Hronična bolest bubrega poprima epidemijske razmere: Najčešća opcija lečenja dijaliza ili transplantacija

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug

14/03/2024

11:49

Hronična bolest bubrega poprima epidemijske razmere: Najčešća opcija lečenja dijaliza ili transplantacija - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Svetski dan bubrega obeležava se danas, a u Srbiji se procenjuje da hroničnu bolest bubrega ima oko 700.000 pacijenata. Udruženje pacijenata "Zajedno za novi život" u saradnji sa nefrolozima napravilo je brošuru namenjenu pacijentima, čiji je cilj da im se olakša suočavanje sa hroničnom bolesti bubrega i sa dijalizom.

"Većina pacijenata nema nikakve simptome u ranoj fazi bolesti i kao rezultat toga dijagnoza se često postavlja kasno, kada su troškovi lečenja znatno veći, a kvalitet života pacijenata znatno lošiji. Reč je o hroničnoj bolesti bubrega od koje boluje svaka deseta osoba na svetu. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 700.000 pacijenata sa ovom hroničnom bolešću", rekao je za Tanjug Mladen Todić, predsednik udruženja "Zajedno za novi život".

On je ukazao da svetska statistika kaže da jedna od 10 odraslih osoba u svetu boluje od te bolesti i da, ukoliko se ne leči, može biti smrtonosna.

Prema njegovim rečima, prognoze stručnjaka su da će do 2040. godine bolesti bubrega biti peti vodeći uzrok smrti u svetu, zbog čega je akcenat ovogodišnjeg obeležavanja na prevenciji bubrežnih bolesti i širenju svesti o tom ozbiljnom zdravstvenom problemu.

Ne daje simptome

Kod hronične bolesti bubrega (HBB) većina pacijenata nema nikakve simptome u ranoj fazi bolesti i kao rezultat toga dijagnoza se često postavlja kasno, kada su troškovi lečenja znatno veći, a kvalitet života pacijenata znatno lošiji.

Hronična bolest bubrega se definiše kao poremećaj u strukturi i funkciji bubrega, a koji je prisutan duže od tri meseca. HBB je neizlečiva bolest koju karakteriše progresivni pad bubrežne funkcije. Broj obolelih je stalno u porastu na globalnom nivou, a Srbija i zemlje regiona nisu izuzetak. Prevalenca nadmašuje druge, prepoznatljivije, nezarazne bolesti i stvara značajan i rastući socio-ekonomski teret. I pored svega toga, bolest i dalje ostaje nedovoljno prepoznata.

Kako HBB napreduje, rastu i troškovi vezani za bolest, koji predstavljaju opterećenje i za pacijente i za zdravstvene sisteme. HBB je progresivna bolest, sa pet stadijuma, koja pogađa sve sisteme organa. Rano otkrivanje ove bolesti najčešće nije prioritet, ali blagovremeno lečenje bolesnika smanjuje učestalost komplikacija.

Pravovremena promena životnih navika i lečenje u ranim fazama bolesti usporava progresiju HBB i razvoj pridruženih bolesti. Veliki broj pacijenata sa HBB ima udružene bolesti. Zbog vitalne uloge koju imaju bubrezi, HBB je usko povezana sa drugim oboljenjima, kao što su hipertenzija, dijabetes, srčana oboljenja i poremećaji metabolizma minerala kosti, kao i razvojem sekundarnog hiperparatireoidizma.

"Radi se o bolesti koja poprima epidemijske razmere. Prvo zato što ima već starih ljudi koji imaju povišen pritisak i dijabetes, što su faktori rizika koji oštećuju bubrege. U poslednje vreme je i dijagnostika bubrežnih oboljenja bolja, pa je i to verovatno razlog sve većeg dijagnostikovanja pacijenata. Međutim, veliki problem predstavlja činjenica da bolest ne daje simptome, čak nekada i do preterminalne faze, zbog čega imamo veliki broj ljudi koji ne znaju da imaju bolest i samim tim se ne kontrolišu niti leče", kaže pukovnik doc. dr Neven Vavić, nefrolog i načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije.

Dijaliza i transplantacija

Kako se HBB dijagnostikuje u kasnim stadijumima za najveći broj pacijenata jedine opcije lečenja su dijaliza i transplantacija bubrega. Transplantacija zahteva odgovarajućeg donora, kompleksnu hirurgiju i doživotnu imunosupresivnu terapiju.

Nedeljko Spasojević iz Sremske Mitrovice problem sa bubrežnom slabošću ima od 2019. godine, a već naredne godine bolest mu se pogoršala, zbog čega je morao da krene na dijalizu.

"Prvih šest meseci dijalize sam jako teški podneo, dok se organizam nije navikao. I dalje je teško, ponekada imam problem sa pritiskom. Dijaliza je jako surova i najveći problem nas pacijenata je što smo ograničeni sa unosom tečnosti, jer sav višak koji unesemo u organizam, mašina izvlači iz nas i tako nas iscrpljuje. Preglede za transplantaciju sam obavio pre dve godine i stavljen sam na listu čekanja, ali još uvek nisam dobio ni jedan poziv. Nadam se tom pozivu kako bi se vratio u normalan tok života, zbog porodice kako bi mogao da im obezbedim bolje uslove za život", rekao je Nedeljko, koji je otac troje dece.