Igre 
Pet najčešćih neistina koje kruže društvenim mrežama o vakcinaciji i zbunjuju građane
Komentari18/09/2021
-19:20
Većina evropskih i svetskih zemalja uspela je da nabavi vakcine protiv virusa korona, ali su se ubrzo suočile sa novim problemom - kako motivisati ljude da se vakcinišu. U Srbiji je vakcinisano nešto više od 50 odsto odraslog stanovništva, a druga polovina još je neodlučna, što mnogi stručnjaci pripisuju, između ostalog, i jakom antivakserskom lobiju koji deluje uglavnom preko društvenih mreža.
Upravo su društvene mreže postale mesto gde se šire brojne neproverene i iskrivljene informacije koje dodatno sluđuju građane i stvaraju atmosferu straha zbog koje mnogi i dalje odlažu odlazak do vakcinalnog punkta.
S vremenom, izdvojilo se nekoliko netačnih informacija i neistina kojima barataju antivakseri šireći svoju propagandu, čije su posledice dugoročne i nesagledive. Iskrivljene informacije kojima su preplavljene društvene mreže utoliko su opsnije, jer ih oni koji ih plasiraju propagirajući antivakserske stavove naizgled lepe uz neke "naučne podatke" i medicinsku terminologiju težeći da im daju nepostojeći legitimitet. U realnosti, reč je o običnoj o manipulaciji terminima, koja je često za prosečne korisnike društvenih mreža neproverljiva.
Legitimitet opasnoj antivkserskoj kampanji ponekad daju i pojedinci koji dolaze iz medicinskih krugova ili rade pri državnim zdravstvenim institucijama. I ma koliko sulude bile njihove ideje i stavovi koje propagiraju, oni ipak nalaze svoj put do građana i dodatno ih sluđuju po pitanju vakcine, koja se prema svim međunarodnim zdravstvenim organizacijama, smatra najefikasnijim oružjem u borbi protiv smrtonosnog virusa sa kojim se svet suočava gotovo dve godine.
O najčešćim zabludama što se tiče vakcinacije za Euronews Srbija govori dr Nada Pejnović, naučni savetnik sa Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Univerziteta u Beogradu i predsednica Društva imunologa Srbije.
Teorija 1: Vakcina protiv COVID-19 može da dovede do steriliteta
Vakcina protiv COVID-19 ne utiče nepovoljno na plodnost žena. Vakcine protiv COVID-19 podstiču stvaranje antitela prema spajk (S) proteinu (ili proteinu šiljka) koji se nalazi na površini SARS-CoV-2 virusa i na taj način štite organizam od infekcije koronavirusom.
Pitanje efekata vakcine na plodnost žena je pokrenuto upravo spekulacijama i netačnim tvrdnjama na društvenim mrežama koje se navodno temelje na "naučnim podacima" i prema kojima je spajk protein ovog koronavirusa isti kao i protein sincitin-1 koji učestvuje u rastu i vezivanju placente tokom trudnoće. Prema toj antivakserskoj teoriji, vakcinacija protiv COVID-19 i stvorena antitela unakrsno bi reagovala sa sincitinom-1 placente, oštetila placentu i uticala na plodnost, te dovela do spontanih pobačaja.
AP/Matthias Schrader
Povezane vesti
"Ova tvrdnja je neosnovana jer su spajk protein i sincitin-1 potpuno različiti, a primanje vakcine protiv COVID-19 neće uticati na plodnost žena koje žele da zatrudne, uključujući i metode vantelesne oplodnje", navodi dr Pejnović i dodaje:
"Imunolozi su pokazali da nema značajne sličnosti između aminokiselinskih sekvenci spajk proteina SARS-CoV-2 i sinctin-1. Dodatno, rekonvalescentni serum od pacijenata sa COVID-19 ne reaguje sa sincitin-1 jer je konformacija ova dva proteina potpuno drugačija. Takođe, u toku kliničkih ispitivanja Pfizer, Moderna i AstraZeneca vakcina određeni broj ispitanica uključenih u studiju su zatrudnele i broj spontanih pobačaja se nije razlikovao među nevakcinisanim i vakcinisanim ispitanicama".
Doktorka u razgovoru za Euronews Srbija naglašava da vakcina protiv COVID-19 ne predstavlja rizik za žene koje su trudne ili pokušavaju zatrudneti, ali da zato postoje podaci da trudnice koje se zaraze koronavirusom razvijaju teži oblik COVID-19 koji može da ugrozi zdravlje žene i trudnoću.
"To je razlog zašto bi trebalo da prihvate, a ne da izbegavaju vakcinaciju. Nema dokaza da vakcinacija protiv COVID-19 uzrokuje bilo kakve probleme u trudnoći, uključujući razvoj placente. Pored toga, nema dokaza da su problemi sa plodnošću žena ili muškaraca nuspojava bilo koje vakcine, uključujući i vakcine protiv COVID-19", rekla je dr Pejnović.
Teorija 2: Vakcina nije dovoljno ispitana, pa se ne može verovati u njenu bezbednost
"Kliničke studije na više desetina hiljada ispitanika su sprovedene prema utvrđenim standardima i pokazale su visok stepen efikasnosti i bezbednosti vakcina protiv COVID-19, sa veoma retkim ozbiljnijim neželjenim efektima (AstraZeneka)", ukazuje dr Pejnović, komentarišući antivaksersku tezu o nedovoljnoj ispitanosti vakcina.
Možda je jedan od najkonkretnijih odgovora na ovu tezu jeste činjenica da je do sada na globalnom nivou dato više stotina miliona doza vakcina protiv COVID-19 i da se konstantno prati njihova efektivnost i bezbednost, odnosno pojava neželjenih efekata.
Tanjug/AP/Matt Rourke
"Prati se efektivnost ovih vakcina prema novim varijantama SARS-CoV-2 virusa (delta varijanta), kao i koliko je dugotrajna zaštita posle primljene vakcine zbog mogućnosti primene treće "buster" doze", dodaje ona.
Povezane vesti
Kako precizira, nekoliko je razloga zbog kojih su vakcine protiv COVID-19 mogle biti brzo razvijene:
- Vakcine protiv COVID-19, Pfizer/BioNTech i Moderna, stvorene su metodom koja se već godinama razvija, tako da su kompanije mogle započeti proces razvoja vakcine u ranoj fazi pandemije.
- Kina je odmah izolovala i podelila genetske informacije o SARS-CoV-2 virusu, tako da je rad na vakcinama mogao da počne brzo.
- Proizvođači vakcina nisu preskočili nijedan korak testiranja, već su sproveli neke od koraka po rasporedu koji se preklapa kako bi brže prikupili podatke.
- Proizvođači vakcina su imali dosta finansijskih sredstava, jer su vlade određenih zemalja ulagale u istraživanja i/ili su unapred platile vakcine.
- Neke vrste vakcina protiv COVID-19 stvorene su pomoću mRNA, što omogućava brži pristup od tradicionalnog načina proizvodnje vakcina.
- Društveni mediji pomogli su kompanijama da pronađu i angažuju dobrovoljce za studije, a mnogi ljudi su bili voljni da pomognu u istraživanju vakcine protiv COVID-19.
- Budući da je COVID-19 toliko zarazan i rasprostranjen, nije trebalo dugo da se prati da li je vakcina efikasna i bezbedna za dobrovoljce koji su bili vakcinisani u studiji.
- Kompanije su počele sa proizvodnjom vakcina u ranom procesu - čak i pre odobrenja FDA - pa su neke zalihe bile spremne kada je došlo do odobrenja.
Teorija 3: Kašike se lepe za rame na mestu gde je primljena vakcina
U skladu sa prethodnom antivakserskom teorijom o čipu u vakcini, ide i naredna - da se metal lepi za mesto gde je primljena vakcina, a kao primer često se uzimaju baš - kašike.
"Kašike se ne lepe za vakcinisane ljude. Primanje vakcine protiv COVID-19 neće vas učiniti magnetima, uključujući i mesto vakcinacije. Vakcine protiv COVID-19 ne sadrže sastojke koji mogu proizvesti elektromagnetno polje na mestu primljene vakcine. Sve vakcine protiv COVID-19 su bez metala. Na internetu postoje dostupni detaljni podaci o sastavu vakcina protiv COVID-19 koje su odobrene od strane SZO", ukazuje dr Pejnović.
Teorija 4: mRNK vakcine (Pfizer, Moderna) mogu da izmene ljudske gene
Teorija o mRNK vakcinama nastala je upravo sa razvojem vakcina protiv kovida, jer je reč o tehonologiji koja je godinama razvijana, ali prvi put upotrebljena baš kod ovih vakcina. Čitava teroija temelji se na tome da vakcine nastale na ovoj tehnologiji "menjaju ljudske gene".
"To je netačna tvrdnja. mRNK vakcine ne mogu da izmene ljudske gene niti se primena ovih vakcina može nazvati genskom terapijom", naglašava naša sagovornica.
Tanjug AP/Vincent Thian
Vakcine protiv COVID-19, pojašnjava ona, osmišljene su da pokrenu imunski sistem u odbrani od infekcije SARS-CoV-2 virusom i da spreče razvoj težih oblika bolesti i smrtnosti.
"Informaciona RNK (mRNK) koja je u sastavu Pfizer i Moderna vakcina ulazi u ćelije, ali ne u jedro ćelija u kojima se nalazi DNK, odnosno geni. mRNA obavlja svoj posao u citoplazmi ćelije tako što omogućava da ćelija proizvodi spajk protein koji će stimulisati imunski odgovor. mRNK se zatim vrlo brzo razgrađuje i nema nikakvog uticaja na DNK, odnosno gene koji se nalaze u jedru", navodi dr Pejnović.
Teorija 5: Vakcina sadrži mikročipove koji se ugrađuju u organizam
"Vakcine protiv COVID-19 ne sadrže mikročipove", tim rečima dr Pejnović počinje priču o, možda i najrasprostranjenijom i ujedno najbanalnijoj antivakserskoj teoriji.
Naime, na društvenoj mreži Facebook podeljen je i video zapis koji lažno tvrdi o opcionalnom mikročipu na nalepnici šprica vakcine protiv COVID-19.
"Svrha ovog mikročipa je da potvrdi da špric i vakcina nisu krivotvorene i da im nije istekao rok upotrebe, kao i potvrda da li je spric sa vakcinom korišćen. Ovaj mikročip je deo etikete šprica, i ne nalazi se u unutrašnjosti šprica, odnosno nije deo injekcionog rastvora u špricu", naglašava sagovornica Euronews Srbija.
Kako dodaje, ova teorija zavere je propagirana od strane protivnika vakcinacije koji veruju da je cilj američkog poslovnog magnata Bill Gates-a da se ugrade mikročipovi za praćenje kretanja ljudi, koristeći vakcinu kao način isporuke, što je besmislena tvrdnja.
Sumirajući razgovor sa Euronews Srbija, dr Pejnović ukazuje da društvene mreže igraju ogromnu ulogu u širenju mitova i teorija zavere, netačnih i nedokazanih informacija.
"Apelujem na građane da pre nego što pode bilo koje informacije na društvenim mrežama provere da li su one iz pouzdanog izvora", poručuje ona.
Komentari (0)