Kakva mutacija mora da bude da vakcine više ne bi delovale

Britanski, južnoafrički, indijski... Virusi se neprestano menjaju. Njihov genetski kod je sklon promenama koje se nazivaju mutacijama i koje mogu promeniti izgled virusa ili uticaj koji će imati na njegove domaćine.

Iako nas najviše plaše vesti o novim sojevima virusa korona među kojima je u našoj zemlji primat preuzeo onaj britanski kojim je, prema podacima, u Srbiji zaraženo 95 odsto obolelih, stručnjaci upozoravaju da virusne mutacije obično nemaju značajan neposredni efekat na sposobnost virusa da izazove bolest kod ljudi.

Kako nastaje mutacija?

Sve aktuelne verzije korona virusa SARS-CoV-2 oslanjaju se na domaćina da bi preživele i nastavile da se repliciraju. Virus napada telo domaćina vezujući se za ćelije u nameri da prenese svoj genetski materijal (RNK). Ćelije domaćina čitaju genetski kod i repliciraju ga stvarajući tako više virusa.

Taj novi virus zatim ostavlja ćeliju u potrazi za drugim domaćinom da bi ga zarazio. Ponekad, kada se taj genetski kod prevede u proteine, deo koda se promeni. To se naziva mutacijom i često se dešava.

Pixabay.com

 

Na našu sreću, DNK ima bolji integritet od RNK. Ako postoje male promene ili ono što nazivamo mutacijama u genetskom kodu virusa, DNK to može popraviti i vratiti sve u normalu.

Dakle, svaki put kada se dogodi replikacija, mala je šansa da bi se kod mogao promeniti. Međutim, kada virus vremenom zarazi veliku populaciju, onda se povećavaju i šanse da se virus bolje prilagodi našem DNK.

Da li će vakcine moći da se bore sa novim sojevima?

Zbog toga nije iznenađujuće što virus poput SARS-CoV-2 koji izaziva kovid 19 mutira. Dobra vest je da su naučnici i prizvođači vakcina na to računali, ali pošto su sve četiri dostupne vakcine u Srbiji različite, postavlja se pitanje koja vakcina će nas najduže štititi od novih sojeva?

"Može se desiti da će nas kineska vakcina za nijansu duže štititi od nekih promena nego što se očekuje od Fajzerove, AstraZeneka i Sputnjik V vakcine. Da li će to biti neka značajnija zaštita, rano je reći jer prosto nemamo dovoljno informacija da bismo to mogli da tvrdimo. Svakako taj S protein je u svakoj vakcini najvažniji i svaka je uglavnom na njemu zasnovana, pa se tako i kod kineske pretežno stvara odgovor na njega. Ako je izmenjen virus, antitela se dominantno stvaraju na S protein, pa on ostaje potpuno netaknut", objašnjava za Euronews Srbija dr Marija Gnjatović  iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP).

Šta mora da se desi da vakcine postanu otporne na neki od potencijalnih sojeva?

"Treba da se desi više promena na S proteinu na kojem su bazirane vakcine. S protein je ključan za stvaranje tih progresivnih zaštitnih antitela i ako tu bude nekih značajnih promena, može se desiti da novi soj izbegne ta nastala antitela i imunološki odgovor", navodi Gnjatovi.

EPA/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Prema njenim rečima, normalno je da se virus stalno menja, ali je važno da se ne radi o promeni strukture virusa već njegove funkcionalnosti - kako napada, kakvu kliničku sliku izaziva, itd.

Što se tiče vakcine kineskog prizvođača Sinopharm, još uvek se ne zna da li je ključ u otpornosti na nove sojeve upravo u širokoj paleti antitela koje pruža za razliku od drugih vakcina.

"Videli smo da se u slučaju infekcije jako brzo povećavaju antitela, za dan ili dva deset puta su veće vrednosti. Vidimo i da je jači taj B-ćelijski odgovor, ali nemamo još dovoljno informacija za T-ćelijski odgovor", zaključila je dr Marija Gnjatović u razgovoru za Euronews Srbija.