Šta je potrebno da se iskoreni korona? Stručnjaci kažu da postoji magična brojka, ali da li je dostižna

Vakcinacija je spasila čovečanstvo od mnogih zaraznih bolesti i to je najmoćnije oružje u borbi sa nevidljivim neprijateljem kao što su virusi. Globalna borba sa virusom korona (SARS-Cov-2) traje duže od godinu dana i to nije samo zdravstveni problem, već i ekonomski i politički. Epidemiolozi kažu da je potrebno da se vakciniše 80 odsto svetske populacije da bi se rešili virusa korona, što je teško dostići.

Prve vakcine protiv SARS-CoV-2 u Srbiji su stigle u decembru prošle godine, a prve doze aplikovane su 24. decembra 2020.godine, dok je masovna vakcinacija počela polovinom januara ove godine. Građanima Srbije trenutno su na raspolaganju vakcine četiri proizvođača – Fajzer/Biontek, AstraZeneka, ruska Sputnjik Ve i kineska Sinofarm.

Samo vakcinacija može da zaustavi epidemiju

Epidemiolog Radmilo Petrović kaže da je vakcinacija jedini način da se zaustavi i suzbije epidemija, ali i da se još dugo virusa nećemo rešiti.

"Da bi se jedan virus iskorenio, izbacio potpuno mora da se vakciniše oko 80 odsto ljudi na planeti. To je sada nemoguće jer imamo siromašne zemlje koje nemaju novac za vakcinu, ali nemaju ni razvijenu zdravstvenu službu, nema ko da aplikuje vakcine. Teško će se postići taj procenat imunizacije u Africi i Aziji", kaže Petrović za Euronews Srbija.

Tanjug AP/Darko Vojinović

Svet je globalno selo i bogatim, razvijenim zemljama neće mnogo značiti čak i da vakcinišu svo stanovništvo ukoliko se iznova budu pojavljivale nove mutacije virusa u nerazvijenim zemljama za koje, možda, neće biti delotvorna vakcina.

Petrović navodi da je jedino rešenje da bogate zemlje doniraju vakcine za siromašne, ali i da organizuju zdravstvene ekipe koje će da obave imunizaciju.

Seća se on da je bilo primera da se ceo svet ujedinio oko iskorenjivanja nekog virusa. Bilo je to u borbi sa variolom verom. Tada su sve razvijene zemlje pomogle da se vakciniše stanovništvo iz sirmašnih krajeva sveta. Variola vera je tako iskorenjena 1980. godine, a virusolozi i epidemiolozi tvrde da se taj virus sada čuva u dve laboratorije - jedna je u SAD, druga u Rusiji.

Individualni i kolektivni imunitet

Imunitet ili otpornost na SARS-CoV-2 stvara se vakcinacijom ili prirodnim zaražavanjem. Kod osoba koje su vakcinisane ili su preležale infekciju razvijaju se antitela koja štite od virusa. Zapravo, nijedna vakcina ne štiti 100 odsto tako da se može se desiti i da osobe koje su vakcinisane budu zaražene virusom, ali bolest prolazi bez simptoma ili sa blažom kliničkom slikom.

Za stvaranje kolektivnog imuniteta kod virusa korona potrebno je da 80 odsto populacije razvije otpornost zaražavanjem ili vakcinacijom. Što je više ljudi steklo imunitet, smanjuje se mogućnost prenošenja virusa i na taj način se stvara imunološki bedem, virus nema prostora za prenošenje te su tako zaštićene i osobe koje zbog određenih bolesti ne mogu da se vakcinišu.

Mutacija virusa

Kada je reč o Srbiji, Petrović objašnjava da mora da se vakciniše minimum 60 odsto ljudi da bi virus počeo “da popušta” i da će borba sa njim trajati još dugo.

"Virus korona će stalno da mutira, to je njegova borba za opstanak na planeti. Sa koronom će biti kao i sa gripom. Grip svake godine dođe, mi se vakcinišemo, on se malo promeni, mi promenimo vakcinu. Tako će biti i sa koronom. Razlika je samo što korona daje mnogo veću smrtnost nego virus gripa, brže i lakše se prenosi od gripa", naveo je Petrović.

Što je virus više u cirkulaciji među ljudima više će mutirati. Većina mutacija ide na štetu virusa, ali promene na S-proteinu idu na štetu čoveka. Takvih promena do sada je bilo više od dvadesetak. One virusu omogućavaju da se brže i lakše prenosi među ljudima. Danas najveći problem čovečanstvu predstavljaju britanski, brazilski, južnoafrički, indijski soj.

EPA/Antonio Vece

Da li je vakcina bezbedna 

Stručnjaci naglašavaju da je vakcinacija bezbedan proces. Svaka vakcina pre nego što se stavi u promet mora da dobije sertifikat o efikasnosti i bezbednosti. Za početak imunizacije u Srbiji bilo je neophodno da vakcine dobiju sertifikat domaće Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). ALIMS izdaje sertifikat analize svake serije vakcine koja je u prometu čime garantuje njihovu pouzdanost, bezbednost i kvalitet.

Petrović pojašnjava da je višestruko stroža kontrola nad proizvodnjom vakcina nego nad lekovima, jer se vakcina daje zdravim ljudima.

"Da bi se jedna vakcina pustila u promet, da dobije licencu, mora da ispunjava 10 puta strože kriterijume od lekova. Lekovi se daju bolesnima, a vakcina zdravim ljudima. I ako dođe do bilo kakve nus pojave vakcina je kriva", pojašnjava Petrović.

Pixabay.com

Kao i svaka druga vakcina i vakcina protiv virusa korona može da dovede do očekivanih, blagih neželjenih efekata. Reakcije kao što su bol, crvenilo, otok na mestu aplikovanja, zatim glavobolja, malaksalost, povišena temperature sve su to očekivane nus pojave koje je i proizvođač predvideo da mogu da se dese.

Te reakcije uglavnom prolaze spontano. Teže, neočekivane reakcije su izuzetno retke. Međutim, proces vakcinacije se neprekidno nadzire radi praćenja bezbednosti vakcine i otkrivanja neželjenih reakcija ma koliko da su retke.

Kojim grupama je posebno preporučena vakcinacija

U posebnom riziku od komplikacija  kovida – 19 su starije osobe, zatim hronični bolesnici - dijabetičari, kardiovaskularni bolesnici, astmatičari. Preporuka je da se oni prvi vakcinišu. Osim hroničnih bolesnika i starijih osoba u riziku su i zdravstveni radnici, šalterski radnici, nastavnici, svi koji su u stalnom kontaktu sa ljudima.

Ko ne može da primi vakcinu

Sve vakcine protiv virusa korona,  koje su dostupne u Srbiji, daju se u dve doze. Druga doza daje se tri nedelje nakon aplikovanja prve doze. Samo kod AstraZeneke pravi se pauza od 12 nedelja.

Mali je broj ljudi koji zbog bolesti ne bi smeli da prime vakcinu.

"Takvih koji ne bi smeli da prime vakcinu je oko dva odsto u celukupnoj ljudskoj populaciji. To su ljudi koji su prirodno imunodeficijentni, a takvih je zanemarljiv broj", pojašnjava Petrović.

Koliko dugo traje imunitet

Još uvek se ne zna koliko dugo traje imunitet posle vakcinacije, kao što se ne zna ni koliko traje posle prirodnog zaražavanja. Vakcinacija se savetuje i posle preležane infekcije, a cepivo se može primiti četiri nedelje nakon ozdravljenja.

Kod vakcinisanih puna zaštita se može očekivati dve nedelje nakon kompletne vakcinacije – sa obe doze.  Maska, distance i higijena ruku  ostaju i nakon vakcinacije, jer imunizacija ne pruža 100 odsto zaštite, te vakcinisani mogu da prenose virus.