tunjevine i do četiri puta veća količina žive od dozvoljene: Da li je novo istraživanje alarm za EU?

Francuska nevladina organizacija "Bloom" nasumično je testirala 148 konzervi tunjevine iz pet evropskih zemalja, otkrivši u svima kontaminaciju živom. Jedna od deset konzervi je premašila dozvoljene nivoe za svežu tunu. Neki uzorci su sadržali čak četiri puta više od dozvoljenog praga, a izveštaj je ponovo pokrenuo debatu o bezbednosti hrane u Evropi, piše Euronews.

Glavna autorka je 25-godišnja biohemičarka Džuli Guterman. Nije radila samo na uzorcima tunjevine koje je "Bloom", već je pregledala dokumente FAO, SZO i EU još iz 1960-ih da bi shvatila kako je postavljena granica od 1 miligrama žive po kilogramu. Zaključila je da nivoe postavljaju javne vlasti u dosluhu sa lobistima.

"Javni organi su pogledali nivo kontaminacije živom u tuni i postavili propise na taj nivo. Drugim rečima, postavili su maksimalan nivo žive u tuni kako bi im omogućio da prodaju sve svoje zalihe tune, koje su veoma kontaminirane živom, a ne da bi zaštite javno zdravlje. Jer ako bismo postavili pravi nivo zaštite javnog zdravlja, bili bismo znatno ispod onoga što je postavljeno na nivou Evropske unije", rekla je ona.

profimedia

Kako je dodala, prioritet im je da u francuski zakon upišu da će se od sada na tunu primenjivati najstroži postojeći standard za živu koji važi i za ostale ribe, a zatim da brane ovu meru pred Evropskom komisijom.

"Bloom" je udružio snage sa drugom francuskom nevladinom organizacijom "Foodwatch" kako bi pokrenuli kampanju pritiskajući nacionalne i evropske vlasti da promene trenutna pravila.

Da li će istraga oganizacije uspeti da izdejstvuje strože evropske mere za kontroverznu hranu poput tunjevine? To pitanje postavljeno je portparolu EU za zdravlje i bezbednost hrane, kao i da li imaju nameru da smanje granice žive u tuni sa 1 miligrama po kilogramu na 0,3? 

"Ako nivoe spustite prenisko, postoji rizik da će sva ulovljena riba postati neupotrebljiva za konzumaciju. Dakle, morate pronaći ravnotežu između zaštite potrošača i unosa zagađivača. S druge strane, takođe morate da se uverite da lanac snabdevanja te ribe ostane dostupan na tržištima", rekao je portparol EU za zdravlje i bezbednost hrane Stefan de Kersmaker.

Na pitanje da li je sve ovo pitanje zaštite tržišta pod pritiskom lobija za tunjevinu, odgovara:

"Ne. To nije tačno. Mi gledamo na dva izuzetno važna prioriteta koja prevodimo u našim maksimalnim nivoima za bilo koju ribu o kojoj govorimo. S jedne strane, zaštita potrošača od zagađivača, od žive. S druge strane, osiguravanje da potrošači mogu nastaviti da ubiru prednosti konzumiranja ribe", rekao je de Kersmaeker.

profimedia

Ipak, portparol EU je dodao da nivoi tune nisu zacrtani u kamenu.

"Uvek se mogu smanjiti ako postoje naučni dokazi koji jasno pokazuju da treba da idemo na smanjenje maksimalnog nivoa zagađivača", dodao je.

Na pitanje da li nema dovoljno dokaza koji zahtevaju snižavanje pragova žive u tunjevini, on je objasnio da Komisija sledi mišljenje Evropske agencije za bezbednost hrane.

De Kersmaeker je dodao da neće komentarisati jedan izveštaj nevladine organizacije, ali je podstakao da proveri naučnu snagu ili validnost zaključaka takvih izveštaja "sa naučnicima". 

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je odgovorna za procenu rizika povezanih sa određenim zagađivačima, na osnovu toga, onda Evropska komisija postavlja granice.

EFSA je za Euronews navela da nisu primili nijedan zahtev da ažuriraju svoje mišljenje iz 2012. o rizicima od žive u hrani. Međutim, EFSA očekuje da će uskoro dobiti novi zahtev za procenu rizika i koristi u vezi sa potrošnjom ribe.