Gde se u Evropi najzdravije jede: Tri tipa ishrane za zdravlje tela i duha

Danas većina ljudi zna prednost zdrave ishrane. Sveže voće i povrće daju nam vitamine i minerale potrebne za rad imunog sistema i borbu protiv bolesti. Meso i riba daju nam proteine, koji pomažu rast mišića i ubrzavaju metabolizam. Celovite žitarice su prepune vlakana, baš kao i mahunarke. 

A neke zemlje su kroz vekove usavršile odnos tih namirnica u svojim receptima mnogo uspešnije, nego druge, piše Euronews.

Mediteranska ishrana

Jedna studija predvođena fizijatrom Anselom Kizom iz Minesote dubinski je istražila uticaj ishrane na zdravlje o obuhvatila na hiljade ispitanika širom Evrope, Amerike i Japana. Pored toga što je otkriveno da povišen holesterol i krvni pritisak, dijabetes i pušenje predstavljaju univerzalni faktor rizika za srčana oboljenja, studija je otkrila da mediteranska ishrana bolja od svih ostalih u očuvanju zdravlja.

Ukorenjena u povrću, integralnim žitaricama, ribi i mlečnim prerađevinama, mediteranska ishrana bogata je nutrijentima, ali ne i kalorijama zbog čega se preporučuje u borbi protiv gojaznosti, ali i dijabetesa i bolesti srca.

Usplash

Istraživanje Univerziteta Harvard ističe da su osobe koje su sledile ovakav način ishrane imale 25 posto manji rizik od dobijanja kardiovaskularnih bolesti tokom perioda od 12 godina. Štaviše, oni koji su se najdoslednije pridržavali smernica mediteranske ishrane, pokazali su 24 posto manji rizik od kardiovaskularnih oboljenja i 23 posto manji rizik od prerane smrti, u poređenju s onima koji su se najmanje pridržavali. 

Zemlje u kojima se najviše praktikuje mediteranska ishrana su Grčka, Španija i Italija.

Nordijska kuhinja

I na krajnjem severu se dobro jede - stanovnici nordijskih zemalja imaju, ne samo kvalitetniji jelovnik, nego i bolje mentalno zdravlje u odnosu na ostatak planete.

Povezane vesti

Biznis vesti

Gotovo četvrtina stanovništva u Srbiji ne može sebi da priušti zdravu hranu

U Srbiji u 2017. godini čak 23,9 procenata stanovništva nije moglo sebi da priušti zdravu ishranu.

12/07/2021

13:43

https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/8510/gotovo-cetvrtina-stanovnistva-u-srbiji-ne-moze-sebi-da-priusti-zdravu-hranu/vest

pročitaj celu vest

Društvo

Opasan trend u Srbiji skupo se plaća, i ne samo u novcu: Dijetetski suplementi sumnjivog porekla preplavili internet

stručnjaci savetuju da kupci provere da li na ambalaži postoji deklaracija i potvrda da je prepaat upisan u bazu Ministarstva zdravlja.

21/04/2023

18:12

https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/84637/opasan-trend-u-srbiji-skupo-se-placa-i-ne-samo-u-novcu-dijetetski-suplementi-sumnjivog-porekla-preplavili-internet/vest

pročitaj celu vest

Usplash

Raženi hleb, lokalno voće i povrće i sveže uhvaćena masna riba ključni su sastojci ishrane stanovnika Norveške, Finske, Islanda, Švedske i Danske.

Nordijske zemlje takođe imaju naviku da jedu sezonski, što ide ruku pod ruku sa upotrebom lokalno uzgojenih namirnica. Prednost takvog pristupa je u tome što su proizvodi koji prelaze kraći put od njive do tezge manje tretirani različitim konzervansima za očuvanje svežine, za razliku od uvoznih proizvoda.

Francuska kuhinja

Francuzi su poznati po kroasanima, sirevima, dimljenim mesnim prerađevinama i drugim masnim đakonijama, ali zato retko pate od srčanih oboljenja. Ovaj paradoks dugo je mučio lekare i dijetetičare, dok 1991. Serž Reno, naučnik Univerziteta u Bordou, nije istražio taj fenomen.

Usplash

Ispostavilo se da su obroci u toj zemlji tradicionalno manji i da se masne i kalorične namirnice jedu umereno i povremeno.

Jedno od objašnjenja je i to da Francuzi vode računa o kvalitetu namirnica i da 80 odsto masnoća unose iz punomasnih mlečnih proizvoda i biljnih izvora, što je mnogo zdravija opcija od baziranja jelovnika na prženim jelima.

U prilog vitkoj liniji Francuza i Francuskinja ide i to što se drže tri obroka dnevno, bez grickanja između, kao i to da unose raznovrsne namirnice.