Klik na link iz SMS-a može skupo da košta: Kako da se ne "upecate" na lažne poruke i mejlove

Jedan klik na link u poruci, za koju je verovao da je stigla od dostavljača, bio je dovoljan da Aleksandar Bošnjak (22) bude prevaren, a da toga u početku čak nije bio ni svestan.

"Često naručujem stvari preko interneta i stvarno nisam nikada imao problem, do pre, možda, nedelju dana. Tada mi je stigla poruka od dostavljača da ja treba da potvrdim svoju pošiljku, i ušao sam putem SMS-a na taj link, ali me je on izbacio na neku totalno pogrešnu stranicu i tada mi je skinuta određena svota novca. Ja sam, nakon toga, pozvao svog dostavljača, ali su mi oni rekli da nemaju ništa sa tim i da moram sledeći put da budem malo obazriviji, kako se to ne bi dešavalo", rekao je Bošnjak za Euronews Srbija.

Fišing, ili u prevodu sa engleskog jezika "pecanje", vrsta je hakerskog napada. Počinje slanjem mejla ili druge vrste poruke za koju izgleda kao da stiže od nekoga od poverenja ili autoriteta.

Ponekad se umesto mejla ili SMS poruke napravi lažni sajt koji je istovetan stranici firme čije usluge koristimo, a cilj fišing napada je da žrtva otkrije neke informacije, unese lične podatke, klikne na link ili preuzme fajl na telefon, za koji se ispostavi da je virus.

Ipak, postoje detalji koji nam mogu reći da se radi o prevari.

"Te poruke imaju, uglavnom, slovne greške. One nisu uvek ispravne kada je u pitanju gramatika i sam sklop reči u rečenici. Uvek se u njima, na kraju, traži neki novac i na osnovu toga se mogu prepoznati. Dakle, slovne greške i, naravno, uvek se traži novac unapred za neku uslugu ili robu koja nije poručena, o čemu se nikada ranije nije ni pričalo. Dakle, to su dve stavke na koje treba obratiti pažnju", kaže za Euronews Srbija Dejan Gavrilović iz organizacije potrošača "Efektiva".

Prema istraživanju koje je sproveo Registar nacionalnog internet domena Srbije, blizu dve trećine korisnika interneta u Srbiji detaljno je upoznato ili ima dovoljno informacija o prevari kao bezbednosnom riziku korišćenja interneta.

Od ispitanika, 34 odsto kaže da zna osnovne informacije, dok nešto manje od tri odsto građana nije uopšte upoznato sa ovakvim tipom opasnosti.

Kako kompanije, čija se imena koriste u prevarama, ne mogu da urade ništa više, sem da daju smernice potrošačima kako da prepoznaju obmanu, kao jedan od ključnih koraka za odbranu građana ističe se informatička edukacija.

Kočović: Poruke stižu i onima koji nisu ništa poručili, "upecaju se" iz radoznalosti

Da ovakva vrsta prevare nije novina, kaže za Euronews Srbija profesor informacionih tehnologija Petar Kočović. On dodaje da se još 2012. godine se pojavila ovakva usluga u okviru SMS-a, i da je trenutno je na snazi "SMS verzija 5", što je protokol koji uključuje slanje fotografija i video snimaka. 

"Situacija je takva da danas možemo kroz poruku da pošaljemo fotografiju i linkove, a ideja 'fišinga' je da nas odvede na neki sajt i tamo ostavimo broj kreditne kartice, a samim tim i novac, koji najveći broj banaka u svetu neće da vam vrati", kaže Kočović.

"Najčešća poruka stiže iz Francuske i pretvara se da je od kurirske službe DHL. Piše da vam je stigao paket i da se proveri na sajtu 'mojpaket', što je neverovatno. DHL je objavio upozorenje da se takve poruke šalju, i da ih svi koji prime budu oprezni. Moja poruka svima je da ne otvaraju to što ih se ne tiče kod mejlova, SMS-ova i sličnog", istakao je Kočović.

Iz inostranstva, dodaje, najveći broj isporučioca pita kupce kako žele da im paket bude isporučen, pa ne možemo da očekujemo, ako smo Kinom poručili običnom poštom paket, poruku od neke brze pošte.

"Ljudi na to, praktično, i ne obrate pažnju. S druge strane, mnogo poruka ovog tipa je stiglo ljudima koji ništa nisu poručili, a oni se upecaju iz radoznalosti", navodi Kočović.

On je ispričao primer u kom je i sam bio prevaren pre desetak godine, ali nije u pitanju bio fišing već malo drugačiji način zloupotrebe tehnologije. 

"Meni su stizali povećani iznosi za račune za telefon kroz kolonu 'ostale usluge', i duži vremenski period su mi skidali novac, iako niko nije kliknuo na neku poruku. Takva poruka mora odmah da se otkaže sa 'STOP'. Onda sam to krenuo da istražujem, i došao sam do firme koja je osnovana u Srbiji a čiji je valsnik bio jedan Bugarin", kaže Kočović.

"Posle godinu i više, primetio sam da je sa dva telefona skinuto više od 200 evra. Onda sam se žalio RATEL-u, koji mi je dao spisak sajtova svih onih koji mogu da posluju sa operaterima. Krenuo sam u potragu, i na kraju mi je operater vratio novac. Dakle, ja sam svoje pare povratio, ali to je trajalo više od šest meseci", ispričao je.