Grupa prijatelja sastaje se svakog četvrtka već 56 godina: "Nekada smo pričali o fudbalu, a danas više o penziji"

Četvrtak je uveče u malom jorkširskom pabu pod nazivom "Beli labud", gde u jednom tihom ćošku, zbijeni oko stola sa pintama piva i Ginisa, sedi grupa starijih muškaraca.

Pol Hejns, Bil Manden, Ken King, Piter Tirlvol, Brajan Ejrs i Dik Koton ne bi mogli da zamisle da drugačije provedu četvrtak uveče, budući da im je ovaj sastanak prerastao u naviku pre više od pola veka.

Grupa, koja je sada u ranim osamdesetim, tvrdi da su sastanak možda propustili desetak puta od davne 1968. godine, kada su prvi put seli na pivo.

"Veoma retko propustimo četvrtak. Dešavalo se da više nas ode u isto vreme negde na odmor. Kada je situacija baš očajna ostane nas bar troje", kaže sa ponosom penzionisani inženjer elektrotehnike Piter za BBC.

Šesdesetih godina prošlog veka tadašnji studenti Ken i Pol stekli su običaj da posle treninga golfa sednu na piće.

Navika je brzo prerasla u nepokolebljivu tradiciju. Ken se našalio da ukoliko bi jedan član društva propustio sastanak, usledila bi mu "pismena opomena."

Broj grupe nije uvek bio stalan, s obzirom na to da su prijatelji, kolege i komšije dolazili i odlazili. A kako su prijatelji ulazili u različita životna doba i teme za razgovor su se drastično menjale.

"Nekada smo pričali o fudbalu i seksu. Ovih dana teme su više prostate i penzija", šali se Piter, okružen prijateljima u pabu u Šefildu.

Isti ljudi, različiti pabovi

Prijatelji, koji su već zakoračili u devetu deceniju života, ponekad se sastaju u pabovima u Šefildu, a povremeno obilaze lokale u Roterhamu, pošto ih je život odveo na različite krajeve Južnog Jorkšira. Ipak, trude se da ostanu verni prema lokalima u kojima su ih dočekali otvorenog srca.

"Rekao bih da u proseku po devet godina idemo u isti pab. Najčešće nije slučaj da mi prestanemo da idemo negde, već da se taj lokal zatvori", kaže Piter.

Čak ni globalna pandemija nije mogla prekine ovu tradiciju, jer je četvrtak postao virtuelna noć kada bi se prijatelji čuli i videli preko Zoom-a. U tom periodu su mogli da im se pridruže i stari drugovi koji su napustili Južni Jorkšir, i danas žive preko okeana, pa je "nova tradicija" ostala.

"Još uvek organizujemo Zoom poziv jednom mesečno, nismo hteli to da prekinemo posle kovida", rekao je Ken.