Igre 
Tvorac vakcine AstraZeneka poručio da "zaboravimo na kolektivni imunitet"
Komentari23/05/2021
-17:58
Profesor Endru Polard, direktor Oksfordske grupe za vakcine i tvorac Astrazeneke u intervjuu za italijansku "La Repubblicu" objasnio je zbog čega ne treba previše da nas brine indijski soj, ali i zašto treba da odbacimo ideju o kolektivnom imunitetu.
Prof. Polard osvrnuo se i na pitanje o trećoj dozi vakcine rekavši da je još uvek rano da znamo da li nam je potrebna.
"Dva su glavna pitanja u vezi sa trećom dozom. Jedno je, koliko će dugo trajati imunološki odgovor na vakcine? Da li će zaista biti pojačan imuni odgovor da bi se ta zaštita održala? Još uvek nismo imali dovoljno vremena da se u potpunosti pozabavimo time. Drugo pitanje je vezano za nove sojeve koji će se sigurno pojavljivati u godinama pred nama: da li će imuni sistem odgovoriti pomoću vakcina koje sada imamo? Mogli bismo da podstaknemo ljude dodatnim dozama ili da koristimo nove tipove vakcina, usresređujući se više na sojeve koji će se pojavljivati u narednim mesecima", objašnjava.
Profesor podseća da koronavirus nije isti kao grip iako je veoma čest u populaciji. To pak, ne znači da ćemo svake godine morati da se vakcinišemo protiv korone, kao što to činimo protiv gripa.
"Svi smo nekada preležali neki od koronavirusa. Dakle, uprkos tome što imamo imunitet na korona-infekcije iz detinjstva, i dalje se prehlađujemo kad odrastemo. Može biti da će sa postojećim programom vakcinacije, ljudi biti zaštićeni godinama. Mislim da bi trebalo da budemo oprezni sa prognozama. Nismo u potpunosti videli ponašanje ovog virusa i kako izgleda nakon što imunizujemo velike delove odrasle populacije"
Indijski je samo jedan od sojeva koje očekujemo
Profimedia
Fokusiranje na indijski soj je pogrešno jer je, kako kaže, to samo jedna od mnogih varijanti koje će se pojavljivati u mesecima koji slede.
Povezane vesti
"Glavno pitanje je da li će vakcine koje već imamo moći da spreče bolničko lečenje. Dokazi jesu prilično ohrabrijući i sugerišu da će vakcine biti efikasne i protiv težih kliničkih slika izazvanih novim sojevima. Poenta virusa koji daje nove sojeve jeste da nastavi svoj prenos i na 'veterane'. Zato treba da vidimo kako će se on dalje prenositi u vakcinisanim populacijama i da li će novi sojevi nalaziti svoj put do izazivanja blagih infekcija"
Veća mogućnost da dođe do saobraćajke nego do krvnog ugruška
EPA/Daniel Dal Zennaro
Govoreći o potencijalnom i retkom tipu krvnih ugrušaka koji se mogu javiti nakon vakcinacije Astrazenekom, prof. Polard kaže da nadzorna tela i agencije za javno zdravlje obavljaju "veliki posao kako bi razumeli ovo stanje". Glavni cilj jeste da se utvrdi kako je najbolje postupati sa takvim pacijentima, ali i razumeti kako ovaj rizik može uticati na dalji tok vakcinacije.
"Nadzorna tela koriste terminologiju 'ugrušci', to je za njih potpuno normalna reč kojom definišu dokazivanje uzroka. Trenutno postoji neverovatno retka veza između vakcinacije određenim vakcinama, uključujući i našu, i ove retke vrste ugrušaka. To nisu krvni ugrušci koje ljudi obično dobijaju, u pitanju je veoma retka vrsta. Međutim, postoji mnogo drugih stvari koje su u Evropi mnogo opasnije. Vožnja evropskim putevima je ove godine daleko opasnija nego što je dobijanje ugrušaka zbog vakcine", istakao je.
Kolektivni imunitet ne postoji
profimedia
Prema rečima profesora Polarda, da imamo posla sa virusom koji se ne menja, matematičari bi lako mogli da utvrde koliki deo populacije mora da se vakciniše da bi se virus zaustavio. Na primer, za boginje znamo da nam treba preko 95 odsto vakcinisanih. Za neke druge viruse to može biti samo 75 ili 80 odsto.
"Koronavirus SARS-CoV-2 se menja. Imunitet krda bi bio moguć da govorimo samo o originalnom soju. To je pogrešan koncept zbog novih sojeva. Virus će pronaći svoje načine prenošenja u vakcinisanim populacijama. Pravo pitanje je koliki udeo ljudi treba da se vakciniše da bi se smanjio broj onih kojima je potrebno bolničko lečenje ili koji će u potpunosti zaustaviti virus", zaključio je.
Povezane vesti
Komentari (0)