Igre 
Dr Gnjatović o novom soju korone i efikasnosti vakcina: Klinička slika je drugačija, ali ne i teža
Komentari01/12/2021
-13:11
Dr Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije, ističe da ne zna puno o novom soju koronavirusa, omikronu, osim što su promene na proteinu velike u odnosu na prethodne varijante. Podaci do sada ukazuju da ovaj soj ne izaziva težu kliničku sliku i da postojeće vakcine sigurno u nekoj meri štite od njega.
Poznato je omikron da ima više od 30 mutacija na S-proteinu, što izaziva brigu zbog vakcina koje su uglavnom bazirane na stvaranju antitela na taj protein.
"To naravno izaziva zabrinutost, ali još ne znamo kako sve to utiče na prenosivost i težinu kliničke slike kod pacijenata. Pratimo situaciju u Južnoj Africi, gde se novi soj i pojavio", ističe Gnjatović za RTS.
Kaže da su za sada epidemiološki podaci takvi da ukazuju da novi soj neće izazivati težu kliničku sliku.
"Klinička slika je drugačija, ali ne i teža. Tako je i primećeno da je nastao novi soj. Sada je na istraživačima i naučnicima da prate i utvrde gde su nastale ključne strukturne promene", kaže Gnjatović.
Kako bi mogla da izgleda "super vakcina"?
Marija Gnjatović ističe da je potrebno vreme da se ispita u kojoj meri postojeće vakcine štite od novog soja virusa.
"Očekuje se da vakcine sigurno u nekoj meri štite, ali da će njihova efikasnost biti možda malo niža u odnosu na prethodne varijante", naglašava Gnjatović.
Povezane vesti
Ne samo za omikron, već i za borbu protiv svih ostalih sojeva koji će se eventualno pojaviti, nade se polažu i u takozvanu supervakcinu, a dr Gnjatović objašnjava da bi to bila vakcina koja sadrži proteine različitih sojeva virusa koji su do sada rasprostranjeni širom sveta.
"Poenta je da se napravi vakcina koja će stvoriti čitavu paletu antitela koja će moći da se bore čak i protiv neke nove varijante koja će se pojaviti. Supervakcine su praktično polivalentne vakcine, kao što imamo vakcine protiv sezonskog gripa", objašnjava Gnjatović.
Napominje da je njihova proizvodnja malo kompleksnija u odnosu na monovalentne, ali da se očekuje da svi proizvođači već rade na takvoj vakcini, o čemu se ipak ne priča mnogo.
Nije svako ko ima antitela zaštićen i obrnuto
Dr Gnjatović kaže da je u Institutu za primenu nuklearne energije povećan broj ljudi koji se testiraju na antitela otkako su uvedene kovid propusnice, jer rezultati ulaze u zeleni sertifikat.
"Kod nas se rade antitela na spajk protein. Detektujemo antitela koja imaju ulogu u blokiranju virusa i sprečavanju njegovog ulaska u ćelije", objašnjava Gnjatović.
Kaže da su referentne vrednosti takve da se sve što je iznad 20 jedinica smatra pozitivnim nalazom, a manje od 20 jedinica negativnim nalazom.
"Antitela su dokaz da smo bili izloženi infekciji prirodno ili da smo vakcinisani. Potpuno se drugačije tumače rezultati kod vakcinisanih i kod prirodno inficiranih. Ukoliko želimo da znamo šta rezultati stvarno znače, treba da ih tumači neko ko je stručan", naglašava Gnjatović.
Povezane vesti
Ističe da nije svako ko ima antitela zaštićen i obrnuto.
"Svakako je bolje kada su prisutna antitela i kada organizam odgovori stvaranjem antitelnog odgovora, ali izostanak antitela apsolutno ne znači da je neko podložan dobijanju infekcije. Postoji i idrugi nivo zaštite – ćelijski imunitet", objašnjava doktorka Gnjatović.
Preporuka za vas
Komentari (0)