Debata o veštačkoj inteligenciji se zahuktava: Da li gubimo poslove ili dobijamo "abnormalno mnogo novih"

Pojedina istraživanja kažu da bi u ovom trenutku 40 miliona radnih mesta u SAD mogla da zameni veštačka inteligencija, što je oko 25 odsto radnika te zemlje. Na osnovu istog metoda, projekcije za Hrvatsku kažu da bi oko 250.000 radnika koji pripadaju javnoj upravi, odnosno administrativnom, finansijskom ili komunikacionom sektoru, takođe mogli da budu na udaru. U Srbiji, još nema sličnih procena.

Međutim, od puštanja u rad "ChatGPT-a", spekuliše se koje će poslove u budućnosti veštačka inteligencija obavljati umesto ljudi.

Određeni stručnjaci najavljuju da će veštačka inteligencija zbrisati sa tržišta rada gotovo sve od programera do advokata. Za sada je najviše očigledno da se ta apstraktna tehnologija ušunjala u kreativnu industriju.

"Mislim da je on (AI) već sada pametniji od nas. Mogu sad da dubim na trepavicama, da objasnim: 'ljudi morate ovo da koristite, da razumete šta se dešava'. To vam je kao kad se malo igra žmurke, pa prekrije oči i misli da ga ljudi ne vide. To rade dizajneri, ne samo oni već i ljudi u marketingu, i svi. Pokušavaju da se sakriju, ali gde će, to jednostavno ne funkcioniše", kaže za Euronews Srbija stručnjak za digitalni marketing Petar Vasić.

Deo stručnjaka kreativne industrije kod nas već koristi mnoštvo alata koji se zasnivaju na veštačkoj inteligenciji. Među njima je i Slavoljub Stanković koji se više decenija bavi marketingom, i koji kaže da ga ne plaši pojava "ChatGPT-a", niti se oseća ugroženo zbog svakodnevne pojave novih modela koji pokušavaju da reše probleme umesto njega.

"Sa veštačkom inteligencijom nećemo mi izgubiti poslove, nego ćemo dobiti abnormalno mnogo novih. Skraćuje se dosta proces te 'prve ruke', i to kada su u pitanju, za sada, korespodencija, pripreme za sastanke, i tako dalje", kaže Stanković, kreativni direktor kompanije "Ananas".

Da li je u opasnosti razvojni put kreativaca?

Stanković iz "Ananasa" je rekao da "još ne zna koliko (AI) može da nam pomogne kada su u pitanju kreativni poslovi".

"Može da daje neke predloge, ali čovek je taj koji odlučuje. Ja odlučujem kao kreativni direktor, ali možda ćemo jednog dana postati svi urednici", dodao je Stanković.

S druge strane, Petar Vasić smatra da će kompanijama biti isplativije da uposle veštačku inteligenciju, koja će, prema njegovim prognozama biti značajno efikasnija od ljudi.  

"Ako vi hoćete da napravite jednu organizaciju od 100 ljudi, vama treba nekoliko godina da to izgradite. Morate da istrenirate ljude, da sredite procese unutar firme i sve ostale procese... ovde se u sekundi pravi hiljadu zaposlenih i odrađuju to što treba da odrade. Koje su implikacije toga na naše društvo, ja stvarno ne znam", kaže Vasić.

profimedia

"Ti samo kažeš: 'hoću kampanju za Aleksandra Vučića, pobedničku kampanju' i on će ne samo da napravi kampanju, napraviće sve vizuale, sve upite koji nam trebaju da bi došli do te kampanje", dodaje Vasić.

Veštačka inteligencija može da pomogne, olakša i ubrza razne procese, ali može i da sputa razvojni put kreativca.

"Mladi ljudi koji dolaze, preskaču taj period učenja koji je potreban da bi čovek bio kreativan na nekom ozbiljnijem nivou, a to je da moraš da napišeš 100.000 mejlova da bi napisao jednu pesmu. E sad, tih 100.000 mejlova će da ti napiše GPT. Kako ćeš ti onda znati šta je dobra pesma", pita se Stanković.

Da se stvar otrgla kontroli, svesni su i milijarder Ilon Mask i suosnivač Epla Stiv Voznijak, koji su među potpisnicima pisma u kom se poziva da se razvoj veštačke intelignecije "zaustavi na šest meseci".

Turinski: Mislim da će AI biti pomoć u obavljanju tekućih poslova

Podaci Svetskog ekonomskog foruma pokazuju da će u naredne četiri godine da se otvori 69 miliona novih radnih mesta, a da se paralelno zatvori 83 miliona, rekao je za Euronews Srbija Miloš Turinski iz Infostuda.

"Tu imamo direktno gubitak koji iznosi 14 miliona radnih mesta. Kada govorimo o apsolutnoj brojci, to zvuči jako strašno, ali sa druge strane moramo da budemo svesni da, ako posmatramo globalno, to je dva odsto ukupnog stanovništva koje je radno sposobno", istakao je Turinski.

On je dodao da se najčešće govori o uvođenju AI koja će zameniti ili ukinuti neka radna mesta, ali da bi se on pre složio sa Slavoljubom Stankovićem koji je rekao da AI za sada može biti samo pomoć u obavljanju nekih tekućih poslova, odnosno da pomogne "za prvu ruku". 

"Mislim da će taj kreativni deo i dalje ostati kod ljudi, jer oni i dalje koji rukovode veštačkom inteligencijom, i ljudi će biti za taj neki kreativni deo. Samim tim, mislim da će se mnoštvo novih radnih mesta otvoriti u domenu poznavanja AI i razvoja tih novih tehnologija", kaže Turinski.

Dodaje, međutim, da bi svakako trebalo da očekujemo i manji broj radnih mesta tamo gde su mogući automatizacija ili digitalizacija, a da su to one pozicije koje zahtevaju neke ponavljajuće operacije, kao što su pokretna traka, pakovanje i slično.

To što je u poslednje vreme nešto manje oglasa za posao IT stručnjaka, navodi Turinski, nije uzrokovano veštačkom inteligencijom. Međutim, dodaje da će oni pojedinci i kompanije koji budu koristili AI biti "dosta u prednosti na ostale" u budućnosti.

"Još uvek to ne utiče na pad radnih mesta, niti kompanije, pogotovo u IT branši, zamenjuju radnike veštačkom inteligencijom. I dalje mislim da će AI samo pomoći ljudima da im ubrza neke određene procese", kaže Turinski.

Za poslednjih malo više od pola godine, ističe, primetno je da se polako uvode pozicije koje imaju veze baš sa razvojem AI, mada ih i dalje nema mnogo.