Igre 
"Tenk ju maj frend": Smejali smo se Aleksi Avramoviću, ali koliko naši građani zaista dobro govore engleski jezik?
Komentari24/08/2024
-08:08
Nakon čestitki na osvojenom trećem mestu u košarci na Olimpijskim igrama u Parizu, novinarka Eurosporta upitala je srpskog reprezentativca Aleksu Avramovića kako se oseća tim povodom. Njegov odgovor nasmejao je mnoge, ali koliko zaista dobro govorimo engleski jezik, u kojim segmentima smo loši i gde se nalazimo u odnosu na druge narode - razgovarali smo sa onima koji su najbolje upoznati sa tim.
Način na koji je Aleksa Avramović opisao kako se oseća povodom osvaja bronzane medalje na Olimpijskim igrama, kod mnogih je izazvao različate komentare.
Ipak, ako pitate stručnjake, Aleksa nigde nije pogrešio jer je poruka koju je poslao veoma jasna, što je najvažnije u komunikaciji.
Iako je izgovor srpskog košarkaša ostao zapažen, naši fudbaleri takođe su katkad znali da nas nasmeju svojim izlaganjima.
Pa ipak, najistaknutiji u ovoj disciplini su definitivno srpski političari, za koje se ispostavilo da glavobolje sa engleskim predstavljaju višegeneracijski problem.
Za Slobodana Miloševića su pričali da govori "moravski engleski", ali se ni bivši ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović i aktuelni ministar policije Ivica Dačić takođe nisu proslavili sa izgovorom.
Ipak, kao najzapaženije ostaće upamćeno obraćanje Vuka Draškovića svetu u direktnom programu CNN-a a za vreme bombardovanja SRJ 1999. godine.
Povezane vesti
Ali, nismo ovde da bismo nabrajali ko od javnih ličnosti kako govori engleski, već da utvrdimo kako se naši građani služe jezikom koji se u svetu najčešće koriste posle maternjeg.
Kako govorimo engleski u odnosu na druge narode?
Statistika je i u tom pogledu neumoljiva, pa se na testovima koje svake godine sprovodi kompanija "Education First" pokazalo da Holanđani najbolje govore engleski. Ispitivanje se vršilo nad 113 zemalja, a Srbija je zauzela visoku 24. poziciju.
Statistika takođe kaže da je više ljudi na svetu naučilo engleski kao drugi jezik nego što ima izvornih govornika engleskog jezika, a Britanski savet navodi da postoji 750 miliona ljudi koji govore engleski kao strani jezik i 375 miliona ljudi koji ga uče.
Radeći više od dve decenije kao predavač engleskog jezika, Emilija Ušćumlić Ković iz Centra Britannica iz Niša kaže da smo kao nacija talentovani za učenje engleskog, te da smo u odnosu na Španace, Italijane ili Grke, sa kojima je takođe radila - pokazali bolje razumemo ovog jezika.
Unsplash
"Srbija se jako visoko kotira po uspehu na Cambridge ispitima. Pri vrhu smo tu sa Nemcima, Skandinavcima i Hrvatima, to su informacije od pre nekoliko godina", ukazuje profesorka Ušćumlić Ković za Euronews Srbija.
Kao važnu stvar, profesorka navodi da u Srbiji postoji veliki broj privatnih škola koji još od početka 2000-ih postoji u svim gradovima i trend.
"Svi idu u privatne škole, sva deca idu u privatne škole, to takođe doprinosi opštem znanju engleskog", kaže ona.
Povezane vesti
Da smo talentovani za ovaj jezik saglasna je i profesorka poslovnog engleskog Jelena Perišić koja takođe nakon duge prakse sa polaznicima kurseva ima pozitivan utisak o tome kako poznajemo engleski, navodeći da smo u proseku na B1 nivou.
"Ja prvo moram da pohvalim naše ljude koji se stvarno trude da se usavršavaju i napreduju, uče i samostalno i sa nastavnikom, i rade na svojim veštinama, jer je engleski danas postao uslov za zapošljivost", ističe naša sagovornica.
Gde najviše grešimo?
Jelena je specijalizovana za obuku ljudi iz sveta biznisa, pa kako i sama kaže - najčešće sarađuje sa zaposlenima u prodaji, finansijama, IT, marketingu, vlasnicima biznisa, menadžerima projekata iz raznih branši.
Povezane vesti
"Ljudi u biznisu sa kojima ja uglavnom radim, su obično na nivou kada su sposobni da pošalju tačnu poruku. A što se grešaka tiče, kao opše mesto bih pomenula nepoznavanje suptilnijih veština, kao što su koliko direktni treba da budu, kako da se na najbolji način predstave potencijalnom poslodavcu ili klijentu, kako da odbiju nešto, a da ostanu ljubazni I profesionalni, kako da zastupaju svoj stav, kako da uspešno prezentuju, kako da pregovaraju...", objašnjava za Euronews Srbija profesorka Perišić.
S druge strane, njena koleginica iz Niša najviše radi sa decom zaključno sa srednjoškolcima, ali neretko i sa starijima kojima je potrebno unapređenje jezika zbog radnog mesta.
profimedia
Kaže da je sa decom fizički zahtevnije raditi, jer ih je neophodno nonstop animirati zbog pažnje, ali da rad sa starijima često predstavlja veći izazov.
"Ja se bavim ovim poslom od 1997. godine i ranije je bilo drugačije. Tada, krajem devedesetih i početkom 2000. Postojali su pravi početnici koji su u školi učili nemački, ruski i francuski i nisu učili engleski. I sa njima se lakše moglo raditi, dok danas polaznici danas koji su ispod B1, B2 nivoa - oni su svi učili engleski, ne postoje ljudi koji ga nisu učili. Sada su svi učili engleski, ali nisu ga naučili. Najteže je sa tim ljudima koji kao nešto pričaju, znaju, ali pogrešno. Ispraviti tako nešto je muka živa, jer to im je negde utisnuto u mozak i mnogo je teže ispraviti pogrešno nego naučiti od početka nekog", jasna je naša sagovrnica.
Fenomen tarzanskog engleskog
Već smo spomenuli ozloglašeni "tarzanski engleski", ali kako na ovaj fenomen/problem gledaju oni čiji je je zadatak da ga suzbijaju kod učenika.
Za profesroku Ušćumlić Ković važno je - da li razumemo našeg sagovornika, te da je u osnovi onda sve "donekle u redu".
"Taj tarzan engleski gde osoba samo nabacuje reči bezveze, gde greši i vremena, i gde takva kombinacija glagola ne postoji, to je po meni mnogo teško ispraviti", isitiče ona navodeći da je problem u tome to je teško promeniti navike kod nekoga ko se godinama služi takvim govorom.
S druge strane, profesorka Perišić ima sličan stav, ona objašnjava da tarzanski engleski nije vezan samo za izgovor, već za premalo znanja o jeziku.
profimedia
"Međutim, najvažnije je da sagovornik razume šta govorimo, a da li je naše r ili č tvrđe, na tome se može raditi. Izgovor nije na prvom mestu prioriteta. Na prvom mestu je to get the job done. Engleski više ne pripada nikoma, on je lingva franca poslovnog sveta. Tako da sve manje ljudi stremi savršenom britanskom ili američkom izgovoru", ukazuje Perišić.
Ona je navela primer svog bivšeg đaka koji je sam smišljao pravila engleskog, ali da ga to nije ometalo u poslu.
"Imala sam jednog đaka koji je samo tako govorio, koji je izmišljao svoja pravila na engleskom, ali je poslovao fantastično. U poslu nije imao problema, sarađivao je sa nekim kineskim firmama i to mu je išlo super, ali iskreno - bilo je jako teško ispravljati njegove greške", priseća se Perišić.
A kako zvučio strancima?
Kada je reč o tome kako naš engleski zvuči strancima, i po tom pitanju naše sagovornnice su optimistične.
Profesorka iz Niša objašnjava, da iako nismo u potpunosti turistička zemlja, retko gde se desi da osoba koja vrši neku uslugu, da ne da se sporazume sa stranim državljaninom.
"Stranci se malo žale na neke državne institucije, kada moraju nešto u policiju da prijave ili da izvade vizu. Evo konkretno jedan moj polaznik, on je duže ovde i uči srpski, ali ništa od toga mu ne znači jer svaki put sad ide u policiju, kaže da se jedva tamo sporazume pa mora da povede nekog", objašnjava Emilija Ušćumlić Ković iz Centra Britannica.
S druge strane Jelena Perišić navodi da kada naši ljudi sarađuju sa ljudima iz okruženja, koji su na sličnom nivou poznavanja engleskog kao i mi - uglavnom se odlično razumeju.
profimedia
"Međutim, ako sarađuju sa izvornim govornicima ili onima koji se se školovali u zemlajma gde je engleski maternji jezik, možda prevelika ili nedovoljna formalnost u komunikaciji može da iznenadi, preterana direktnost, kao i nemogućnost da se koncizno izraze, pa sagovornik mora da se dobro namuči da ispravno shvati poruku", zaključuje naša sagovornica.
A što se tiče Aleksinog engleskog s početka teksta... Perišić kaže da je potpuno razumljivo sve što je Avramović rekao i da je u konačnici to najbitnije.
Komentari (0)