Ptica će leteti, ali po čijim pravilima? Burno finale još burnije sage o prodaji Tvitera ide u produžetke
Komentari28/10/2022
-13:00
Američki mlijarder Ilon Mask postao je vlasnik društvene mreže Tviter, nakon što je nekoliko meseci pregovarao sa akcionarima i nakon što je čitava stvar došla do suda. U jednom od prvih poteza, Mask je otpustio nekoliko ključnih ljudi u Tviteru poput izvršnog direktora Paraga Agravala, glavnog finansijskog direktora Neda Segala i izvršne direktorke za pravnu politiku Vidžeje Gade.
Čitava prodaja je tekla sporo, iako je Mask još u aprilu najavio kupovinu popularne društvene mreže i ponudio 44 miliona dolara, međutim ubrzo posle toga je rekao da odustaje zbog, kako je na sudu naveo, netačnih podataka o spam i bot nalozima na platformi.
Međutim, kompanija je tvrdila da Mask ne može da odustane i odlučila je u julu da tuži milijardera. Tviter je trenutno procenjen na 32 milijarde dolara, što je znatno manje od onoga što je ponudio Mask.
Tviter je ranije u maju procenio da su lažni ili spam nalozi činili u prvom kvartalu manje od 5 odsto od njegovih 229 miliona dnevno aktivnih korisnika, ali je Mask prvo najavio da će odložiti kupovinu Tvitera, a potom rekao da će tražiti nižu cenu.
"Ne možete platiti istu cenu za nešto što je mnogo gore nego što su tvrdili", izjavio je u maju.
Međutim, istog dana kompanija Tviter je saopštila da je spremna na zaključenje ugovora sa Maskom, ali po ranije ponuđenoj ceni i uslovima, odnosno po ceni od 44 milijarde dolara.
Epilog svega jeste da su Tviter i Mask završili na sudu, a da je miliijarder imao rok do sinoć da odluči da li će kupiti kompaniju po prvobitno ponuđenoj ceni, što je na kraju i prihvatio.
Šta su Maskovi naredni koraci?
Sada, kada je saga o kupovini Tvitera konačno završena, postavlja se pitanje šta su planovi Ilona Maska, i koliko su izvodljivi? Kao i uvek kada je on u pitanju, na većinu tih stvari je nemoguće dati definitivne odgovore, ali na osnovu prethodnih izjava (i, pre svega, tvitova), mogu se naslutiti bar u grubim crtama namere vlasnika "Tesle" i "Spejs Iksa".
Mask je postavio neke prilično ambiciozne ciljeve za Tviter, i rekao da će tu platformu transformisati u "aplikaciju za sve", pod nazivom "X".
U prezentacijama ovog proleća koje je držao pred investitorima, rekao je da očekuje da će Tviter dostići godišnji prihod od 26,4 milijarde dolara i imati 931 milion korisnika do 2028. godine. Kompanija je prošle godine prijavila prihod od 5,08 milijardi dolara i imala je više od 200 miliona korisnika, naveo je "Njujork tajms".
Pored smene izvršnog direktora Tvitera i drugih zaposlenih, Maskovo preuzimanje bi takođe moglo da dovede do vraćanja izvesne mere uticaja na kompaniju od strane osnivača Džeka Dorsija, koji se povukao sa mesta generalnog direktora u novembru i napustio odbor u maju. Mada je Dorsi rekao da se zvanično neće vratiti na Tviter, on je privatno razgovarao o preuzimanju sa Maskom i savetovao ga.
Mask je, takođe, navodno rekao potencijalnim investitorima u ugovoru da planira da se "otarasi" skoro 75 odsto osoblja kompanije, u potezu koji bi mogao da poremeti svaki aspekt rada Tvitera. Ranije je razgovarao o dramatičnom smanjenju radne snage Tvitera u porukama sa prijateljima, a te poruke su otkrivene na sudu.
Sve u svemu, profitabilnost Tvitera će biti od vitalnog značaja za odluke, jer Mask uravnotežuje ulaganje u budućnost kompanije i otplatu kamata na 12,5 milijardi dolara zajmova koje je uzeo da finansira kupovinu.
Analitičari su doveli u pitanje da li Tviter može da podnese teret tih plaćanja, s obzirom na profit. Ti zajmovi će takođe predstavljati bolnu tačku i za investicione banke koje su ih odobrile, pošto je tržište takvih zajmova naglo opalo otkako je Mask objavio svoju ponudu u aprilu.
Pitanje "slobode govora"
Oglašivači takođe moraju biti oprezni u poslovanju sa Maskom, nakon što je osudio upotrebu oglašavanja na Tviteru i rekao da bi kompanija trebalo da pronađe drugačiji izvor prihoda.
Neki oglašivači su takođe bili skeptični prema tome da se njihovi brendovi pojavljuju zajedno sa rizičnim sadržajem za koji je Mask rekao da bi trebalo da bude dozvoljen na Tviteru, dok su drugi radije trošili novac na društvene mreže poput Fejsbuka i TikToka.
I sam Mask je pokušao da umiri zabrinutost oglašivača otvorenim pismom u kojem sugeriše da će se moderiranje sadržaja nastaviti.
"Tviter očigledno ne može da postane 'pakao od slobodnog mesta', gde se bilo šta može reći bez posledica. Težiće da bude platforma za oglašavanje sa najviše poštovanja na svetu", rekao je Mask.
Tu će se, međutim, bar u Evropi pitati i regulatori, odnosno Evropska unija. Kako bi to označio, komesar EU za unutrašnje tržište Tjeri Breton je na Tviteru, odgovorio je na Maskovu objavu da je "ptica konačno slobodna".
"Zdravo, Ilone, unutar EU, ptica će leteti pod našim pravilima", napisao je Breton.
Način na koji se Tviter ponaša prema slobodnom govoru, i samo Maskovo shvatanje tog pojma, zapravo, mogli bi da odrede budući izgled platforme.
Do nedavno, Tviter je ponekad izgledao kao model za to kako bi industrija trebalo da se nosi sa problematičnim sadržajem, uključujući i situaciju kada je bio prvi koji je zabranio tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa nakon nemira na Kapitolu 6. januara, preneo je CNN.
Poslednjih godina, pokrenuto je nekoliko alternativnih društvenih mreža koje su uglavnom ciljale konzervativne članove, koji tvrde da veći broj "tradicionalnih" platformi neopravdano ograničava njihov govor. Ove nove platforme uključuju Trampovu "Istinu", za koju je Kanje Vest nedavno rekao da će je kupiti.
Iako je nejasno koliko daleko bi Mask mogao da ode u ispunjavanju svojih "snova o slobodi govora", svako popuštanje postojećih politika moderiranja sadržaja moglo bi učiniti Tviter, koji zahvata mnogo više korisnika, primamljivim za neke od onih koji su pribegli alternativama.
Komentari (0)