Kako su nam kuga, kolera, španski grip i variola vera pomogli da se nosimo sa korona virusom?

Epidemije poput kuge, kolere ili virusa korona, sastavni su deo istorije čovečanstva bez kojih bi se civilizacija verovatno razvijala na drugačiji način.

Ove bolesti su se pojavljivale u različitim erama, zato nema smisla upoređivati ih. Međutim, iz svake epidemije je zdravsto naučilo mnogo toga. 

Kuga

"Crna smrt" je harala Evropom od 1347. do 1353. godine. Bakterija "jersinia pestis" se najverovatnije prenela na ljude preko buva, a prvi put se pojavila na obalama Kaspijskog mora, iako neki naučnici smatraju da su je doneli kineski trgovci i vojnici.

Najčešći simptomi su povraćanje, povišena temperatura i otečeni limfni čvorovi. Procenjuje se da je ova bolest ubila od 20 do 50 miliona ljudi u Evropi, što je u to vreme značilo polovinu populacije.

Kao i kod današnjih epidemija, bolest se širila pre svega zbog mobilnošću ljudi. Iako u to doba turizam nije postojao, patogen je mogao brzo da se širi trgovinskim putevima, pa su trgovački gradovi postali prave žarišne tačke.

Ljudi su već tada prepoznali da je, kako bi se pandemija zaustavila neophodno izbegavati gužve i sastanke. To je glavno pravilo i današnje pandemije, samo što su tada korišćene mnogo neobične metode. Kuće zarenih su bile zabarkadirane, odeća im je spaljivana, a ljudi su se dezinfikovali koliko je to tadašnje znanje dozvoljavalo.

Kuće, ulice, a ponekad i cela naselja su bila izolovana, a ta mesta su obično čuvali vojnici koji su imali dozvolu da ubiju svakoga ko pređe granice.

Iz ovog perioda potiče i termin karantin. Mornari sa brodova koji su stizali u venecijansku luku nisu smeli da uđu u grad 40 dana. Za to vreme se dokazivalo da li je na brodu postojala kuga, jer se smatralo da bi se pacijenti za to vreme izlečili ili bi umrli.

Ova metoda se brzo širila obalama Jadranskog mora gde su počele da se grade ambulante za izolaciju. Termin "karantin" potiče od italijanske reči "kvaranta" odnosno četrdeset.

Uzrok kuge otkriven je pet stotina godina kasnije. U drugoj polovini XIX veka istraživači su otkrili da određene bakterije mogu da izazovu bolest. U tome je nemački lekar Robert Koč bio jedan od najistaknutijih istraživača.

Iz epidemije kuge naučili smo da neke bakterije uzrokuju bolest, kao i da karantin može da zaustavi njihovo širenje.

profimedia

 

Kolera

Bolest izazvana bakterijom zvanom "vibrio cholerae" otkrivena je u XIX veku, ali prema mnogim zapisima ova bolest je krenula da se širi kod delte reke Gagn u Iniji i mnogo ranije. Širila se uglavnom kontaminiranom vodom i hranom, a povraćenje, proliv i dehidracija su bili najčešći simptomi.

U siromašnijim delovima sveta i dalje postoji ova bolest zbog prljave vode, a ona godišnje odnese oko 140.000 žrtava, uglavnom u Bangladešu i Jemenu.

Ranije spomenut Robert Koč proučavao je pacijente epidemije 1893. godine u Hamburgu. Zahvaljujući otkrićima tog vremena, znamo da nije važna samo higijena, već i uslovi života: gužve, mrak i kanalizacija na ulici podstiču širenje bakterije, a uklanjanje siromašnih četvrti i poboljšanje životnih uslova pomažu u sprečavanju epidemije.

Zahvaljujući koleri su ljudi počeli da pročavaju kvalitet vode, a lekari su od tada više pažnje poscećivali efektima zdrave ishrane.

Španski grip

Trideset i četiri godine nakon što je Robert Koč dokazao zaraznost bakterije kolere, izbila je epidemija španskog gripa. Zapravo ova epidemija potiče iz Amerike, ali je tokom Prvog svetskog rata najviše zaraženih bilo u Španiji.

Ovu bolest uzrokuje soj virusa H1N1, a većina podataka sugeriše da se u Evropi proširila zbog vojnika deportovanih iz SAD. Prema istraživanjima ptičiji grip proširio se na ljude preko svinja, a posle se prenošenje nastavilo vazdušnim putem.

Primarni simptomi epidemije, koja je odnela oko 50 miliona života, bili su groznica, kašalj i upala pluća. U današnje vreme je retka, a povremeno se pojavljuje u talasima. Španski grip je do danas najopasnija i najsmrtonosnija pandemija gripa. Nemački list socijaldemokratske stranke „Vorvarts“ opisao je tadašnju zdravstvenu situaciju na sledeći način:

"Bolnice su bile toliko pune da često nije bilo mesta ni za teško obolele"

Tokom Prvog svetskog rata bolnice su bile pune, a higijena prilično zapostavljena. Budući da patogen bolesti nije bio poznat, ljudi nisu znali kako pravilno da leče pacijente. Ljude nije preterano zanimala epidemija jer su bili zasićeni lošim vestima sa ratišta.

„Nije preporučljivo uvesti opštu zabranu okupljanja zbog ekonomskih nepovoljnosti“, glasila je izjava nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova iz 1918. godine. Ovo je odličan pokazatelj činjenice da se u tom periodu ekonomija smatrala važnijom od javnog zdravlja.

Pacijenti se nisu redovno prijavljivali, škole se nisu zatvarale i nije postojala vakcina protiv virusa.

Sada znamo da informisanje stanovništva i promovisanje individualne odgovornosti za bolest mogu mnogo da pomognu u prevazilaženju epidemija.

Velike boginje

Ova bolest je više hiljada godina harala svetom, a mnogi ljudi se i dalje sećaju pandemije okončane osamdesetih godina prošlog veka.

Virus variole vere širio se česticama prašine, kapljicama i kontaktom sa zaraženima. Primarni simptomi bili su groznica i plikovi na koži. U XX veku je ovaj virus odneo oko 300 miliona ljudi, ali danas je praktično nestao.

Velika sreća za čovečanstvo je bila što su postojale kravlje boginje. Britnaski lekar Edvard Džener otkro je da ljudi koji su posedovali krave, nisu razvijali teške simptome bolesti jer su im kravlje boginje pružale zaštitu.

Epidemija variola vere je počela 1967, a iskorenjena je 1980. godine.

U tom uspehu veliku ulogu imala je Svetska zdravstvena orgranizacija (SZO) koja je koordinirala međunarodno i vakcinisanje u siromašnijim državama. Lekarima je pomogla i činjenica da se većina ljudi plašila bolesti i želela da primi vakcinu.