Igre 
Kakav je očekivani životni vek u evropskim državama i kako je koronavirus uticao na dugovečnost
Komentari23/02/2025
-09:12
Očekivani životni vek je možda pao širom Evrope tokom pandemije koronavirusa, ali dugovečnost se smanjivala skoro deceniju pre toga – a novo istraživanje otkriva zašto. Naime, Evropljani rođeni danas mogu da očekuju da će živeti do svojih 80-ih godina, daleko nadmašujući većinu sveta, ali to možda neće uvek biti slučaj.
Dok je očekivani životni vek u 1990-im i početkom 2000-ih naglo rastao, usporio je tokom 2010-ih, da bi tokom pandemije opao, a potom se oporavio nakon nje, nudeći naznake o tome kako vladine politike oblikuju zdravstvene ishode, piše Euronews.
Novo istraživanje o ovim promenama, koje je objavljeno u časopisu "The Lancet Public Health", obuhvatilo je Austriju, Belgiju, Dansku, Finsku, Francusku, Nemačku, Grčku, Island, Irsku, Italiju, Luksemburg, Nizozemsku, Norvešku, Portugal, Španiju i Švedsku, kao i zemlje Ujedinjenog Kraljevstva: Englesku, Škotsku, Vels i Severnu Irsku.
U ovih 20 zemalja, Evropljani su u proseku imali 0,23 godine očekivanog životnog veka godišnje između 1990. i 2011. godine, pošto je opao broj smrtnih slučajeva od srčanih bolesti i raka.
To znači da su svake godine tokom dve decenije ljudi mogli da očekuju da će živeti skoro tri meseca duže od onih rođenih samo godinu dana ranije.
"Napredak u javnom zdravlju i medicini tokom 20. veka doveo je do toga da je očekivani životni vek u Evropi rastao iz godine u godinu", rekao je Nik Stil, profesor sa Univerziteta Istočne Anglije u Velikoj Britaniji i vodeći istraživač studije.
"Ali to više nije slučaj", dodao je.
Povezane vesti
Povećanje dugovečnosti usporilo se na 0,15 godina (1,8 meseci) godišnjeg dodatnog očekivanog životnog veka od 2011. do 2019. godine, prema analizi.
profimedia
Zemlje Ujedinjenog kraljevstva, predvođene Engleskom, vide najveće zastoje u 2010-im, nakon kojih slede Nemačka i Španija. S druge strane, očekivani životni vek gotovo da se nije pomerio u Islandu, a usporavanje je bilo minimalno u drugim nordijskim zemljama.
Autori studije su rekli da je sveukupno usporavanje uzrokovano povećanjem smrtnosti od srčanih bolesti povezanih sa gojaznošću, visokim holesterolom, visokim krvnim pritiskom, lošom ishranom i nedostatkom vežbanja.
Nezavisni istraživači dodali su da bi neki pomaci mogli biti i rezultat promena u demografiji tokom vremena.
"Demografija evropskog stanovništva se značajno promenila u nekim zemljama poput UK, Francuske i Nemačke zbog povećane migracije u poređenju sa nordijskim zemljama", rekao je Tom Sanders, emeritus profesor ishrane i dijetetike na King’s College London.
Uticaj pandemije
Zatim je usledila pandemija koronavirusa. Između 2019. i 2021. godine, očekivani životni vek opao je u većini proučavanih zemalja.
Respiratorne infekcije i drugi zdravstveni problemi povezani sa pandemijom izazvali su pad od 2019. do 2021. godine, ali su zemlje u kojima su dobitci u životnom veku najviše usporili tokom 2010-ih bile takođe najviše pogođene pandemijom.
Povezane vesti
Na primer, Grčka i Engleska su doživele najveći pad očekivanog životnog veka tokom pandemije, izgubivši respektivno 0,61 i 0,6 godina – više od sedam meseci svaka.
S druge strane, Norveška, Island, Švedska, Danska i Irska nastavile su da povećavaju očekivani životni vek, a dugovečnost je ostala na istom nivou u Belgiji.
To ukazuje da su ljudi u nordijskim zemljama, Irskoj i Belgiji bili bolje pripremljeni da izdrže pandemiju, rekli su autori studije.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Povezane vesti
"Poredeći zemlje, nacionalne politike koje su poboljšale zdravlje stanovništva bile su povezane sa boljom otpornosti na buduće šokove", rekao je Stil.
Kako povećati očekivani životni vek
Autori studije su rekli da bi vladine politike mogle pokušati da smanje faktore rizika za zdravlje promovisanjem zdravih ishrana i fizičke aktivnosti, kao i obezbeđivanjem pristupa medicinskoj nezi.
Druga istraživanja su pokazala da veće javne investicije u obrazovanje i usluge za osobe sa invaliditetom imaju korelaciju sa dužim životnim vekom, kao i veći Bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika.
Međutim, studija iz Engleske iz 2021. godine pokazuje da smanjenje lokalnih vladinih izdataka može povećati razlike u životnom veku između bogatijih i siromašnijih oblasti.
Autori studije su, ipak, rekli da je još uvek moguće da se preokrenu nedavni gubici u dugovečnosti u Evropi.
"Očekivani životni vek za starije osobe u mnogim zemljama i dalje raste, što pokazuje da još nismo dostigli prirodni plafon dugovečnosti", rekao je Stil.
Noviji podaci iz Evropske unije pokazuju da se očekivani životni vek donekle oporavio nakon pandemije, sa prosečnom osobom koja se očekuje da živi do 81,5 godina u 2023. godini.
Austrija, Finska, Estonija, Nizozemska, Grčka i Nemačka bile su jedine zemlje EU gde je očekivani životni vek nastavio da opada te godine.
"Očekivani životni vek uglavnom odražava smrtnost u mlađim godinama, gde imamo mnogo prostora za smanjenje štetnih rizika i prevenciju prerane smrti", rekao je Stil.
Komentari (0)