Nekadašnji "Šugavac" pretvoren u "Mali Dunav": Neobična oaza prirode i nauke na pola sata vožnje od Beograda

Komentari

Autor: Nevena Petrović

30/12/2023

19:51

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Na pola sata vožnje od centra Beograda smešten je Radmilovac, ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta. Ono zauzima 83 hektara površine, od čega je najveći deo pod vinogradima i voćnjacima, manji pod ratarskim kulturama, a najmanji i najlepši je Mali Dunav. To je centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju, koji predstavlja nešto poput makete - umanjene verzije velike reke.

"Inače, Mali Dunav priča priču o svemu onom što je bitno i važno za reku Dunav", kaže za Euronews Srbija Zoran Marković, biolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

Ovo mesto nije oduvek bilo zelena oaza nadomak betonske gradske pustinje. Naime, to je bio zapušten prostor u šipražju. Ovde je tekao potok Šikarice koji je vremenom spontano promenio ime u ono koje mu je narod dao - Šugavac, zbog zagađene kanalizacione vode koja je njime tekla.

Jedinstvena kombinacija parka, istraživačkog i turističkog centra

Onda je grupa ljudi odlučila da u ovo mesto uloži svoj trud, vreme, ljubav i novac. Na čelu te grupe je bio profesor Zoran Marković s Poljoprivrednog fakulteta. Uspeli su da naprave kombinaciju idiličnog vrta s kapijama otvorenim za posetioce, naučno-istraživačkog centra i mesta za učenje na zanimljiv način, a zagađeni potok je postao mali tunel.

Sve je počelo pre sedamnaest godina.

"U tom momentu niko od starih kolega nije želeo da nešto stvara na ovom prostoru. Meni se prostor dopao i tada sam otišao kod dekana profesora Ralevića, zamolio ga da na tom prostoru pokušam ja nešto da stvorim, znači da ga na neki način dobijem na upravljanje. Profesor mi je rekao: 'Naravno, nemojte samo tražiti novce, novaca fakultet nema, a sve ostalo ćemo vam biti maksimalno na usluzi i bićemo podrška'. Tako je i bilo", priseća se profesor Marković.

Uređivanje donjeg toka Malog Dunava već je pri kraju. Poslednja tačka mu je Đerdapska akumulacija, jer je Crno more ipak predaleko.

Za godinu, dve, na red će doći gornji tok reke, odnosno "Mali Švarcvald".

Šetnja kroz praistoriju

U proleće, leto i ranu jesen, Mali Dunav je otvoren za posetioce i dolaze stotine ljudi dnevno, od dece iz vrtića do penzionera, često u organizovanim grupama.

Ovaj prostor je oživljena priča o Dunavu i njegovim obalama, o biljkama i životinjama koje žive u reci i oko nje, prvim naseljima uz tok reke, kulturama i ljudima.

Priča o Dunavu traje više desetina hiljada godina. Jedan od najzanimljivijih delova centra Mali Dunav je naselje praistorijskog ribara, rekonstrukcija čovekovog života kroz razdoblja praistorije.

Pravo iz pećine, u kakvoj je nekada živeo naš predak, dolazi se i do rekonstrukcije naselja Lepenskog vira, odnosno prikaz života iz ere starčevačke kulture, a zatim i vinčanske.

Profesor vreme vinčanske kulture koja je trajala oko hiljadu godina zove Zlatnim dobom čovečanstva, ali je i njemu došlo kraj.

Šetnja praistorijom u "Malom Dunavu" završava se kod takozvane "kućice siromašnog ribara".

"Taj ribar, iako je bio materijalno siromašan, verovatno je duhovno najbogatiji čovek na svetu. On živi pored vode, uspavljuju ga cvrčci, bude ga ptičice, hrani se ribom, najzdravijom namirnicom i potpuno je miran. U prevodu - ima sve ono čemu teži inteligentan i pametan čovek, kakvi smo valjda mi, pripadnici te Homo sapiens kulture", zaključuje profesor Marković.