Moderna od sutra na vakcinalnim punktovima - po čemu se razlikuje od vakcine Fajzer/Biontek?

Dvesta hiljada doze vakcine Moderna koje su u Srbiju stigle prošle nedelje kao donacija Poljske, od sutra će biti dostupne na vakcinalnim punktovima širom zemlje. Očekuje se i da će u svakom trenutku biti priznata od strane nacionalne Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS).

Vakcinacija je moguća na svim vakcinalnim punkotivma i domovima zdravlja svakoga dana, uključujući i dane vikenda.

Kako ova vakcina, do sada nije bila dostupna u Srbiji i interesovanje za nju nije bilo tako veliko, stoga ono što mnoge zanima jeste po čemu se ona razlikuje od vakcine kompanija Fajzer/Biontek, budući da su zasnovane na istoj tehnologiji prenosa ribonukleinske kiseline (RNK).

RNK u vidu nano čestice sadrži genetske instrukcije kako bi naše ćelije same počele da stvaraju šiljak, tj. spajk protein. Ovaj protein je molekul koji se nalazi na spoljnoj strani koronavirusa i koji "lepljenjem" za naše ćelije izaziva kovid 19. Jedan od načina na koji imuni sistem vašeg tela prepoznaje koronavirus kao uljeza jeste upravo tzv. spajk protein.

Jednom kada se sastav vakcine (Fajzera ili Moderne) nađe u telu, ćelije preuzimaju mRNK i prate uputstva za stvaranje spajk proteina. Zatim ćelija prikazuje spajk protein na svojoj spoljnoj površini slično kao kod koronavirusa. Pošto su ovi šiljasti proteini samo deo koronavirusa, oni ne mogu izazvati bolest.

Kada imuni sistem vidi spajk protein, prepoznaje ga kao uljeza i počinje da gradi antitela protiv njega. Antitela su prilagođeni proteini koji pomažu imunom sistemu da napadne bilo koji virus koji nosi taj spajk protein.

Imuni sistem zatim skladišti ova antitela, koja se takođe mogu boriti protiv pravog virusa. Vakcina ni na koji način ne utiče na DNK naših ćelija, a imuni sistem ne napada vaše ćelije. Napašće samo koronavirus koji uđe u telo i nosi isti takav spajk protein.

Slična efikasnost

Obe vakcine imaju visoku efikasnost zasnovanu na kliničkim ispitivanjima na desetinama hiljada ljudi različitih rasa i etničkih grupa. Vakcina Fajzer/Biontek štiti 95 odsto ljudi koji je prime od bolesti kovida, dok Modernina vakcina ima efikanost od 94 odsto. U slučaju delta soja pokazalo se da efikasnost Fajzera opada od 39 do 96 odsto, a Moderne od 65 do 95 odsto.

Tanjug/Miloš Milivojević

Obe vakcine takođe štite od teških kliničkih slika kod malog broja ljudi koji razvije kovid 19 nakon vakcinacije. Nikom od učesnika kliničkih ispitivanja koji su primili jednu od ove dve vakcine, nije bila potrebna hospitalizacija.

Slični i neželjeni efekti

Fajzer i Moderna imaju slične neželjene efekte. To su blagi bol na mestu uboda, umor, glavobolja, bol u mišićima, groznica, jeza, bol u zglobovima, mučnina ili povraćanje.

Ljudi koji pate od neke vrste alergije to moraju prijaviti pre primanja bilo koje vakcine, a u slučaju anafilaktičkog šoka daje se EpiPen ili druga epinefrinska terapija. Svi koji su imali teške alergijske reakcije su se potpuno oporavili.

S druge strane, što se tiče retkih i ozibljnijih nus-pojava obe vakcine, američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti prate izveštaje o srčanim oboljenjima miokarditis i perikarditis kod ljudi koji su primili Fajzer i Modernu, posebno kod adolescenata i osoba do 30 godina.

Prema njihovom izveštaju, prijavljeni slučajevi su bili retki i dešavali su se uglavnom kod muških adolescenata i mlađih odraslih osoba (od 16 do 30 godina). Simptomi su se javljali u roku od nekoliko dana nakon vakcinacije, a pacijenti su obično dobro reagovali na odmor i lekove.

Razlika u tome ko može da je primi

Vakcinu Fajzer/Biontek mogu primiti stariji od 12 i više godina, dok Moderninu vakcinu mogu primiti stariji od 18.

Međutim, vakcina kompanije Fajzer/Biontek nedavno je odobrena za upotrebu u SAD kod dece od pet do 11 godina, dok su iz kompanije Moderna objavili da je vakcina bila visokoefikasna u kliničkim ispitivanjima kod dece.

Osim toga, Modernina vakcina još nije odobrena ni za buster dozu u SAD. Moguć razlog leži u tome, navodi Reuters, što je efikasnost prve dve doze vakcine ostala visoka. Stručnjaci navode da se pokazalo da treća doza Moderne povećava broj antitela, ali da razlika između druge i treće doze nije dovoljna da bi se odobrila buster doza.

Još jedna razlika je u tome što obe vakcine zahtevaju dve doze, ali vreme između njih je različito. Druga doza Fajzera se prima najmanje 21 dan posle prve, dok je vreme između dve doze Moderne najmanje 28 dana.

Tanjug/AP/Hassene Dridi

Takođe, obe vakcine zahtevaju specijalizovano hladno skladištenje, ali Fajzer zahteva mnogo niže temperature, tačnije do -75 stepeni Celzijusa tokom transporta i skladištenja, što je mnogo niža temperatura od konvencionalnih zamrzivača u lekarskim ordinacijama i apotekama. Nakon što se odmrzne, Fajzer može narednih pet dana da stoji u običnom frižideru.

Modernina vakcina mora da se čuva na -20 stepeni Celzijusa u tipičnom kućnom zamrzivaču. Jednom otvorena, Modernina vakcina može biti u frižideru narednih 30 dana i na sobnoj temperaturi narednih 12 sati.

Novavaks za alergične na Fajzer i Modernu

Oni koji su pak, alergični i na jednu, i na drugi vakcinu treba da znaju da je Evropska unija naručila 200 miliona doza Novavaks vakcine, koju bi trebalo da dobiju prvenstveno ove osobe, naveli su u Briselu.

Belgijske zdravstvene vlasti, koje su učestvovale u nabavci ove vakcine za svoje građene, navode da se odobrenje Evropske agencije za lekove za korišćenje američkog Novavaksa očekuje do kraja godine.

Dodaje se da je u pitanju proteinska vakcina koja deluje na drugačiji način od vakcine Fajzera i Moderne i da se očekuje da "mali broj onih koji su imali alergijske reakcije na mRNA vakcine, neće loše reagovati na Novavaks kao moguću buster dozu".

U Belgiji, u kojoj je vakciniano 86 procenata odrasle populacije, odnosno oko 8,5 miliona ljudi, navode da se alergijska reakcija na mRNK vakcine pokazala kod manje od 1.000 ljudi.

Klinička ispitivanja pokaziju da je efikasnost Novavaks u zaštiti od infekcije oko 90 odsto nedelju dana nakon druge doze, ali i da je efikasnost nesto niža, do 60 procenata, kada je reč o beta soju.