Tehnologija

Zašto je NASA projektovala letelicu čiji je cilj da se sruši?

Komentari

Autor: AP

24/09/2022

-

21:26

Zašto je NASA projektovala letelicu čiji je cilj da se sruši?
Tanjug AP/Steve Gribben/Johns Hopkins APL/NASA vía AP - Copyright Tanjug AP/Steve Gribben/Johns Hopkins APL/NASA vía AP

veličina teksta

Aa Aa

U prvom eksperimentu ove vrste, nazvanom spasavanje sveta, NASA se sprema da zarobi mali, bezopasni asteroid udaljen milionima milja. Svemirska letelica po imenu Dart će u ponedeljak reagovati na asteroid, sa namerom da ga "udari u glavu" pri brzini od 22.500 km/h.

Udar bi trebalo da bude taman dovoljan da skrene asteroid u malo užu orbitu oko njegovog pratećeg svemirskog kamena - pokazujući ono što je najvažniji cilj akcije - da ako asteroid ubica ikada krene prema nama, imamo šansu da ga skrenemo.

„Ovo su stvari iz knjige naučne fantastike u stilu neke otrcane epizode ​​„Zvezdanih Staza“ iz vremena kada sam bio dete, a sada je stvarno“, rekao je u četvrtak naučnik NASA programa Tom Statler.

Kamere i teleskopi će posmatrati pad, ali će biti potrebni dani ili čak nedelje da se sazna da li je asteroid zaista promenio orbitu. Test planetarne odbrane vredan 325 miliona dolara počeo je Dartovim lansiranjem prošle jeseni. 

Skretanje, a ne razbijanje asteroida 

Asteroid sa "bikovskim okom" je Dimorfos, udaljen oko 9,6 miliona kilometara od Zemlje. To je u stvari pridruženi slabiji deo asteroida od 780 metara po imenu Didimos, što na grčkom znači blizanac.

Otkriven 1996. godine, Didimos se okreće tako brzo da naučnici veruju da je odbacio materijal koji je na kraju formirao mali mesec. Dimorfos — otprilike 160 metara u prečniku kruži oko svog matičnog tela na udaljenosti manjoj od 1,2 kilometra.

profimedia

 

„Ovde se zaista radi o skretanju asteroida, a ne o razbijanju“, rekla je Nensi Šabot, planetarni naučnik i vođa tima misije u Laboratoriji za primenjenu fiziku Univerziteta Džon Hopkins, koja upravlja tim naporima.

„Ovo neće razneti asteroid. Neće ga razbiti na delove.” Umesto toga, udar će iskopati krater veličine desetine metara i izbaciti oko milion kilograma kamenja i prljavštine u svemir.

NASA insistira na činjenici da nema šanse da će asteroid ugroziti Zemlju, ni sada niti u budućnosti. Zbog toga je, kao primer, izabran ovaj par asteroida.

Laboratorija Džons Hopkins je zauzela minimalistički pristup u razvoju Dart-a, što je skraćenica za Double Asteroid Redirection Test, odnosno Test dvostrukog preusmeravanja asteroida, s obzirom na to da se suočava sa sigurnim uništenjem.

Ima samo jedan instrument: kameru koja se koristi za navigaciju, ciljanje i beleženje završne akcije. Dimorfos će se pojaviti kao svetlosna tačka sat vremena pre udara, i izgledaće sve veći i veći na slikama kamere koje će usmeravati video zapis na Zemlju. 

Menadžeri su uvereni da Dart neće pogrešiti u izboru asteroida i greškom razneti veći, Didimos, jer je navigacija letilice dizajnirana da razlikuje dva asteroida u poslednjih 50 minuta, ciljajući manji.

Veličine manjeg automata za prodaju od 570 kilograma, svemirska letelica će udariti u otprilike pet milijardi kilograma asteroida.

"To ponekad opisujemo kao kad bi kolica za golf ušla u Veliku piramidu", objasnila je plastično Nensi Šabot, a prenosi AP.

To će i definitivno biti kraj puta za Dart, osim ako ne promaši metu, što NASA smatra verovatnim manje od 10 odsto. Ako bi prošla kojim slučajem oba nebeska tela, mogla bi da ih sretne ponovo za nekoliko godina, ali to je samo teorija.

Spasavanje Zemlje

Mali Dimorfos pređe krug oko velikog Didimosa svakih 11 sati i 55 minuta, ali bi ga udar Darta izbacio iz te orbite toliko da mu skrati rotaciju za oko 10 minuta. Iako bi takav udar trebalo da bude odmah uočljiv, postoji verovatnoća da bi moglo da prođe nekoliko dana ili čak nedelja da se izmenjena orbita manjeg asteroida potvrdi.

AP/NASA/Goddard/University of Arizona

 

Kamere na Dart-u će preko mini satelita snimiti sudar izbliza. Teleskopi na svih sedam kontinenata, zajedno sa svemirskim teleskopima Habl i Veb i NASA-inom svemirskom letelicom Lusi koja je lovac na asteroide, možda će videti blistav bljesak dok Dart udara Dimorfosa i šalje tone kamenja i zemlje u svemir.

Opservatorije će pratiti par izabranih asteroida dok kruže oko Sunca, da vide da li je Dart promenio Dimorfosovu orbitu. 2024. godine, evropska svemirska letelica po imenu Hera će ponovo pratiti Dartovo putovanje kako bi izmerila rezultate udara.

Iako bi u početku taj udar samo malo promenio putanju Dimorfosa, ono će vremenom biti sve vidljivije.

„Dakle, ako biste ovo uradili za spas planete, uradili biste to pet, 10, 15, 20 godina unapred da bi ova tehnika funkcionisala“, rekla je Šabot.

"Čak i ako Dart promaši metu, eksperiment će ipak biti uspešan jer će pružiti vredne podatke. Zbog toga radimo ovakve testove sada, a ne kada postoji stvarna potreba“, rekla je izvršna direktorka NASA-e Andrea Rajli.

Asteroid misija "Izobilje"

Planeta Zemlja je u jurnjavi za asteroidima. NASA ima blizu 450 grama materijala prikupljenih sa asteroida Bennu koji se uputio ka Zemlji, i taj materijal bi trebalo da stigne sledećeg septembra. Japan je bio prvi koji je da puta došao do uzoraka asteroida, dok se  Kina nada da će do takvog rezultata stići lansiranjem misije 2025. 

NASA svemirski brod Lusi se u međuvremenu uputio ka asteroidima u blizini Jupitera, nakon lansiranja prošle godine. Druga svemirska letelica, Near-Earth Asteroid Scout, utovarena je u NASA raketu za put na Mesec koja čeka poletanje.

Planirano je da ta letilica, koristeći solarno jedro, sledeće godine proleti pored svemirske stene koja ima manje od 18 metara.

U narednih nekoliko godina, NASA takođe planira da pokrene teleskop za popis lutajućih nebeskih tela kako bi identifikovala asteroide koje je teško pronaći i koji bi mogli predstavljati rizik. Jedna asteroidna misija je povučena na zemlju i odluku o njenoj budućnosti doneće nezavisni odbor stručnjaka.

profimedia

 

Holivudski scenariji

Holivud je tokom decenija izbacio na desetine ubistvenih - svemirsko-rok filmova, uključujući „Armagedon” iz 1998. koji je Brusa Vilisa doveo na Kejp Kanaveral na snimanje, i prošlogodišnji „Ne gledaj gore” sa Leonardom Dikapriom koji je predvodio sve glumačke zvezde sa snimanja.

NASA oficir za planetarnu odbranu, Lindli Džonson, veruje da je gledao sve filmove od „Meteora“ iz 1979. godine, koji je njegov omiljeni film „otkad me je Šon Koneri igrao“.

Iako su neki naučnofantastični filmovi bliži istini od drugih, primetio je, zabava uvek pobeđuje. Dobra vest je da "obale izgledaju čiste za sledeći vek, bez uobičajenih pretnji. U suprotnom, "bilo bi kao u filmovima, zar ne?" rekao je šef NASA naučne misije  Tomas Curbuhen. 

Zabrinjavaju, međutim, one nepoznate pretnje. Manje od polovine objekata od 140 metara je potvrđeno, ali smo i dalje suočeni sa milionima manjih ali i dalje opasnih objekata koji lutaju okolo.

„Ove pretnje su stvarne, a ono što ovo vreme čini posebnim je činjenica da možemo stvarno da uradimo nešto konkretno povodom toga“, rekao je Curbuhen.

"Ne dizanjem asteroida u vazduh kao što je to učinio Vilisov lik, to bi bilo poslednje rešenje u poslednjem trenutku, ili preklinjanjem lidera sveta da preduzmu akciju kao što je uzalud uradio Dikaprijev lik. Ako vreme dozvoli, najbolja taktika bi mogla biti upravo ova, da se preteći asteroid gurne i skrene  sa našeg puta, kao što će to uraditi Dart",  kaže šef NASA naučne misije Tomas Curbuhen.  

Komentari (0)

Magazin