Glavobolja, migrena, astma, smanjena koncentracija: Kako ublažiti simptome prolećnog umora

Iako važi za jedno od najlepših godišnjih doba, proleće je period godine kada se mnogi osećaju umorno i bezvoljno. Meteorologija daje dva objašnjenja zašto je to tako, a postoje i načini kako da se simptomi prolećnog umora ublaže.

Tokom proleća dnevna temperatura može varirati od -10 do +20 stepeni. Nakon hladne i tmurne zime, proleće nam donosi sunčanije i duže dane. Priroda počinje da se budi, ali sa druge strane, meteoropate, ljudi osetljivi na vreme, ovo godišnje doba teško podnose.

Glavobolja, migrena, astma, smanjena koncentracija, problemi s krvnim pritiskom, reumatski bolovi... su samo neke od tegoba koje meteoropatama kvare utisak o proleću. 

Dva razloga prolećnog umora

Jedno od objašnjenja za ovo su nagle temperaturne oscilacije u toku dana kao i često variranje vazdušnog pritiska. Naime, promene temperature i razlike u pritisku, usko su povezane sa nivoom hormona u organizmu. 

Hormoni koji najviše utiču na organizam u prolećnom periodu su serotonin i melatonin. Serotonin je hormon sreće, dok je melatonin poznat kao horman spavanja i on se luči isključivo u mraku. U zimskim mesecima kada je hladnije, vazdušni pritisak je veći, smanjena je količina svetlosti što dovodi do porasta nivoa hormona spavanja.

Kada stigne proleće količina svetlosti se povećava, organizam luči više ostalih hormona da bi se uspostavila ravnoteža, što rezultira umorom.

Drugo objašnjenje, povezano je sa temperaturom.

Poznato je da se na toploti tela šire, a na hladnoći skupljaju. Tokom proleća, kada je toplije šire se krvni sudovi, puls se povećava, a krvni pritisak snižava što dalje rezultira umorom i glavoboljom.

U prolećnim mesecima sa buđenjem i cvetanjem prirode, povećava se i količina sićušnih čestica koju biljke ispuštaju u vazduh, odnosno polena.

Kod osoba koje su alergični na polen, javljaju se burne reakcije kao što su kijanje, kašalj, curenje iz nosa, suzenje i svrab očiju.

Da bi se ublažili simpotmi prolećnog umora, savetuje se boravak u prirodi, na suncu, da bi se povećala proizvodnja vitamina D i tako ojačao imunitet. Takođe, situacija se može poboljšati uzimanjem adekvatnih suplemenata koje prepisuje lekar.