Jeste li isključili ringlu? Neurolog odgovorio na pitanje koja zaboravnost je "crveni alarm" za demenciju

Demencija pripada grupi neurodegenerativnih oboljenja i uopšte nije retko oboljenje. Smatra se da u populaciji između 60 i 74 godine svaki 20. stanovnik planete ima demenciju, a preko 85. godine 40 do 60 odsto ima određene smetnje sa kognicijom, naveo je predsednik društva neurologa Srbije dr Ranko Raičević u emisiji Jutro Tv Prva.

"Početak demencije je vezan za polje kratkoročnog pamćenja kada osobe veoma teško pamte nove sadržaje, čak i ako nešto nauče ne mogu da zadrže to pamćenje. Demencije imaju nezaustavljiv tok, mali broj je potencijalno rešivih demencija, samo oko pet odsto. Kada govorimo o demenciji u najvećem broju slučajeva govorimo o demenciji Alchajmerovog tipa. Često je vezujemo za depresiju, hipotireozu i drugu vrstu hormonskog disbalansa, ali ovi tipovi mogu da izazovu rešive probleme sa demencijom. U svakom slučaju zaboravljanje nije mali znak i treba konsultovati stručnjaka", kaže neurolog.

profimedia

Dijagnostiku, kako kaže, nije teško uspostaviti, već je moguće uraditi je na osnovu dobro strukturisanih kognitivnih testova uz dobru anamnezu.

Druga bitna stvar kod demencije je, prema Raičeviću, to što u procesu napredovanja demencije dolazi i do pada svakodnevnih dnevnih aktivnosti.

"Ljudi zaborave da isključe ringlu, zaborave gde su krenuli, ne snalaze se u prostoru, ni u vremenu i tada već počinju problemi u svakodnevnom funkcionisanju. Tada počinju problemi ne samo za pacijenta, već i za celu porodicu. Smatra se da je za brigu osobe sa poodmaklom demencijom potrebno staranje od strane pet odraslih članova porodice. Zbog toga je polovina ljudi u staračkim domovima uglavnom zbog demencije", kaže Raičević.

profimedia

Prema rečima dr Raičevića, nove tehnologije i pametni telefoni mogu da pomognu obolelima ako se izgube, tu su SOS telefoni, poznati broj i drugo, međutim, nove tehnologije su štetne po one koji se oslanjaju samo na te sadržaje.

Postoji pad kognitivnih potencijala, kako starimo sve je manji broj ćelija, te je zaboravljanje u neku ruku i normalno. Ono što ne ometa životne aktivnosti je proces koji pripada normalnom starenju, ali lekari uz pomoć brzo rešivih testova vrlo lako otkriju da li se radi o nečem ozbiljnom.

"To da zaboravimo nekog da pozovemo kasnije ili neki datum se javlja zbog toga što imamo puno informacija. Mozak ima određeni broj milijardi fioka i kad dolaze nove informacije, on može da izbaci značajne informacije da bi ubacio potpuno beznačajne", kaže neurolog.

profimedia

On dodaj eda je u pitanju tzv. iracionalni odgovor jer je mozak pretrpan i jesmo u eri neverovatno bespotrebne količine informacija.

"Dok ima energije i prostora, mozak te informacije potiskuje vrlo racionalno, dok kod umora, zamora i bolesti, ove fioke se otvaraju bez ikakvog reda. Zato tokom života treba da razmišljamo šta nas čeka kasnije i da vodimo zdrave načine života", navodi Raičević.