Virus Marburg zabrinuo Gvineju – dr Gligić opisuje kako je izgledalo kada je prvi put izolovan u Beogradu pre pola veka

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da su zdravstvene vlasti u Gvineji potvrdile prvi slučaj izuzetno smrtonosnog virusa Marburg, sličnog eboli. Malo je poznato da je Beograd bio jedan od tri grada u koje je marbuški virus stigao još 1967. godine, a sa svojim timom ga je prva izolovala dr Ana Gligić, koja u daljem razgovoru otkriva kako je to tada izgledalo.

Ovo je prvi slučaj marburške virusne hemoragijske groznice u zapadnoj Africi, a pacijent je lečen u lokalnoj bolnici kada mu se stanje naglo pogoršalo, nakon čega je preminuo, saopštavaju iz SZO.

Trenutno se radi na pronalaženju njegovih konatakata u delu države prema granici sa Liberijom i Obalom Slonovače kako bi se zaustavilo širenje virusa, prenosi Gardijan.

"Virus Marburga ima veliki potencijal za širenje, a to znači da moramo da ga zaustavimo što pre", saopštio je regionalni direktor SZO za Afriku Matsidiso Moeti.

Prvi slučaj u Gvineji potvrđen je prošle nedelje, samo dva meseca nakon što je zemlja proglasila kraj epidemije ebole, koja je ove godine usmrtila 12 osoba.

Ovo je prvi put da je smrtonosna bolest identifikovana u zapadnoj Africi, a od 1967. godine bilo je 12 velikih epidemija Marburga, uglavnom u južnoj i istočnoj Africi.

Beograd (nezvanično) prvi izolovao virus

Virusolog dr Ana Gligić u razgovoru za Euronews Srbija ispričala je kako je to izgledalo davne 1967. godine kada upravo ona bila na čelu tima koji je izolovao i okarakterisao ovaj virus.

"Uvozili smo majmune iz Ugande za proizvodnju polio virusa. Majmuni su stizali preko Londona, bili su u nekom hostelu jedan dan, a onda su iz istog kontigenta rasopređeni u Marburg, Frankfurt i Beograd. Uvek je pravilo da ostanu u karantinu dva meseca, dakle za to vreme se nije smelo ništa sa njima kako bismo videli da li će ispoljiti neku bolest koja bi ušla u vakcinu protiv dečje paralize"

Kako nastavlja, majmuni su po dolasku u Srbiju odjednom počeli da umiru. Veterinar koji je radio sa 200 pristiglih majmuna, odlučio je da uradi obdukciju i, nažalost, pod punom opremom došao u kontakt sa krvlju majmuna.

"Zarazio se i, srećom ostao živ jer je smrtnost od ovog virusa 90 odsto. To je najsmrtonosniji virus koji trenutno postoji na planeti", nastavlja dr Gligić.

Euronews Srbija

Kako je marbuška hemoragijska groznica tada bila nepoznanica, dr Gligić ističe da su skoro narednih godinu dana radili istraživanja kako bi shvatili o čemu se radi i čime se to veterinar zarazio.

"Mi smo prvi na elektronskom mikroskopu dijagnostikovali i videli o čemu se radi. Umesto da odmah prijavimo novi virus, bili smo u strahu jer je njegova veličina bila 1.000 nanometara, a najveći koji smo mi do tada videli bila je variola vera 200 nanometara. Dok smo smišljali šta ćemo da radimo, stigli su rezultati iz Marbuga", nastavlja.

Veterinar je potom zarazio i svoju suprugu. Po mišljenju nekih stručnjaka to je bilo seksualnim putem, međutim dr Gligić se ne slaže.

"On je svoju ženu inficirao dok je bio u inkubaciji kod kuće kada je pozvao tehničara da mu izvadi krv i uradi analize na respiratorne viruse za koje smo do tada znali. Tehničar je, pošto je izvadio krv, ne sumnjajući da je daleko opasniji virus u pitanju, spustio vatu natopljenu krvlju u pepeljaru. Njegova supruga je potom uzela tu vatu u ruke i zarazila se", nastavlja i dodaje:

"Čovek je jedva ostao živ, ležao je Infektivnoj klinici dok je bio živ čuveni prof. Kosta Todorović sa kojim sam radila na Marbuškoj groznici. Radio je čitav tim na identifikaciji i karakterizaciji ovog virusa, pa čak i čovek koji se nakon toga oporavio"

Kako se prenosi?

Virus se prenosi putem telesnih tečnosti - krvi, urina, sekreta... Nakon inkubacije, koja može da potraje do šest dana, bolest počinje visokom temperaturom, bolovima u mišićima i opštom malaksalošću, dovodi do velikog oštećenja organa, pa je čest smrtni ishod kod pacijenata.

I ovoga puta su slepi miševi glavni krivci. Marbug uzrokuje jake ugruške krvi i može ubiti čoveka za nešto više od nedelju dana.

"Ako bi naš čovek otišao negde u Afriku, a znamo da su slepi miševi rezervoari, pa još došao u kontakt sa nekim ko je oboleo, on bi mogao da donese virus u zemlju pre nego što ispolji kliničke simptome i zarazi okoloinu", ističe dr Gligić.

AP Photo/Michael Probst

Stope smrtnosti od Marburga varirale su od 24 do 88 odsto u prošlim epidemijama, u zavisnosti od soja virusa i upravljanja krizom, navela je SZO. Ipak, dr Gligić smatra da nema mesta za paniku.

"Ne, nikako ne treba da se plašimo. Mogućnost da neko unese bilo kakav virus na svetu u Srbiju uvek postoji, ali to ne znači da treba da paničimo", zaključila je u razgovoru za Euronews Srbija.